Instrumenti koje će MMF staviti na raspolaganje BiH za suzbijanje posljedica pandemije virusa korona biće dobra premosnica do novog višegodišnjeg aranžmana, poput onog koji smo zaključili 2016. godine, kaže za "Nezavisne" Endrju Džuel, stalni predstavnik MMF-a u Sarajevu.
"Planiran je sastanak Izvršnog odbora MMF-a na kojem će biti razmotrena mogućnost da se kvota s 50 podigne na 100 odsto. Ako Odbor odluči da to odobri, onda bi BiH mogla dobiti 330 miliona evra", rekao je Džuel.
NN: Da li su MMF i vlasti BiH konačno zaključili novi aranžman?
DŽUEL: Vlasti su tražile hitnu pomoć u sklopu nečega što zovemo Instrument za brzo finansiranje. To je zahtjev na koji sad odgovaramo. Očekujemo da ćemo odobriti isplatu u drugoj polovini mjeseca. Mi očekujemo da će ovaj instrument poslužiti kao premosnica do novog višegodišnjeg aranžmana poput onog koji smo zaključili 2016. godine, koji je u prekidu već skoro dvije godine.
NN: Da li su uslovi isti kao ono što smo već mogli čuti u javnosti?
DŽUEL: Ono što sam ja spominjao je cifra od 165 miliona evra. Prema važećim pravilima, zemlja može pozajmiti do 50 odsto svoje kvote u okviru Instrumenta za brzo finansiranje. Planiran je sastanak Izvršnog odbora MMF-a na kojem će biti razmotrena mogućnost da se kvota s 50 podigne na 100 odsto. Ako Odbor odluči da to odobri, onda bi BiH mogla dobiti 330 miliona evra.
NN: Da li je tačno da će MMF pristati da se ukinu sva uslovljavanja koja su postojala kod klasičnih aranžmana?
DŽUEL: Da, ovo nije tradicionalni program u kojem imate prethodne mjere i tranše koje se isplaćuju postepeno. Sada sav novac isplaćujemo odmah u cijelosti i nema prethodnih mjera.
NN: Da li već imate procjenu udara korona krize na bh. ekonomiju?
DŽUEL: Naše interne analize bi trebalo da objavimo nakon što se odobri Instrument za brzo finansiranje, što bi trebalo da bude u drugoj polovini mjeseca. Ali već je jasno da će biti veoma ozbiljno smanjenje aktivnosti i očekujemo da će fiskalni suficit biti zamijenjen značajnim fiskalnim deficitom.
NN: Zašto je problem da BiH iskoristi devizne rezerve u Centralnoj banci da pomogne svojoj ekonomiji?
DŽUEL: Ako iskoristite devizne rezerve CB za ekonomsku stimulaciju, potkopaćete valutni odbor, a to je zadnja stvar koju želite.
NN: Šta to znači u praktičnom smislu za običnog građanina?
DŽUEL: Mislim da je prvo važno da ljudi shvate šta je valutni odbor. Ovakvih aranžmana nema puno u svijetu, mislim da ih je tek desetak. Vaša CB nije kao većina centralnih banaka u svijetu. Valutni odbor znači da CB mora svaku marku "pokriti" evrima. To praktično znači da svako od vas koji ima marku može biti siguran u njenu vrijednost, jer za marku koju imate postoji pokriće u evrima. Ako vaše vlasti počnu da uzimaju devizne rezerve, uništićete ovo povjerenje koje imate u vašu valutu. Važno je da imate na umu koliko se ovo rješenje za BiH pokazalo dobrim zato što je vaša valuta jaka, inflacija niska i postoji povjerenje u nju.
NN: Na ovo će Vam naši političari vjerovatno odgovoriti da mnoge zemlje koriste centralnu banku da pomognu ekonomiju, vjerovatno ste to čuli?
DŽUEL: Te mnoge zemlje nemaju pokriće svoje valute u deviznim rezervama. Najveća stvar koju CB čini za BiH je to što pruža finansijsku stabilnost. Ako biste odustali od valutnog odbora, vrlo vjerovatno biste imali inflaciju. A time se vraćamo na vaše pitanje - kako bi to uticalo na život običnih građana. Oni će se vjerovatno sjetiti Jugoslavije devedesetih godina. Zbog manipulacije valutom ljudi su izgubili svoju ušteđevinu, a ako plate nisu odmah potrošili, drugi dan bi bile bezvrijedne. A osim toga, ova situacija krize je najgori mogući tajming da ukinete valutni odbor, zato što onda građani ne bi imali nikakvu garanciju da vaša valuta neće početi gubiti vrijednost. Ja ne želim reći da je valutni odbor savršeno rješenje, ali on donosi fiskalnu disciplinu, a to je u ovoj situaciji jako važno. Za građane to znači da će sto maraka uvijek biti sto maraka. To znači da političari neće svojim potezima dovesti do toga da za istu količinu novca građani ne mogu kupiti istu vrijednost roba ili usluga. Čujem da neki političari žele da CB iskoristi 2,8 milijardi u rezervama za borbu protiv krize. Važno je da ljudi znaju da to nije novac CB, već novac komercijalnih banaka. To je novac koji one drže u CB iznad obavezne rezerve. Takođe, poziva se na smanjenje obavezne rezerve sa deset na pet odsto. To je posebno pitanje i legitimna politička opcija jer bi to značilo da komercijalne banke mogu držati manje novca na računu CB. Ali važno je takođe dodati da banke već imaju značajno više novca na računu CB.
NN: Ali opet ostaje pitanje kako to da neke zemlje mogu da balansiraju svoje valute na način da pomognu ekonomiji, a ne završe s hiperinflacijom?
DŽUEL: Kao što sam rekao, valutni odbor nije savršeno rješenje. Jedna od mana je da vaša zemlja zaista ima manje fleksibilnosti zato što CB ne može voditi nezavisnu monetarnu politiku. Ona je, u principu, na autopilotu. To znači da ne može štampati novac. Ali ja mislim da je valutni odbor dobro rješenje za zemlje koje još nisu razvile dovoljno jake institucije. Valutni odbor tjera političare na disciplinu. Vlade ne mogu natjerati CB da im naštampa novac da pokriju tekuće izdatke. U slučaju da se odlučite da ukinete valutni odbor, pitanje je koliko bi se CB mogla oduprijeti pritisku političara da počne da štampa novac. Tek jake i nezavisne institucije sistema su dovoljna garancija da tog pritiska neće biti. Zato neke institucionalno jače zemlje mogu priuštiti monetarnu politiku bez valutnog odbora. Mislim da BiH još nema dovoljno snažne institucije. Zato MMF misli da bi ukidanje valutnog odbora imalo katastrofalne posljedice za građane BiH.
NN: Na koji način onda BiH može dugoročno ojačati svoju ekonomiju, ako već rješenje nije u tome da se promijeni monetarna politika CB?
DŽUEL: Jedino ekonomskim rastom. Bh. ekonomija je rasla po stopi od tri odsto godišnje. Nadamo se da će, nakon što ove godine usljed krize ne bude rasla, naredne ponovo nastaviti rasti. Tri odsto je dobro, ali mi mislimo da može i bolje.
NN: Da li su onda krediti rješenje ako već nije ukidanje valutnog odbora?
DŽUEL: Zavisi za šta ih koristite. Ako kreditima ulažete u stvari poput infrastrukture ili strukturnih reformi, onda stvarate realnu vrijednost. I zato je MMF tu, da vam pruži prostor da premostite krizu time što ćete dobiti novac za reforme i stabilizaciju ekonomije kroz održivi rast.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.