Intervju

Pratite nas na Google news

Hamdo Tinjak, glavni pregovarač BiH o SSP-u: EU nam nije neprijatelj

Hamdo Tinjak, glavni pregovarač BiH o SSP-u: EU nam nije neprijatelj
Hamdo Tinjak, glavni pregovarač BiH o SSP-u: EU nam nije neprijatelj
Dejan Šajinović

Da građani znaju o čemu pregovaramo i šta je stvarno dogovoreno, uvjeren sam da problema ne bi bilo, rekao je Hamdo Tinjak, glavni pregovarač BiH povodom pregovora o adaptaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

"Siguran sam da će nam EU otvoriti izvoz pilećeg mesa i konzumnih jaja. EU nama nije neprijatelj. Mi povlačimo milione maraka otkad smo potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Do nas je sada da iskoristimo sve što nam je EU pružila", rekao je on.

NN: Kad se sve stavi na vagu, da li BiH gubi ili dobija prihvatanjem prilagođavanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju?

Tinjak: Moje mišljenje je da apsolutno dobija jer brojke i činjenice jasno govore u prilog tome. Količine proizvoda o kojima govorimo nisu tolike da mogu ugroziti domaću proizvodnju.

NN: Ali i Vi ste čuli primjedbe poljoprivrednika da bi oni izgubili...

Tinjak: Očigledno je da mnogi nisu imali uvid u materijal jer se, na primjer, govori o mesu, pšenici i nekim poljoprivrednim proizvodima koji uopšte nisu dio ovih pregovora.

NN: Možete li nam reći konkretno o kojim proizvodima se ovdje radi?

Tinjak: Jedan od njih su žive životinje, a jedina kvota koja je nešto značajnija je 1.900 tona krava. Ali i ta količina je ništa u odnosu na domaću i potrošnju i proizvodnju. Najviše živih životinja mi uvozimo iz Srbije: 18.000 tona tokom 2015, a druga zemlja je Poljska sa 1.800 tona. U odnosu na to kvota od 1.900 tona je, priznaćete, beznačajna.

NN: Koje su sljedeće stavke?

Tinjak: Sljedeća stavka je čak poželjna za uvoz da otvorimo: 1.400 tona starih kokoški. Tu stavku niko u BiH ne proizvodi, a od tih kokoški se prave prerađevine. Sljedeća stavka je piletina koja ide po nekoliko linija, a ukupna količina je zaista minorna. Najveća količina o kojoj govorimo je 320 tona. To zaista nikoga ne može ugroziti. Ali možemo i dalje, ako imate vremena?

NN: Imamo. Recite!

Tinjak: Mlijeko, koje je posebno osjetljivo. Mi smo insistirali tokom pregovora na trogodišnjem prelaznom faznom prilagođavanju. Mi smo dobili taj period za nekoncentrirano mlijeko čija količina je najveća i iznosi 13.580 tona. Tu imamo nekoliko linija poput putra, jogurta, itd. A čak da smo prvog dana pustili kompletnu količinu od 13.580 tona, to je samo 12 odsto ukupne potrošnje. A mi smo dobili trogodišnji prelazni period! Treba dodati i to da najveći dio toga neće ići u RS. Najviše se troši u FBiH, najviše mlijeka ide u najveći grad. To su jasni argumenti koji kažu da niko nema razlog da ovu ponudu EU odbije.

NN: O čemu ste još pregovarali?

Tinjak: O nekim vrstama voća i povrća. Opet, količine minorne. Najveća količina je stari krompir, 1.200 tona. To je 0,37 odsto domaće proizvodnje krompira. Količina višanja je oko 10 odsto domaće proizvodnje višnje. Sljedeća stavka su mesne prerađevine. Najveću količinu smo podijelili na dvije godine, a kompletno meso za mesne prerađevine se uvozi. Dakle, ne nanosi se šteta domaćim proizvođačima. Nanosi se šteta što se ne otkupljuje, ali to je praksa koja postoji već godinama prije ovog sporazuma.

NN: Da pojasnimo: mi od proizvoda koje ste naveli moramo dozvoliti uvoz do količine tih kvota, a sve mimo toga ulazi pod punom carinom?

