BEOGRAD - Parlament Srbije već tokom leta mogao bi da dobije zakon kojim će se definisati položaj poslanika i nezavisno finansiranje najvišeg zakonodavnog tela, a pored zakona poslanici Skupštine Srbije pripremaju i nov poslovnik o radu, kao prateći i obavezni dokument.
Radna grupa i stručne službe parlamenta pokušaće, naime, treći put za tri godine da pripreme predlog zakona o Narodnoj skupštini, na šta ih ovoga puta obavezuje i Ustav.
Šef Radne grupe za izradu tog akta, potpredsednik Skupštine Radojko Obradović, rekao je da bi o predlogu zakona poslanici mogli da raspravljaju u julu, a da su neka rešenja iz ranijeg teksta zadržana i u ovoj verziji predloga zakona. On je precizirao da se ta rešenja odnose na predlog da Skupština dobije svoj budžet i da parlament raspolaže imovinom koju koristi.
Ovaj zakon, takođe, biće usklađen s ustavnim rešenjima, posebno u delu koji reguliše mandat poslanika, a predviđeno je i da državna revizorska institucija kontroliše budžet parlamenta. Postignut je načelan dogovor da se do tako važnog zakona dođe konsenzusom, a Radna grupa je sastavljena od predstavnika svih stranaka. Kao inicijalni tekst koristi se onaj koji je ranije bio u proceduri, ali je povučen.
Zbog ideje da bi Skupština trebalo da raspolaže svojom imovinom, uskoro bi trebalo da bude formirana i radna grupa, koju će činiti predstavnici i Vlade i parlamenta, a koja će napraviti popis imovine parlamenta.
Do konačne verzije teksa predloga zakona o Skupštini ostalo je da se usaglasi još svega nekoliko članova, koje je potrebno i detaljno formulisati, ali se očekuje da većih problema neće biti. Do sada je dogovoreno da sednice Skupštine budu javne i da se prenose direktno na televiziji.
Iako su se poslanici vladajućih stranaka i opozicije složili da je zakon neophodan, u Skupštini su do sada u dva navrata propali pokušaji njegovog donošenja. Najpre je novembra 2004. godine parlament pokušao da po hitnom postupku usvoji Predlog zakona o Narodnoj skupštini, ali je povučen iz hitne procedure zbog nezadovoljstva javnosti predviđenim odredbama o zaradama poslanika i povlašćenim mogućnostima penzionisanja.
Predlagač tog teksta bio je tadašnji predsednik parlamenta Predrag Marković.
Drugi pokušaj je doživeo fijasko godinu dana kasnije, kada je u junu 2005. godine, o nešto izmenjenom predlogu zakona trebalo da poslanici raspravljaju u redovnoj proceduri, ali ni tada nije prošao.
Ta verzija zakona predviđala je da osnovna plata narodnih poslanika bude u visini pet prosečnih plata u privredi, bez poreza i doprinosa.
I danas sve poslaničke grupe smatraju da je usvajanje zakona o Skupštini jedan od prioriteta.
Pored zakona o Skupštini, parlamentu Srbije neophodan je i nov poslovnik o radu. Šef Radne grupe za izradu poslovnika o radu Skupštine Srbije Boško Ristić rekao je da novim tekstom tog dokumenta, koji je u izradi, neće biti ograničena prava poslanika i opozicije da aktivno učestvuju u donošenju odluka na način koji to garantuje pluralistička demokratija u Srbiji. On je naglasio da nije kontaktirao sa poslaničkim grupama, već da je sa pojedinim poslanicima razmenjivao ideje i od njih tražio sugestije kako bi video način na koji razmišljaju pre svega oni poslanici koji imaju veliko parlamentarno iskustvo. `Od stručne službe tražio sam da daju ocenu postojećeg Poslovnika i postojeće pozicije poslanika u odnosu na novi Ustav i ta zapažanja, činjenice i predloge izneću Radnoj grupi`, rekao je Ristić.
Novi poslovnik trebalo bi i da reguliše i načine sprečavanja opstrukcije rada parlamenta. Ristić smatra da to što se neki poslanici pozivaju na pravo na opstrukciju u radu Skupštine, nije tačno, jer poslovnik mora da obezbedi jednak tretman svim poslanicima u radu. Zato će novim poslovnikom biti jasna ovlašćenja predsednika Skupštine da takve zloupotrebe spreči.
Jedno od rešenja kojim bi se obezbedila efikasnost rada bila bi i istovremena rasprava o više stvari u više odbora.
Kao još jedan vid opstrukcije uočeno je i postavljanje poslaničkih pitanja pozivajući se na član 226 Poslovnika u vreme kada to nije dopušteno. U tom članu kaže se da `poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine, predsednika odbora Skupštine, ministara i funkcionera u drugim republičkim organima i organizacijama, o pitanjima iz okvira prava i dužnosti ovih funkcionera, iz nadležnosti organa na čijem se čelu nalaze, a koja su mu potrebna za ostvarivanje funkcije narodnog poslanika`. Ta vrsta zloupotrebe trebalo bi da bude sprečene ne tako što će biti zabranjeno postavljanje pitanja na samoj sednici, već tako što će se omogućiti dodatna procedura i obavezati Vlada i njeni ministri da budu redovno prisutni u parlamentu određenog dana u nedelji kako bi poslanici mogli da im postavljaju pitanja. Određivanje tog dana ne bi bilo u nadležnosti predsednika, već bi bilo uređnjeno Poslovnikom. Unapred bi bio poznat plan prisustva pojedinih ministara u Skupštini, što bi relaksiralo političke odnose i dalo pravo opoziciji da kontroliše rad Vlade.
Ipak, neophodno je da se prvo definiše ustavna pozicija parlamenta, jer je to jedina grana vlasti koja nije regulisana zakonom, što će se postići usvajanjem zakona o Skupštini. `Imamo obavezu prema novom Ustavu da uspostavimo ustavnu poziciju samog parlamenta, što deluje kao kuriozitet. Izrada poslovnika zavisi od mnogih rešenja u samom zakonu o Skupštini i mi ćemo morati da radimo ruku pod ruku sa Radnom grupom koja priprema taj zakon`, zaključio je Ristić.*
Poslanicima ista prava kao i građanima
Novi zakon o Skupštini sadržaće i odredbu u kojoj će biti precizirano da prava poslanika ni po čemu ne treba da se razlikuju od prava drugih građana Srbije. `Mada to još nije usaglašeno, mi stojimo na stanovištu da poslanici ni po čemu ne treba da se razlikuju od drugih građana Sbije i da sva ona prava koja važe za sve zaposlene u zemlji treba da važe i za poslanike`, rekao je Obradović, dodavši da nema potrebe da se ta prava proširuju.
Izmjene postojećeg ili novi poslovnik
Još nije dogovoreno da li će se `ići` na izmene postojećeg ili izradu novog teksta Poslovnika, ali se bez obzira na to uporedo prikupljaju pravna iskustva drugih parlamenata, ali i pojedina pravila o radu nadnacionalnih institucija, kao što je Savet Evrope ili Evropska unija.
`Nov poslovnik mora da bude usklađen kako s našim Ustavom, tako i s procedurama u državama EU, ne direktno, ali ne sme da bude ni u suprotnosti s njima i ispod standarda u tim zemljama`, rekao je Ristić.