Nakon završetka izbora, Centralna izborna komisija BiH zatražiće od Ministarstva unutrašnjih poslova RS provjeru tačnosti podataka o prebivalištu u Srebrenici, rekao je Branko Petrić, predsjednik CIK BiH.
"Ukoliko se utvrdi da su dolazili ljudi, posebno iz susjednih država, da ima prijavljenih desetine i više ljudi na istoj adresi ili slično, to bi moglo da delegitimiše izbore", rekao je Petrić.
On je izrazio zabrinutost situacijom u Mostaru, u kojem, po svemu sudeći, neće biti moguće sprovesti izbore.
"U Ustavu i zakonu piše da mandat traje četiri godine i da istekom mandata prestaje i funkcija. I mi ćemo vjerovatno biti u situaciji da danom objave rezultata utvrdimo prestanak mandata Gradskom vijeću u Mostaru", rekao je Petrić, upozoravajući da bi se moglo desiti da Mostar ostane bez ikakve lokalne vlasti.
NN: Dva grada se stalno spominju u javnosti - Mostar i Srebrenica. Prvo nam recite hoće li biti moguće održati izbore u Mostaru i kada?
PETRIĆ: Tu postoji veliki problem ustavne prirode jer parlament BiH neće da sprovede odluku Ustavnog suda BiH da uskladi zakon sa Ustavom. Ustavni sud je proglasio nevažećim neke odredbe tog zakona. To je krupno pitanje. Slično je i sa nazivima nekih opština u RS za koje je Ustavni sud utvrdio da su neustavni, ali takođe parlament BiH nije uradio ništa. Tako da smo mi u CIK-u utvrdili nazive tih opština onako kako se oni sad zovu.
NN: Kakve probleme u formalnom smislu to može značiti za Mostar?
PETRIĆ: Problem sa Mostarom je da će se postaviti pitanje, kada mi objavimo izborne rezultate, mandata, jer u Ustavu i zakonu piše da mandat traje četiri godine i da istekom mandata prestaje i funkcija. I mi ćemo vjerovatno biti u situaciji da danom objave rezultata utvrdimo prestanak mandata Gradskom vijeću u Mostaru. Svi relevantni faktori su sa time upoznati. Ja sam ih lično upozoravao više puta. I predstavnici Savjeta Evrope BiH i OSCE-a su tu involvirani. Sve je objašnjeno, ali za sada ništa.
NN: Formalno pravno, nakon izbora neće biti nikakve vlasti u Mostaru?
PETRIĆ: Kada objavimo rezultate, moraćemo razriješiti to pitanje. Svi koji su trebali da budu upoznati sa tim su upoznati. Nema niko ovlaštenje da im produži mandat, niti postoji procedura.
Neko može na osnovu fiktivne prijave prebivališta da bude upisan u centralni birački spisak u toj opštini. To u stvari predstavlja izborni inženjering
NN: I u vezi sa Srebrenicom se diglo puno prašine, ko ima, a ko nema pravo glasa...
PETRIĆ: U Ustavu BiH piše da je BiH demokratska zemlja na osnovu sprovedenih slobodnih i demokratskih izbora. Da bi to bilo tako, izbori moraju biti fer. Izbornim zakonom je predviđeno da su prebivalište i birački spisak vezani. A prebivalište i boravište građana je definisano kao mjesto u kojem građanin boravi sa namjerom da tu trajno živi. Zakon o prebivalištu i boravištu je u nadležnosti Ministarstva civilnih poslova BiH. Ministar Sredoje Nović, evo, već godinama pokušava da uredi određene dopune u skladu sa evropskim standardima. Međutim, to se onemogućava. I sada imamo posljedice da neko može na osnovu fiktivne prijave prebivališta da bude upisan u centralni birački spisak u toj opštini. To u stvari predstavlja izborni inženjering.
NN: Da li je onda ovo sada prijavljivanje u opštini izborni inženjering?
PETRIĆ: Tek ćemo vidjeti i ocijeniti kakve će posljedice ovo što se dešava imati na izbore. Ministarstvo unutrašnjih poslova RS je u obavezi da sačini izvještaj i dostavi CIK-u u skladu sa Izbornim zakonom BiH tačnost podataka o prebivalištu. Tu treba napraviti službenu zabilješku i dostaviti je nama, pa ukoliko se utvrdi da su dolazili ljudi, posebno iz susjednih država, da ima prijavljenih desetine i više ljudi na istoj adresi ili slično, to bi moglo da delegitimiše izbore.
NN: Šta bi moglo da se desi ako tako bude? Poništavanje izbora?
PETRIĆ: Ja sam zabrinut. Mi smo od početka od strane Savjeta Evrope u Sarajevu imali jedan rigorozan i agresivan zahtjev da bude akreditovana neka navodno nevladina organizacija iz Makedonije, da kontroliše rad MUP-a RS u Srebrenici. To je potpuno nezakonito i mi smo to spriječili.
NN: Ako se utvrdi da je bilo izbornog inženjeringa o kojem ste govorili, da li to znači da su izbori nelegalni i nelegitimni?
PETRIĆ: Ne bih prejudicirao. MUP treba da utvrdi tačnost podataka o prebivalištu. Moguće je da bude još nekih prigovora i tako dalje. I nakon toga ćemo vidjeti. Nisam siguran na šta sve to može izaći. Brinu me te pojave.
NN: Bilo je razmišljanja o spajanju lokalnih i opštih izbora. Kakvo je Vaše mišljenje?
PETRIĆ: Nigdje nije praksa da se spajaju lokalni i opšti izbori. Lokalni izbori su specifični i oni moraju biti odvojeni od opštih. U bilo kojoj lokalnoj zajednici imate različite koalicije u različitim odnosima. Tu nema nikakvih pravila. Radi se o lokalnim sredinama i stranke uglavnom ne nastupaju sa nekim svojim centralnim temama. U tim izborima lokalne specifičnosti mnogo više dolaze do izražaja. A ako bi to bilo zajedno, tu bi se izbrisale te lokalne specifičnosti. Suština nije u tome. Suština je u potrebi pojednostavljivanja izbornog zakonodavstva. Često se nađem u situaciji da strancima pokušam objasniti naše izborno zakonodavstvo, i brzo vidim da im ništa nije jasno. Onda odustanem od objašnjavanja.
Nigdje nije praksa da se spajaju lokalni i opšti izbori. Lokalni moraju biti odvojeni od opštih
NN: Da li bi trebalo uvesti rokove za formiranje vlasti i propisati organizovanje vanrednih izbora ako rokovi za formiranje vlasti budu probijeni?
PETRIĆ: To je pitanje koje treba dopisati u Ustav i zakon. To bi, po mom mišljenju, bilo neophodno uvesti. Jer tu sad imamo mrcvarenje kad ovo izabiranje organa nakon izbora traje mjesecima i godinama. Naš izborni sistem je kompletno zreo za jedan generalni remont.
NN: Da li, po Vašem mišljenju, načelnike treba birati direktno ili indirektno?
PETRIĆ: Ovakav izbor načelnika je u nas novina. Standardi su da to otprilike tako ide. U RS, pa i u FBiH, vlada većinski sistem, sistem proste većine. Ako izađe 30 odsto birača i od, recimo, deset kandidata, jedan dobije 27 odsto, on bude izabran. To je pitanje legitimiteta, koji nije problem kad je velika izlaznost. Problem se pojavi kad je načelnik iz jedne političke opcije, a skupštinska većina iz druge. Tu imamo problema u funkcionisanju u praksi. Ali to je stvar zakona i organa da urede tu oblast kako smatraju da bi bilo najbolje.