Umesto svađa i priča o tome ko je više kriv, svi u regionu treba da se posvetimo budućnosti, jer su nam i problemi i ciljevi zajednički, rekao je Ivica Dačić, premijer Srbije i predsjednik SPS, u intervjuu "Nezavisnim".
"Ja stvarno ne želim da amnestiram bilo koga ko je počinio zločine, ali prošlost ne možemo da izmenimo, međutim, možemo da utičemo na budućnost da nam se prošlost ne ponovi. To je moja poruka i logika kojom se rukovodim", poručio je Dačić.
Upozorio je da je Srbija propustila dvije velike prilike da popravi svoj međunarodni status - poslije Dejtonskog sporazuma i poslije 5. oktobra. Srbija uvažava, kako je rekao, pravo kosovskih Albanaca da odlučuju gdje žele da žive, ali da to pravo treba da imaju i Srbi.
"Zato je tu potreban dogovor. Mi nismo promenili našu odluku o statusu Kosova. Mi i dalje smatramo da je to jedna nelegalna nezavisnost koju mi ne priznajemo, ali mi želimo da radimo da se rešavaju životna pitanja", rekao je Dačić.
NN: Iz Banjaluke se čini da su u proteklom periodu odnosi Srbije sa RS bili u drugom planu i da se Srbija primarno posvetila Kosovu i dobijanju datuma za pregovore sa EU. Da li je to tačno i, ako jeste, hoće li sada biti bolja saradnja?
DAČIĆ: Otkad sam postao premijer, veliku pažnju posvećujem odnosima sa RS imajući u vidu da je to potpuno normalno zato što lično smatram da je RS naš najveći nacionalni i državni interes. Naš je interes da dajemo podršku RS. Naravno, kad to govorim, ne mislim ništa loše u odnosu na Dejtonski sporazum, koji je definisao RS kao entitet koja ima posebne odnose sa Republikom Srbijom, ali koji je, takođe, definisao BiH kao državu u okviru koje postoje ta dva entiteta. Ja sam insistirao da se redovno održavaju sednice dve vlade i siguran sam da će predsednik Nikolić i predsednik Dodik nastaviti s tom praksom da zakazuju redovne savete za saradnju svakih šest meseci. Takođe smo se dogovorili da to bude naizmenično - jednom u RS, jednom u Srbiji. Tako da praktično imamo najmanje dva susreta godišnje u RS i dva susreta u Srbiji. Smatram da je veliki napredak i to što smo promenili način rada, jer sada mnogo operativnije radimo. Preko glave mi je više da slušam - pošto se već dugo bavim politikom - isprazne deklaracije koje govore o našoj velikoj ljubavi i bratstvu. A iza toga nema ništa konkretno ni operativno. Sada radimo po zadacima i zaključcima - šta smo se dogovorili, šta je realizovano, šta treba da uradimo. Kao rezultat toga čeka nas nekoliko kapitalih projekata. Recimo, ovo oko dela kraka "Južnog toka". To će biti kapitalna, strateški važna investicija za RS. Isto kao i izgradnja hidroelektrana na srednjoj Drini sa Italijanima, čija je vrednost više od pola milijarde evra. To su projekti od kapitalnog značaja. Sve ovo ostalo jeste saradnja koja je na nižem nivou.
NN: Sami znate da je BiH komplikovana, čudna i teška zemlja. Zanima me jeste li ovdje primijetili neku vrstu skoro djetinjastog pritiska ako dođete u Banjaluku, a ne u Sarajevo, da kažu "što je došao tamo, a ne ovdje", i obrnuto? Znate da kod nas postoje "rivaliteti" te vrste.
