Za Dragana Đilasa, gradonačelnika Beograda, kažu da je srpski političar i lider 21. vijeka, jer zna šta hoće, ima viziju, poštuje rad i, kako zaključiše Hercegovci prilikom njegove posjete Trebinju, zna kako se čuva srpski identitet.
"Mislim da se taj identitet najbolje čuva kroz povećanje broja novorođene dece, o čemu je vladika Grigorije lepo govorio na osnivanju Fondacije 'Sveti Vukašin', koja će se o tome brinuti. Mi smo u Beogradu uspeli da podignemo neke standarde, jer grad obezbeđuje drugu besplatnu vantelesnu oplodnju, žene koje su na porodiljskom odsustvu dobijaju dve trećine plate, dok grad sam dotira tu jednu trećinu, a nezaposlenim majkama dajemo drugačije beneficije, pakete za novorođenčad i slično. I mislim da nikakvi mostovi koje gradimo i nikakve ulice ne mogu da budu ispred fondacija koje će pomagati da nas bude više", kazao je Đilas tokom posjete u Trebinju.
NN: Kada to kažete, da li mislite na novosagrađeni most na Adi Ciganliji u Beogradu?
ĐILAS: Meni je veći mali Dušan, koji je naša prvorođena beogradska beba putem vantelesne oplodnje od bilo kojeg mosta na svetu. Više sam ponosan na stotinu beba rođenih na takav način nego na most, koji ja, doduše, nisam ni sagradio, kao ni ostalih osam miliona građana Srbije. Čovek koji je najveći autoritet za most je Nikola Hajdin, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, jer je on rekao kakav most treba da bude, a na nama političarima, državnicima i načelnicima je da obezbedimo sredstva da on bude napravljen. Mislim da je most, pre svega funkcionalan i da svakom Srbinu treba da bude puno srce kada na televiziji Diskaveri 50 minuta pričaju o tome da je on najmonumentalnija građevina u Evropi u ovom trenutku. Pa, neka nas pamte i po nečemu dobrom, uz Novaka Đokovića, a ne samo po lošim stvarima.
NN: Stiče se utisak da most na neki način čitav region vodi u Evropu, ali gdje su Srbi trenutno u odnosu na evroatlantske integracije?
ĐILAS: Sebe doživljavam kao jednog evrorealistu i kažem da je našem narodu mesto u Evropi, pošto smo oduvek bili evropski narod i to je nešto što niko ne može da nam uzme. Kod nas se, međutim, poslednjih godina sve više javlja negativan osećaj prema nekim stvarima koje nam dolaze iz Evrope, jer smo mnogo toga uradili što je od nas traženo, mnogo toga i menjamo jer je to za naše dobro, ali nas istovremeno i boli što vidimo da se neki drugi, za koje govore da već dele te evropske vrednosti, ponašaju na način koji, bojim se, ne bi bio tolerisan srpskim političarima. Znate, jedna svar je da neko u Hrvatskoj govori o "Oluji" kao oslobađanju svoga dela teritorije, zaboravljajući pri tome na ogromne civilne žrtve, a onda se i javno zahvale nekome ko je u Hagu osuđen za ratni zločin na 22 godine, a druga je stvar što govore da su to evropska vrednost i evropske tekovine. Mislim da nisu. Mislim da bi bilo dobro i da bi ubrzalo razvoj regiona kada bi za nas važila ista pravila kao i za sve ostale, a ne da za nas uvek važi neki dodatni zadatak da bismo dobili prelaznu ocenu, što kod ljudi izaziva neki jed, a to nije dobro ni za koga.
NN: Šta bi trebalo promijeniti u ekonomiji i biznisu pa da se konačno krene naprijed?
ĐILAS: Mi moramo mnogo toga da menjamo i ne samo u biznisu i ne samo u političarima. Bilo bi sjajno kada bi to što je bilo loše bilo takvo samo zbog loših političara, pa onda dođu bolji i sve se promeni nabolje. Kod nas, ipak, mnogo toga mora da se menja. Ljudi moraju biti spremniji da mnogo toga izgovore naglas, jer, svako u bolnicama zna ko je onaj ko radi dobro, a ko loše, ko traži pare od pacijenata, a ko ne traži. Svako od profesora na fakultetima zna ko od njihovih kolega ni knjigu nije napisao, ko traži pare na ispitima, ali o tome neće da govore. Znači, moramo biti spremni neke stvari reći naglas. Ja sam u Beogradu nešto napravio i svi kažu da imam dosta veliku podršku građana, ali ne zbog toga što se svima smeškam i svakome se javljam, već radim onako kako mislim da treba i kažem građanima otvreno kakva je situacija. Zato mislim da, posle tri godine moga gradonačelnikovanja, velika većina prihvata taj moj rad. Isto je i u biznisu, jer nema razvoja države ako ljudi koji imaju ozbiljne i velike poslove ne vuku napred. To je tako svuda u svetu.
NN: Da li je tako i u Srbiji i kod nas?
