BANJALUKA - Zanatstvo u Republici Srpskoj je u velikim problemima, škole ne školuju majstore/zanatlije. Subvencije i podsticaji koje država daje za preduzetnike jesu dobri, ali to nije dovoljno, jer čim država mora dati ta sredstva, to je znak da nešto nije u redu.
Ovo u intervjuu za "Nezavisne novine" ističe Jovan Bratić, direktor Zanatsko-preduzetničke komore RS, koji ističe da se "ne može vječno živjeti na fonu dajte, dajte.." i da odgovornost, pored države, moraju pokazati i svi pojedinci.
NN: Vlada RS usvojila je izmjenu Uredbe o izmjenama i dopunama Uredbe o postupku dodjele podsticaja za mala i srednja preduzeća, a koja za cilj ima dodatno unapređenje poslovanja privrednih subjekata, u smislu digitalne transformacije, tehničkih inovacija, organizacija učešća na sajmovima, organizacija sajmova i konferencija, te očuvanja starih i umjetničkih zanata i domaće radinosti. Koliko je ova odluka značajna za privredu, prije svega za zanatstvo?
BRATIĆ: Počeo bih time da je opšte stanje da je kupovna moć građana dosta loša i da građani ne mogu da plate sve naše usluge. Sa druge strane, imamo veliki problem da mi nemamo zanatstva. Vi ako tražite zanatliju, morate ga maltene izmisliti, nema ih jednostavno. Ljudi nam odlaze, ne možemo ih zaustaviti. Koliko god da se da subvencija, nikad to nije dovoljno. Ali kad se moraju dati subvencije privredi, onda je to opšti problem. Jer, znate ko traži subvencije, ja razumijem za početnika, ali oni koji rade 10, 20 ili 30 godina, a treba vam subvencija, onda znate kakav je problem. Ja kažem, ne može se živjeti vječno na fonu dajte, dajte. Nema ko više da da. Stanje je haotično. Neizvjesnost je opšta. Mi se plašimo rata, svako se zavlači u svoju ljušturu da nešto uštedi. Jednostavno, napravili smo sliku i takav pritisak prema sebi da smo nezadovoljni i kad idemo na posao. To je psihoza.
NN: Ko je kriv za takvu situaciju? Kako se uopšte postaviti?
BRATIĆ: Moramo prestati sa tom stalnom kuknjavom. Ali ljudi kupuju auta, idu na more, kupuju stanove, a stalno se kuka, dosadilo je to. Kuka i vlast i opozicija. Čovjek je takav da mu uvijek treba više, to je jedan prirodni fenomen. Mi mislimo da treba država da da više, ali sa druge strane moramo biti odgovorni prema državi. Može se dati više. Imamo subvencije koje daje grad, imamo one koje daje država itd. Ali da treba dati više da se spasu stari zanati, to sigurno stoji, ali na kraju krajeva, ne moramo svi biti privatnici. Mi pričamo da nema radnika, majstora, a niko ne želi da radi.
NN: Niste prvi koji smatra da bi "svi platu, a da niko ne radi ništa". Zašto je to tako? Imali smo priliku da razgovaramo sa obućarima, koji kažu da ne mogu naći nekog mlađeg radnika koji bi ih naslijedio u poslu.
BRATIĆ: Vjerujte da je tako. U školama nema zainteresovanosti nikakve. Mi smo se uspavali. Možemo praviti reforme, ali gdje su rezultati toga. Pa znate da su osnovne škole proces od najmanje deset godina. Danas omladina ne želi da čeka ništa. Odmah bi da se zaposli, da uzme kredit, odmah rješenje za sve, a ako to ne mogu ovdje, odlaze odavde.
NN: Koliki je problem u svemu navedenom siva ekonomija i ilegalan rad?
BRATIĆ: Jako puno ima ilegalnog rada. Sve se radi po garažama i drugim objektima. Ljudi rade poslove, ne prijavljuju to što rade, malo-pomalo. Ovi koji rade časno i pošteno sada imaju nelojalnu konkurenciju. Tome će se morati stati u kraj. Mi kao komora štitimo interese onih koji su prijavljeni. A oni koji nisu ih uništavaju, jer jeftinije rade, lagodnije, u smislu da nema poreza i ostalog. Znam da se tome nikada neće stati u kraj 100 odsto, ali bar da se suzbije. Mi imamo veliki problem da dolaze ljudi da nam se žale. Svaki dan imamo 20 poziva gdje ljudi kažu da više ne mogu da rade i da će zatvoriti radnju zbog ovih koji rade ilegalno, pa kad ih pitamo da nam kažu o kome se radi, oni neće, jer, eto, da se ne zavade sa tim poznanikom. Pa zašto onda uopšte dolaze da se žale kad ne žele da se upuste u borbu. Dosta je lažne solidarnosti. To nas satire i to je postalo epidemija.