DAČIĆ: Navikao sam ih da se ne ljute kada idem u Banjaluku, a ne u Sarajevo ili kad idem u Sarajevo, a ne u Banjaluku. Ja mislim da su svi shvatili svih ovih godina da sam dobronameran i prema jednima i prema drugima. Jer mislim da svi mi, bez obzira kom narodu ili entitetu pripadamo, imamo neke zajedničke interese. Naravno, imamo i ono po čemu se razlikujemo. Ali, naš najveći interes je da sami sebi moramo život da učinimo boljim. To niko neće da uradi osim nas. Kada sedim sa drugim državnicima u regionu, svi se mi žalimo na Brisel, odnosno na dvostruke kriterije koje imaju prema ovom delu Evrope, prema zapadnom Balkanu. Umesto da sami zajedno artikulišemo naše interese, mi mislimo da će to bolje svako sam za sebe da uradi. Nije tako. Zato je mnogo potpomognut raspad bivše Jugoslavije. To je bila velika država. Sada je nastalo mnogo malih koje ne poštuju mnogo u svetu. Njihove reči se ne čuju tako jako. Umesto da sarađujemo, mi smo nastavili 20 godina posle rata da se svađamo. Zato treba da se trudimo da što tešnje sarađujemo. Znate, mi imamo veću razmenu sa malom Crnom Gorom nego sa Sjedinjenim Državama. Sa malom Crnom Gorom! Ali ona je tu. I ona je naš strateški partner.
NN: Jesmo li mi naučili tu lekciju ili još prevladavaju regionalizmi, nacionalizmi i etnocentričnost između tih malih državica na prostoru bivše Jugoslavije, koje pominjete?
DAČIĆ: Učimo se, ali, izgleda, nikad dovoljno. Nije na odmet stalno podsećati da zajedno možemo mnogo više da učinimo nego ako smo podeljeni i sami. I interes nam je stvarno da probamo da između naših država imamo konsultacije kada je reč o pitanjima kako da idemo dalje. Na primer, Srbija se raduje prijemu Hrvatske u EU. Zašto? Zato što su time otvorena vrata i za druge. Bilo bi opasno da nije sada primljena, jer bi to bila jasna poruka našem regionu da se ne želi širenje. Srbija se raduje i napretku BiH i želi da pomogne, ako može, da BiH ide putem evropskih integracija.
NN: Upravo je javljeno, ne znam da li ste čuli, da neće biti novih proširenja EU do tamo iza 2020. Da li Vas takve vijesti iznenađuju?
DAČIĆ: Pa dobro, znate kako, u mnogim državama zapadne Evrope postoji zamor od proširenja, odnosno, građani tih zemalja su protiv proširenja. Zato što u EU bogate zemlje daju pare za razvoj siromašnih. Oni ne vide da je zaista zajednički interes cele Evrope da zapadni Balkan bude deo tog sistema i da region i cela Evropa budu stabilni i bezbedni. Tako da vest koju ste rekli mene ne iznenađuje, naročito ne uoči izbora u Nemačkoj, gde je najveći broj građana protiv proširenja.
Prošlost ne možemo da izmenimo, ali možemo da utičemo na budućnost da nam se prošlost ne ponovi
NN: Da li je moguće normalizovati međusobne odnose dok ne budemo bez tenzija i napetosti razgovarali o onom što nam se desilo devedesetih?
DAČIĆ: Pričao sam s jednim liderom u BiH koji nije pripadnik srpskog naroda, ali neću reći ništa više da ne otkrivam o kome se radi. On mi je rekao: "Više mi je preko glave kad nam stalno govore da treba da se suočimo s prošlošću. Kad god mi krenemo da se suočavamo s tom prošlošću, krenu svađe ko je više kriv i tako dalje. Nemoj više da se suočavamo sa prošlošću. Dajte jednom da se suočimo sa budućnošću." Ja stvarno ne želim da amnestiram bilo koga ko je počinio zločine, za koje svako treba da odgovara, ali prošlost ne možemo da izmenimo, međutim, možemo da utičemo na budućnost da nam se prošlost ne ponovi. To je moja poruka i logika kojom se rukovodim. Mislim da sam tom energijom i porukom ipak značajno i ja sam doprineo uspostavljanju bližih odnosa. Sad je postalo potpuno normalno da se naši predsednici i premijeri međusobno posećuju u svim zemljama bivše Jugoslavije. Voleo bih kada bi ceo naš region konačno prestao da bude vest. Jer mi smo, izgleda, vest samo po lošem.