ĐILAS: Kod nas imate jedan deo biznisa koji je zasnovan na tome što neko mora da radi za 15.000 dinara, ili 150 maraka i njegova deca nemaju od čega da žive, ali neko na osnovu toga pravi ekstraprofit i glumi velike biznismene. To izaziva i veliko nezadovoljstvo kod ljudi i, na kraju krajeva, vodi celu privredu na stranu na koju ne treba da ide. Kada bismo te stvari promenili i bili malo više spremniji da se pogledamo u oči i da sebe menjamo, onda bismo napravili i neke malo veće korake napred nego što smo ih napravili. Jer, ja sam svedok toga kako je izgledala Banjaluka pre više od desetak godina, kada sam tamo otvorio svoju firmu. Gledao sam tada ljude kako ujutro ustaju bez ikakve želje da ustanu, jer su bili svesni da će i taj dan biti isto tako loš kao i prethodni dan, a onda se to promenilo i ljudi su počeli da se raduju novom danu, verujući da taj novi dan donosi neku novu šansu. Mi u Srbiji smo više puta dolazili do tog novog dana i vraćali se na ono staro, ali mislim da ipak svi mi zajedno pravimo neke korake napred. Oni nisu dovoljno veliki, nisu dovoljno brzi, mnogo smo propatili i voleli bismo da se neke stvari napokon brže promene, ali mislim da to ipak sve na kraju zavisi od svih nas.
NN: Kako ocjenjujete odnose Banjaluke, najvećeg grada u RS, i Beograda, prijestonice Srbije?
ĐILAS: Ti odnosi su, po mom mišljenju veoma dobri i oni teško da mogu da budu bolji nego što trenutno jesu kroz neku zajedničku politiku, kroz pomoć tamo gde je moguće. Kamo lepe sreće da nismo prošli kroz sve ono kroz šta smo prolazili u proteklih dvadesetak godina, jer bi danas i Srbija i Republika Srpska bile jače, ljudi bi bolje živeli, a kad imate veće plate, onda se lakše odlučujete i za nove projekte i za veće porodice, što nas, opet, čini bogatijim.
NN: Da li postoji mogućnost veće privredne i turističke saradnje opština iz RS sa onima u Srbiji?
ĐILAS: Na nivou lokalnih samouprava nema nekih velikih mogućnosti da se razvijaju ove stvari, ali svaki dolazak ljudi iz jednog mesta u drugo pravi neke nove kontakte i omogućava da se jednog dana razvije i saradnja o kojoj vi govorite. Sada je, međutim, sve više ljudi iz Srbije koji, kada idu na Crnogorsko primorje, idu kroz Republiku Srpsku i tu se sve više zadržavaju. Predsjednik RS Milorad Dodik me upoznao da se radi na putnoj infrastrukturi, da se radi i na putu koji olakšava naš dolazak na more, tako da će u domenu turizma stvari napredovati i, kako vidim, već dobro napreduju. Što se, pak, privrede Srbije tiče, ona nije na nekom zavidnom nivou i onda se tu ne mogu ni očekivati ni neki veliki rezultati. Ali, kada govorimo o nacionalnom interesu, jasno je da Srbija mora biti ekonomski jača, jer, što ona bude ekononmski jača, to će moći više da pomogne i više će je uvažavati u Evropi i svetu.
NN: Kakvi su Vaši utisci tokom posjete Trebinju?
ĐILAS: Trebinje je jedan prelep gradić koji do sada nisam imao priliku da vidim, osim na televiziji i u seriji "Ranjeni orao", koja je snimana ovde. Sada vidim da je istina sve ono što su mi pričali i da je ovo jedan od najlepših malih gradova koje sam ikada video. Svim Beograđanima i Srbijancima preporučiću dolazak i letovanje u ovom gostoljubivom gradu.
Košarka kao dokaz
NN: Iako ste predsjednik Košarkaškog saveza Srbije, prvi put ste u Trebinju, rasadniku košarkaša i sportista.
ĐILAS: Ja sam i u Trebinju, evo, sa Dejanom Bodirogom, koji je moj veliki prijatelj i koji mi je učinio veliku čast jer je prihvatio da bude meni potpredsjednik. On je legenda košarke, a Dragan Đilas je tu samo neko vreme, tu je da pomogne da se neke stvari dovedu u red. A što se tiče srpske košarke, ona je očiti dokaz da možemo da se poredimo sa najboljima i da budemo najbolji, iako nismo veliki narod, u smislu velikog broja stanovnika. To je, pre svega, neka naša organizacija, ali i inat u kome proradi naša kreativnost, čija je kulminacija što mi u svemu tome dođemo do rezultata o onome što jesmo, iako je u sportu sve moguće i jedna lopta može da reši sve na različite načine. Ja ću uvek biti ponosan na te momke koji se svim srcem bore za grb Srbije i koji često obraduju Srbe i u Republici Srpskoj, i u Srbiji i gde god oni žive.