Ekonomista i bivši guverner Narodne banke Srbije (NBS) Dejan Šoškić kritikovao je postupanje ove institucije u slučaju Alta banke, ocjenjujući da je bilo više ozbiljnih propusta koji su mogli biti spriječeni pravovremenom reakcijom nadležnih.
Pročitajte još:
Najveće bankarske afere u BiH i regionu: Nestale milijarde, obrazac svuda isti
Šoškić, koji je kandidat za narodnog poslanika na „Studentskoj listi“, posebno je ukazao na okolnosti pod kojima je Alta banka dobila dozvolu za poslovanje, ali i na izostanak adekvatnog nadzora nad njenim radom.
„Svi mi smo ispali ovce. U toj Alta banci dogodila se zloupotreba javnih fondova. Nije normalno da u bankarskom sistemu mjenjačnice kupuju banke, a da ta banka prethodno dobije dozvolu koju nije smjela da dobije“, rekao je Šoškić.
On smatra da finansijske institucije nižeg ranga ne bi trebalo da preuzimaju institucije višeg ranga ukoliko ne ispunjavaju zakonom propisane uslove.
Prema njegovim riječima, u bankarski sektor mogu ući samo pojedinci i institucije koji imaju odgovarajući kredibilitet, znanje i finansijsku sposobnost.
„Očigledno je bilo od samog početka da ta grupacija ne ispunjava kriterijume za ulazak u bankarski sistem. Međutim, njima je izdata dozvola za kupovinu kontrolnog paketa“, naveo je Šoškić.
Dodao je da je nakon toga banka morala biti pod pojačanim nadzorom, te da je adekvatno postupanje Narodne banke Srbije moglo spriječiti kasnije probleme.
Šoškić ukazao na propuste u kontroli banke
Govoreći o konkretnim propustima, bivši guverner NBS naveo je da je ova institucija imala zakonske mogućnosti da pojača kontrolu poslovanja banke, uključujući i prisustvo svojih predstavnika na sjednicama organa upravljanja.
Kako je objasnio, NBS je mogla insistirati i na većoj nezavisnosti interne revizije i funkcije upravljanja rizicima, kako zaposleni na tim pozicijama ne bi zavisili od direktora banke kada je riječ o platama, zapošljavanju i otpuštanju.
Prema njegovoj ocjeni, takav nadzor omogućio bi pravovremeno uočavanje nepravilnosti i sprečavanje potencijalnih gubitaka.
Šoškić je posebno naglasio da je postojalo više upozoravajućih pokazatelja koji su zahtijevali hitnu reakciju, i to prije nego što je banci 31. oktobra oduzeta dozvola za rad.
Više od 20 odsto imovine u gotovini
Kao jedan od najozbiljnijih pokazatelja koji je morao privući pažnju regulatora, Šoškić je izdvojio podatak da je Alta banka u poslovnim knjigama evidentirala više od 20 odsto imovine u gotovini.
Prema njegovim riječima, takav podatak zahtijevao je hitnu provjeru, prije svega kako bi se utvrdilo da li se novac zaista nalazi na prijavljenom mjestu.
„Činjenica da je ta banka u svojim poslovnim knjigama evidentirala više od 20 odsto imovine u gotovini bila je apsolutno nedopustiva informacija za ignorisanje. Moralo je odmah da se reaguje“, istakao je Šoškić.
On smatra da je trebalo provjeriti postojanje novca, ali i preispitati način upravljanja bankom, s obzirom na to da tako velika količina gotovine, prema njegovoj ocjeni, ukazuje na neuobičajeno poslovanje.
Dodao je da je najmanje što je NBS mogla učiniti bilo da naloži uplatu tog novca na račun banke kod Narodne banke Srbije, čime bi se omogućila njegova lakša kontrola.
„To su sve veoma ozbiljni propusti u funkcionisanju Narodne banke. Prvi koji bi trebalo da budu predmet istrage jesu direktori sektora za kontrolu banaka, a zatim i najviše rukovodstvo Narodne banke, od čijih odluka zavisi da li će se u ovakvim slučajevima postupati ili ne“, poručio je Šoškić.
Podsjećamo, Narodna banka Srbije oduzela je dozvolu za rad ALTA banci a.d. Beograd 31. oktobra 2026. godine, nakon čega je nad bankom otvoren stečajni postupak.