Temeljni problem BiH je politički ugovor između stranaka, državnih preduzeća i pojedinaca. Državna preduzeća se javnim sektorom šire kao rak, kaže Francisko Parodi, odlazeći stalni predstavnik MMF-a u BiH.
"Državna preduzeća su zarazila cijelu ekonomiju, tržište rada, a to je sve uticalo na konkurentnost. A to je onda dovelo do pojačanog iseljavanja ljudi iz zemlje", ističe Parodi za "Nezavisne".
NN: Završavate mandat stalnog predstavnika MMF-a u BiH. Kako biste sumirali Vaše vrijeme provedeno ovdje?
PARODI: Bilo je intenzivno, ali i produktivno. Uspjeli smo ostvariti mnogo. Imali smo dobar odnos s vlastima u ovoj zemlji. Jedan od uspjeha bio je dogovor o programu s MMF-om. Tijesno smo sarađivali i započeli mnogo reformi, posebno u bankarskom sektoru, što smatram velikim uspjehom. Ostvarili smo reforme i u poreskom sistemu. Tu mogu ubrojati i reformu fiskalnog sistema, jer smo budžete uspjeli održati stabilnim.
NN: To su reforme u sklopu EU Reformske agende?
PARODI: Da, u najvećoj mjeri. Mnoge reforme su bile pod kišobranom Reformske agende. Reforme na kojima smo zajedno radili otvorile su prostor za investiranje. Mnogo ostvarenog je ispod površine, i javnost to teže vidi. A sve te reforme zahtijevale su mnogo posla. Da se moje izlaganje ne bi pretvorilo u monolog, reći ću još samo da mi iskustvo sad pokazuje nešto što nisam znao kad sam došao ovdje, a to je koliko je izazovno raditi s mnogo različitih nivoa vlasti. Moja uloga u sklopu MMF-a bi trebalo više da bude tehničke prirode, a ponekad sam morao uskočiti u ulogu posrednika, što je nekad znalo biti prilično stresno.
NN: Čini mi se da bi uloga MMF-a trebalo da bude upravo tehničke prirode, a u ovoj zemlji se čini kao da im vi morate govoriti šta oni treba da rade, zar ne?
PARODI: Prvo što uvijek pokušavamo da uradimo je da slušamo vaše vlasti, a onda da formulišemo konsenzus kako se kretati naprijed. Ljudi u ovoj zemlji često misle da MMF nameće stvari. U stvari, mi pokušavamo da otvorimo prostor za konsenzus, pokušavamo da shvatimo šta vlasti žele da rade. A vaše vlasti na kraju odlučuju šta žele.
NN: Kako onda objašnjavate da su naše vlasti pristale na produženi aranžman s MMF-om, a onda su prestale da ispunjavaju ono što je dogovoreno?
PARODI: Godine 2016. smo s vašim vlastima usaglasili veoma ambiciozan program s mnogo reformi, s više od 25 mjerila u mnogo područja. A u tom periodu bila je formirana nova vlast i započela je i Reformska agenda. Tako da smo svi bili veoma ambiciozni da nešto postignemo, a MMF je rado želio pomoći. Međutim, šta da vam kažem, u ovoj zemlji politika je zaista toksična. Dogovorene mjere teško je formulisati u konkretne akcije. Aranžmani koje MMF nudi nisu dizajnirani za takvo okruženje, i politika je prevladala.
NN: I sve se svelo da su uštede koje su ostvarene preusmjerene u plate i boračke beneficije? Novac je preusmjeren u predizbornu kampanju?
PARODI: Nije bilo baš tako, postavili ste pitanje koje implicira zaključak. Ja bih to rekao drugačije. Reforme su dale određene rezultate, smanjile nezaposlenost, vlasti su prikupile više poreza, disciplinovano su se uzdržavale od rasta javnih troškova. Znači, likvidnost svih nivoa je na rekordnom nivou i svi nivoi vlasti žele taj novac iskoristiti. Izazov pred njima sada je kako taj novac iskoristiti pametno.
NN: Ali MMF jeste stopirao aranžman zato što su naše vlasti najavile povećanje plata i veće beneficije za boračku kategoriju, zar ne?
PARODI: Da, ali zato što nije bila jasno objašnjena namjera povećanja plata u RS i beneficija za boračku kategoriju u FBiH. Znači, ako i kada se uspostave nove vlasti, nastaviće se razgovori da vidimo šta se želi postići i na koji način. Ovdje bih želio da napomenem da postoji malo nerazumijevanje šta podrazumijevamo kad kažemo reforme. Mi možemo dva dana govoriti o tehničkim aspektima poreske reforme ili reforme javne uprave. Ali ono što je temeljni problem je taj politički ugovor između stranaka, državnih preduzeća i pojedinaca. Taj štetni politički ugovor se nije promijenio. A to je onda dovelo do pojačanog iseljavanja ljudi iz zemlje.
NN: Očigledno je da se plate moraju povećavati kako bi ljudi ostali, da se mora smanjiti poresko opterećenje, stimulisati natalitet. Sve te mjere izazvaće rast potrošnje. Da li je to u skladu s preporukama MMF-a?
PARODI: Naravno, sve se može uraditi. Mi zato jesmo ovdje. Jasno je da vi morate smanjiti poresko opterećenje. Vaša opterećenja na rad su previsoka. Suština nije u tome. Suština je kako će to uticati na javnu potrošnju, odnosno da ona nije prevelika. Vaša poreska politika mora biti pojednostavljena, ona je sad prekomplikovana. Takođe, interakcija s poreskom službom mora biti jednostavnije i prijatnije iskustvo. Morate modernizovati način na koji prikupljate poreze, ukloniti suvišnu birokratiju i parafiskalne namete. Morate poboljšati participaciju radne snage. MMF sada radi i na uključivanju više žena u tržište rada, a u BiH je taj nivo najniži u regionu.
NN: U Centralnoj banci (CB) BiH govori se o nekoliko krupnih promjena. O čemu se tu radi i da li je njena nezavisnost ugrožena?
PARODI: Za nas je Centralna banka BiH jedna od ključnih institucija u ovoj zemlji. A nekad se sve dovodi u pitanje. Previše je neizvjesnosti u ovoj zemlji. Previše egzistencijalnih pitanja se otvara na dnevnoj osnovi. Ali ono o čemu se ne razgovara previše je odnos 2:1. A to vam govori koliko je CB BiH uradila dobar posao u držanju kursa konvertibilne marke u odnosu na evro i marku u proteklih 25 godina. I mi ćemo nastavljati pružati čvrstu podršku toj instituciji. U BiH se taj odnos 2:1 marke prema evru prečesto uzima zdravo za gotovo. CB BiH mora održati svoju nezavisnost od politike. Tu nema mjesta političarima, u smislu da se njen način rada dovodi u pitanje. Veoma je važno da se poštuju zakoni i procedure, a posebno kada se radi o imenovanjima u tu instituciju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.