BEOGRAD - Koji će put Srbija izabrati, danas je jedno od najvažnijih pitanja, ne samo za tu zemlju, već i za cijeli Balkan, a naročito za Bosnu i Hercegovinu, čiji entitet Republika Srpska politički istrajava na usklađivanju ciljeva vanjske politike BiH sa Srbijom.
Drugo pitanje koje se nameće je koliko se stavovi građana Srbije o NATO-u poklapaju sa onim što plasiraju zvaničnici te zemlje. Ministar privrede u Vladi Srbije Rade Basta posljednjih dana uzburkao je duhove.
Najprije je poručio: "Naša zemlja već plaća veliku cenu zbog neuvođenja sankcija Rusiji i to postaje neizdrživo. Ja, kao ministar privrede, da gledam koliki se pritisak vrši na predsednika Srbije Aleksandra Vučića, a da mi ćutimo, to ne mogu da prihvatim."
Kasnije je u šaljivom tonu pisao portparolki Ministarstva vanjskih poslova Rusije, uz poziv na večeru, "ako zna kuda da dođe".
U odbranu Marije Zaharove stao je Dejan Berić, koji je iz Srbije pobjegao zbog dugova, ratovao u Donbasu, a sada je angažovan kao neko ko za zvaničnu Moskvu obavlja poslove iz oblasti propagande, hvaleći svakodnevno ruske "uspjehe" u invaziji na Ukrajinu.
Na YouTube kanalu ima 100.000 pratilaca, nešto manje na mreži Telegram, putem koje objavljuje proruske stavove.
Pratioci Berića na Telegramu odmah su poručili da je Basta izdajnik te da Zaharova može doći u Republiku Srpsku, gdje bi bila rado viđena. No, ni srbijanski ministar ne odustaje lako, pa je ovaj put pitanje uputio nekad ruskom ambasadoru u BiH, a sada u Beogradu Aleksandru Bocan Harčenku:
"Ruski ambasador Julij Vonorcov glasa za rezoluciju UN 757 kojom se uvode sankcije našoj zemlji 30. maja 1992. Zamolio bih ambasadora Ruske Federacije u Srbiji da odgovori na pitanje: Zašto je Rusija 1992. godine u UN glasala za uvođenje sankcija nama", napisao je Basta. Jedan od tviteraša iz Hrvatske sugerisao je ministru da ambasadora upita i zašto je Franjo Tuđman nakon "Oluje" primio rusko odličje "Georgij Žukov" za veliki doprinos u antifašističkoj borbi.
"Mislim da osobe poput Berića nemaju neki naročiti uticaj. Takve osobe nisu uzrok čudnog stanja svesti kod određenog broja ljudi u Srbiji i regionu, već posledica organizovane kampanje zaluđivanja koja traje od kraja osamdesetih godina prošlog vijeka. Narodu u Srbiji se od kraja osamdesetih godina prošlog vijeka sistematski ispira mozak od strane onih koji su želeli da zaustave pad Berlinskog zida. Kada u tome nisu uspeli, kreirali su šizofreno javno mnjenje bazirano na poricanju stvarnosti i teorijama zavere. Direktna posledica višedecenijskog kreiranja takvog javnog mnjenja je podrška ruskoj agresiji na Ukrajinu od strane značajnog broja ljudi u Srbiji i regionu, što je dovelo do toga da određeni broj ljudi ode da se bori na strani okupatora", kaže za "Oslobođenje" Zoran Dragišić, profesor na Fakutetu bezbjednosti u Beogradu, poslanik SNS-a u Skupštini Srbije te jedan od osnivača Evroatlantskog savjeta Srbije.
Na Telegramu je aktivna i sama Zaharova, koja sada, kada su u toku pregovori Beograda i Prištine o konačnoj normalizaciji odnosa, ponovo poredi Republiku Srpsku i Kosovo. I tu je objavu podijelio Berić.
"Bio sam na dva poligona, nažalost, s jednima ne mogu ništa da objavim. Napljuvaše Vučića za reči: 'Dobrovoljci više vole Rusiju nego Srbiju.' Nešto će sa prvog poligona biti objavljeno i deo obuke. Lepo sam rekao da nas ne diraju, neće biti dobro. Sutra ću zapisati video o stanju na frontu i odgovor Vučku..."