Tinjak: Na sve preko ovih količina koje sam sad spomenuo ide puna carina. Mlijeko je ključni proizvod. Samo 12 odsto idu kvote, sve preko toga puna carina. Mimo kvota i za ostale proizvode idu pune carine. 

NN: A šta smo mi dobili, koje kvote mi imamo da možemo izvoziti?

Tinjak: Mi smo dobili i za šećer, i za vino, i za ribu. Dobili smo i povećanje kvota. Recimo, za izvoz pastrmki smo dobili kvotu sa 60 na 500 tona. Dobili smo povećanje kvote šećera, koje je inače jako teško dobiti. Tu smo sa 12.000 došli na 13.210 tona. A kad smo to dobili, rekli su nam da nismo iskoristili ni tih 12.000 tona. Onda, vino... Vino je najbolje prošlo. Proizvođači su dobili sa 16.000 na 40.000 tona.

NN: Da mi možemo izvoziti u EU bez carina?

Tinjak: Tako je. Dobili smo još u neograničenim količinama: krastavce, grožđe, jabuke, kruške, marelice, višnje, trešnje, breskve, nektarine, šljive. Naravno, to nije direktan dio adaptacije, ali su Evropski parlament i Vijeće svojim odlukama suspendovali carine. Čim adaptacija stupi na snagu, automatski idu i ovi bescarinski proizvodi iz BiH u EU.

NN: Tu se radi o proizvodima koje možemo izvoziti u Hrvatsku?

Tinjak: Ne, to je bitno napomenuti, ovo se odnosi na svih 28 članica EU. Recimo, kad vidite uvozne statistike, prvi uvoznik u BiH nije Hrvatska, nego Njemačka. Ako je Njemačka sa punom carinom do sada bila prvi uvoznik, onda će sigurno biti prvi uvoznik i bez carine. Dakle, uopšte se ne radi o Hrvatskoj, nego je pristupanje Hrvatske poslužilo kao princip.

NN: Kako stoje, kada se uporede, kvote koje ćemo mi dozvoliti da se uvoze u BiH i kvote koje ćemo dobiti da izvozimo u EU?

Tinjak: Ono što je važno je ovo gledati kao samo prvi korak ka prihvatanju aplikacije za članstvo jer vi time otvarate priču o kompletnoj privredi BiH. Mi više ne govorimo samo o poljoprivredi, već o razvoju čitave privrede. Što smo bliže EU, zemlja je sve stabilnija, veća je mogućnost investicija.

NN: A šta smo dobili kada je poljoprivreda u pitanju?

Tinjak: Rekao sam vam - i kvote i proizvode i količine. I još kao plus dobili smo neograničene količine izvoza mlijeka, dakle tih osam mljekara može da izvozi gdje god mogu da nađu tržište. To smo dobili kao podsticaj da se ovaj sporazum usvoji. A siguran sam da će nam EU otvoriti izvoz pilećeg mesa i konzumnih jaja. EU nama nije neprijatelj. Mi povlačimo milione maraka otkad smo potpisali Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Do nas je sada da iskoristimo sve što nam je EU pružila.

NN: Zašto se onda diže tolika tenzija i govori da je taj sporazum loš?

Tinjak: Zato što ima puno dezinformacija. Da građani znaju o čemu pregovaramo i šta je stvarno dogovoreno, uvjeren sam da problema ne bi bilo. Mi vodimo računa o našoj poljoprivrednoj proizvodnji. Ljudi u pregovaračkom timu su iz oba entiteta. Stvorila se bespotrebna fama.

Izlazak Britanije nije značajan za BiH

NN: Kako komentarišete izlazak Britanije iz EU?

Tinjak: Velika Britanija se vodi svojim interesima i ako su ljudi tako odlučili, onda su vjerovatno ocijenili da im je tako bolje. Mislim da je EU puno više od Velike Britanije. Oni nisu nikad ni bili potpuno unutra. Nisu bili dio evrozone, a prava EU jeste evrozona. Moje mišljenje je da njihov izlazak iz EU neće značiti ništa za BiH.

 

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije