Odnosi Srbije i Kosova su najuže vezani za NATO, koji je ključna poveznica s UN-om i Misijom KFOR-a. Zato se odnos Srbije i NATO-a i konačno rešenje kosovskog problema ne mogu gledati odvojeno, tim pre što je već najavljeno da će se uloga ove misije razmatrati u procesu globalnog preispitivanja rasporeda američkih trupa u svetu.
Zato i ideje o tome da ćemo sutra ili prekosutra pronaći trajno rešenje za novi status Kosova ne piju vodu. Stvar je složena i podrazumeva da nova administracija usvoji novu globalnu politiku, pa da se dogovore sa saveznicima u okviru Alijanse, a Balkan može biti kao tačka 16 Aneksa C povlačenja trupa iz Avganistana. Ovo su, u najkraćem, stavovi Jelene Milić, direktorice Centra za evroatlantske studije, koja veruje da je NATO glavni politički okvir u trouglu Beograd - Zapad - Priština.
Zato je pitanje svih pitanja koliko dugo i s kojim posledicama Beograd može igrati na kartu vojne neutralnosti pretvarajući se u izolovano ostrvo (uz Bosnu i Hercegovinu) mimo članstva u NATO savezu? Sve su to teme o kojima disktujemo s Milićevom u intervjuu za "Oslobođenje".
Šta Srbija može da očekuje od nove američke administracije po pitanju dijaloga s Kosovom?
Treba prvo sačekati sva imenovanja, jer nisu sva mesta u spoljnoj i bezbednosnoj politici popunjenja, što nije nimalo beznačajno. Paralelno, treba obratiti pažnju na to kako će se u ovu sferu uključiti potpredsednica Kamala Haris, jer se potpredsednik SAD uvek bavi i spoljnom politikom, pa i Balkanom. Pregovori s Grčkom te ulazak Makedonije i Crne Gore u NATO bila su i u nadležnosti Pensa. On je dolazio i u Crnu Goru. Istovremeno, novi ministar odbrane Ostin je prvi razgovor obavio s generalnim sekretarom NATO-a, što je jaka poruka.
Gde je veza sa Srbijom?
Odnosi Beograda i Pištine su najuže vezani za NATO, koji je ključna poveznica s UN-om i Misijom KFOR-a. Zato se odnos Srbije i NATO-a i konačno rešenje kosovskog problema ne mogu gledati odvojeno, tim pre što je već najavljeno da će se uloga ove misije razmatrati u procesu globalnog preispitivanja rasporeda američkih trupa u svetu. Stvar je složena i podrazumeva da Bajdenova administracija postavi ciljeve i metode globalne politike, pa da se dogovore sa saveznicima u okviru Alijanse, a ishod dijaloga Beograd - Priština može dođe kao tačka 16 aneksa C sporazuma o povlačenju iz Afganistana, koji se tiče i kontinuiteta Trampove politike, i kohezije NATO i razvoja situacije na Bliskom istoku i odnosa s Rusijom. Činjenica je da Evropska unija nema ni mandat ni mehanizme da reši ovaj problem na održiv način i zato se NATO pojavljuje kao ključna poveznica, hteli mi to da prihvatimo ili ne.
Da li je opravdan strah da nova administracija nije spremna na kompromise, naročito one koje je Srbija iznosila, a tiču se razgraničenja?
Tvrdim da postoji prostor za kompromis. Amerikanci su dali ogromne koncesije talibanima (ne poredim ih sa Srbijom) jer su Amerikanci ocenili da im je to u interesu. Srbija treba da predstavi svoj plan tako da oni u njemu prepoznaju svoj interes. Limite razgraničenja kao nemoguću stvar su nametnuli krugovi bliski Bajdenu u skroz drugačijim okolnostima i oni su ti kojima srpska strana treba da objasni sve njihove greške, ali i greške Srbije u prošlosti i nove mogućnosti koje bi kompromis doneo.
Zašto je za Srbiju NATO toliko važan i kako vidite nivo saradnje kada već mesecima Srbija ne učestvuje u mirovnim misijama u svetu?
Srbija se nikada nije povukla iz UN misija i jako je važno što je odluku sprovela tako da nije podrila poverenje u državu kao pouzdanog partnera, već se mudro izvukla iz vežbi u Belorusiji. Redovno se komunicira s KFOR-om, što je od interesa za celu jugoistočnu Evropu.
Kontrola mira, razumevanja lanaca komandi, nadležnosti i mandata znače manje nesporazuma i manje sukoba koji bi mogli da odu pogrešnim putem. Podsetiću vas da se već neko vreme radi na relaksaciji avio-prostora između Srbije i Kosova, što je takođe u domenu NATO-a.
Sadašnji odnos se ne može razdvojiti od pregovora o Kosovu niti se Srbija može konačno i jasno opredeliti oko budućnosti odnosa s NATO-om dok se ne reši ovaj problem.
Može li ona uopšte opstati na Balkanu kao jedina zemlja koja nije članica NATO-a?
Zašto ne bi mogla? Pa pogledajte skandinavske zemlje. Na nedavnom sastanku ministara odbrane u NATO-u glavne teme su bile posebni partnerski odnosi sa Švedskom i Finskom, koje nisu članice. NATO nikoga ne uvlači u savez. Zašto biste imali u Alijansi nekoga koga treba da štitite članom 5, a ko ne želi da bude tu, to je rizik za Alijansu.
Moguće je imati sasvim dobre odnose i bez članstva i Srbija ih ima i preko protokola o razmeni podataka i kroz dobar lični odnos Vućić - Stoltenberg. Srbija je u procesu evrointegracija, što je takođe demokratizacija društva koju Alijansa snažno podržava i kroz sporazum IPAP. Međutim, treba da razmišljamo šta će se desiti ako EU postane i bezbednosno-odbrambeni savez, a ima nagoveštaja.
Šta to znači, kad se kaže da Srbija nije ni na koji način ugrožena kada je okružena zemljama članicama NATO?
To nije loše, ali nije ni dovoljan argument da ostanete vojno neutralni, jer pretnje idu u hibridnim formama, u sajber-svetu, koji je novi domen rata za NATO, a koji prelazi geografske granice. Srbija mora da reši pitanje Kosova, da se izbori za korištenje resursa na Kosovu, da nastavi proces evrointegracija i objektivno sagleda šta se događa s bezbednošću i odbranom na globalnom nivou i onda se odluči kako dalje.
Ko je iduća članica NATO-a u regionu?
Verovatno Kipar.
(Objavljivanje ovog teksta je dijelom finansirano grantom Ministarstva spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država (Department of State). Mišljenja, nalazi i zaključci koji su ovdje navedeni pripadaju autorima i ne odražavaju nužno mišljenja, nalaze i zaključke Ministarstva spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država.)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