Dr Dragišić nam kaže kako mu nije poznat tačan broj ljudi koji su otišli da se bore na strani ruskog agresora.
"Ali se nadam da naše službe bezbednosti znaju svakog ko je otišao u Ukrajinu. Ukoliko prežive rat, te ljude čeka sudski proces u Srbiji, jer je ratovanje na stranim ratištima, prema našem zakonu, krivično delo. Teži oblik krivičnog dela vrše ljudi koji regrutuju dobrovoljce za strana ratišta. Kritike vlastima Republike Srbije od ljudi koji su se stavili u službu Rusije ne čude. Srbija je osudila agresiju na Ukrajinu u GS UN, što je ruske petokolonaše u Srbiji razbesnelo. Predsednik Vučić pokušava da nađe kompromisno rešenje za problem Kosova i Metohije, da uvede Srbiju u EU, da očuva mir i stabilnost i ubrza ekonomski razvoj Srbije. Sve to Putinu ne ide na ruku, on bi želeo sukob na Balkanu, a Srbiji je namenio ulogu vazala koji će po njegovom nalogu izazivati sukobe u srcu Evrope. Ruske namere prema Srbiji u ovom trenutku su direktno suprotstavljene temeljnim državnim i nacionalnim interesima naše zemlje. Svako ko na bilo koji način podržava zločinačku politiku Vladimira Putina direktno radi protiv Srbije", poručuje Dragišić.
Bivši ministar sigurnosti BiH Dragan Mektić označio je "Vukove" sigurnosnom prijetnjom po Bosnu i Hercegovinu, a Milorad Dodik njihovom vođi uručio je orden, kao što ga je ove godine dodijelio ruskom predsjedniku. Dragišić podsjeća da su ljudi predugo bili izloženi ruskoj propagandi da bi se njihovi stavovi mogli promijeniti preko noći.
"Odluka gospodina Dodika da odlikuje Putina u ovako složenim međunarodnim odnosima je mnogo naštetila ugledu RS. Bojim se da takve nepromišljene odluke neće ostati bez ozbiljnijih posledica. Moramo razumeti da je svet u ratu i da sukob u Ukrajini ima mnoge odlike globalnog sukoba. Ako se tome doda i naš geografski položaj, ne ulazeći u moralne aspekte stavova koje iznose neki političari u regionu, onda je jasno koju poziciju moramo da zauzmemo. Evropa i SAD neće trpeti neprijatelje u svom dvorištu", to je sigurno, ističe dr Dragišić, koji se slaže sa stavovima ministra privrede.
"Mislim da je ministar Basta izneo lični stav i da iza toga nema nikakve pozadine. Slažem se sa takvim stavom i mislim da smo sankcije Rusiji trebali uvesti prvog dana agresije. Srbija Rusiji ne duguje ništa. Mi smo država kandidat za EU i treba da uskladimo svoju politiku sa politikom EU, ukoliko želimo da budemo članovi. Mi Rusiji treba da uvedemo sankcije kao jasan stav da smo protiv agresije i masovnih zločina koji ruski okupatori čine u nama bliskoj i prijateljskoj Ukrajini", govori nam profesor.
Napominje da "Dodik i njegova stranka vode svoju politiku nezavisno od zvanične politike Srbije".
"Ne mislim da će gospodin Dodik bitno promeniti svoje stavove kada Srbija uvede sankcije Rusiji. Međutim, svaki političar u RS koji bi vodio politiku koja je protiv politike Srbije ne bi imao podršku birača. Građani RS su, prirodno, okrenuti Srbiji i od svog rukovodstva očekuju najbližu saradnju sa Beogradom", zaključuje Dragišić.
Objavljivanje ovog teksta je dijelom finansirano grantom Ministarstva spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država (Department of State). Mišljenja, nalazi i zaključci koji su ovdje navedeni pripadaju autorima i ne odražavaju nužno mišljenja, nalaze i zaključke Ministarstva spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