NN: Kosovo je u sastavu moderne Srbije već sto godina. I za sve to vrijeme pokušavano je i milom i silom, i emancipacijom i parama, i tenkovima i razgovorima, i prijetnjama i svime i svačim natjerati Albance da žive zajedno sa Srbima. Zašto to nikad nikome nije uspjelo?
DAČIĆ: Jednostavno, dosta je bilo mržnje i nasilja tokom svih tih vekova od Kosovske bitke pa naovamo i veoma je teško doći do rešenja koje je prihvatljivo i za Srbe i Albance. Mi zato i sada kad smo razgovarali u Briselu o tome nismo se rukovodili time da sada rešavamo statusna pitanja. I dalje smatramo da je način na koji je Kosovo proglasilo nezavisnost jednostranim putem bez dogovora sa zemljom od koje žele da se otcepe potpuno neprihvatljiv akt. To je akt koji ne može da bude priznat od međunarodne zajednice. Međutim, mnoge zemlje su to priznale jednostavno zato što su imale takav nalog da to urade. Postoje mnogi primeri drugih koji su slično uradili, ali ih je malo zemalja priznalo. Mi ne osporavamo pravo Albanaca da odlučuju gde žele da žive, s kim žele da žive. Ali isto tako tražimo da niko ne osporava to pravo ni Srbima. Zato je tu potreban dogovor. Mi nismo promenili našu odluku o statusu Kosova. Mi i dalje smatramo da je to jedna nelegalna nezavisnost koju mi ne priznajemo, ali mi želimo da radimo na tome da se rešavaju životna pitanja. I mi uvažavamo Kosovo kao teritoriju koja je posebno definisana po rezoluciji UN-a 1244. Ali je ne smatramo državom. I to je bio sav naš napor.
NN: Čini mi se da Srbi uvijek nekako kasno prihvataju rješenja u svemu, pa i o pitanju Kosova. Čini mi se da je Srbija mogla postići mnogo više da su političari bili hrabriji i da bi sutra mogla postići mnogo manje ako danas ne bude hrabra.
DAČIĆ: Apsolutno mislim da smo to mogli i ranije i da smo morali ranije. Zato mislim da danas ovu šansu ne smemo da propustimo. Ranije smo imali nekoliko šansi za redefiniciju našeg međunarodnog statusa. To je bilo posle Dejtonskog sporazuma i posle 5. oktobra. I obe smo propustili. Ovu ne smemo da propustimo. Moraju se pokrenuti stvari sa mrtve tačke. Jer ovako kako ide, Srbija će samo biti sve više ekonomski upropaštavana i ponižavana. Na kraju neće moći ni da zaštiti svoj nacionalni i državni interes. Jer i za RS je dobro da se o Srbiji i Srbima dobro govori u Evropi, ali to je dobro i za ceo region. Jer onda region prestaje da bude Divlji zapad. Sada Srbija ima jedan potpuno drugačiji imidž. I to moramo da iskoristimo.
SP u RS ima dobru budućnost
NN: Bilo je spekulacija da je Vaš nedolazak na proslavu 20 godina SP-a bila nekakva poruka partiji ili njenom predsjedniku gospodinu Đokiću?
ČOVIĆ: Ma ne. Sa gospodinom Đokićem imamo najbolje moguće odnose. Nema tu nikakve tajne. Nema nikavih problematičnih situacija u našim odnosima. Jednostavno, tog dana sam morao sa predsednikom Nikolićem da odem u Hrvatsku, jer je tako bilo dogovoreno da činimo delegaciju povodom ulaska Hrvatske u EU. Prosto je bilo nemoguće da stignem na oba mesta. A inače, kao što znate, mi imamo bratske i prijateljske odnose sa SP-om i punih 20 godina lično učestvujem u toj saradnji i siguran sam da ona može da bude još uspešnija. Bez obzira na to što su to dve partije, mi ih smatramo jednom porodicom. Siguran sam da SP može da ima lepu i dobru budućnost u RS.