NN: Mislite li da država neće ili ne zna kako da stane u kraj ilegalnom radu?
BRATIĆ: Ne može biti inspektora onoliko koliko ima radnji. Mi moramo biti pošteni i reći: Komšija, izvini, ali radiš ilegalno i ubijaš mene koji radim legalno. Trebamo biti otvoreni prema državi i sebi. Ali, isto tako, država treba da bude spremna i korektna da takve slučajeve riješi i suspenduje, a ne da inspektor kaže da to ne može.
NN: Ali zar nije činjenica da postoje slučajevi da se oni "veliki i jaki" često ne diraju, iako se zna da rade suprotno zakonu?
BRATIĆ: Tačno, oni su nedodirljivi. Ali, mi, ako želimo riješiti neki problem, to možemo. Ono što je dodatno loše, jeste da je sve oko nas napravljeno tako da je loše privlačno za mlade ljude. A čim bude neki problem, neće da se hvataju u koštac sa tim, bježe, a s parolom da ih na Zapadu jedva čekaju. A reći ću vam da im u prilog ide i što je naše školstvo zaista za određene stvari dobro i oni lako "prolaze" tamo. Posebno IT stručnjaci, programeri.
NN: Ako bi se spriječio ilegalni rad, da li bi to podiglo cijene ovih koji legalno rade? Da li bi to građani mogli istrpjeti?
BRATIĆ: Naprotiv. Uvjeren sam da se cijene ne bi mijenjale. Jer, čim nemaju nelojalnu konkurenciju, ovi što rade legalno bi imali više posla i ne bi morali poskupljivati robu. Oni i sada sve obaveze plaćaju.
NN: Ali je ipak činjenica da i ovi što rade legalno dižu cijenu usluge zbog sive ekonomije?
BRATIĆ: To je tačno. Ali je još veći problem to što kod nas više protestuju oni koji se bave nelegalnim poslom. Tvrde da država ne valja, da je neodrživo. Zato njima i odgovara bezvlašće, panika i sve ostalo. A oni koji rade legalno nemaju ni vremena da se bave tim problemima, jer moraju voditi računa da izmiruju obaveze. Ilegalni rade po principu - drž'te lopova.
NN: Ako se vratimo kratko na majstore i zanate, mislite li da im je pao kapacitet koji su imali ne samo u bivšoj državi, nego na primjer prije petnaestak godina?
BRATIĆ: Pao im je kapacitet, jer oni nemaju dovoljno radnika i majstora koji bi ih zamijenili u poslu kada oni prestanu da se bave time. Danas ti majstori rade ilegalno, zarađuju za sebe, uzmu danas 100 KM, sutra će možda 200 ili 50. Nemaju nikakvih obaveza, ne razmišljaju da će sutra biti socijalni problem. Teško je danas mladog čovjeka uvjeriti da plaća obaveze, jer sutra neće imati penziju. Njihov odgovor je najčešće: Ma kakva crna penzija, vidiš da mi otac jedva živi od penzije, od toga nema ništa. Oni jednostavno nisu zainteresovani da se prijave, a što bi i bili kada vide kakva je situacija u državi. Patriotizam je takođe prevaziđen među mladim ljudima. Moramo se boriti da uredimo sistem na više načina. Tada bi ovi koji rade legalno imali više posla, imali bismo majstora, bogatije bi živjeli i tako zainteresovali mlade ljude da upišu zanate. Ogroman problem sada imamo u školama, svi hoće u gimnaziju, niko na zanat. Vjerujte, za deset godina, ako se ovako nastavi, mi nećemo imati majstora. Vidite da samo rade stariji ljudi i stranci.
NN: Ono što je postalo činjenica kod nas jeste da praktično imamo više kladionica nego zanatskih radnji. Da li se to svodi na to da bi svi do lake zarade, a da ne isprljaju ruke?
BRATIĆ: To je slika i prilika našeg društva. Ali, iskreno da kažem, mi moramo biti spremni da se u potpunosti mijenjamo.
NN: Na šta tu konkretno mislite?
BRATIĆ: Pa mi sada samo optužujemo jedni druge. Ovo više nema smisla. Nikoga nikoga ne poštuje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.