Dolazak američkih investitora u RS pomoći će da američka vlada počne više da uvažava i argumente koji dolaze iz Banjaluke, rekao je Obrad Kesić, šef Predstavništva RS u Vašingtonu, koji ovih dana završava razgovore sa zainteresovanim ulagačima iz te zemlje koji bi u Banjaluci trebalo da otvore jedan centar u oblasti finansijskih transakcija.
"Onoga trenutka kad počne ozbiljna poslovna saradnja i kada američke firme budu prisutne u RS, i kada se nastavi povezivanje sa američkim institucijama, mi stvaramo čvrste veze koje onda znače jedan novi i čvrsti temelj za bolje razumevanje i normalniju komunikaciju", rekao je Kesić.
NN: U Banjaluku i RS stiže prva velika američka investicija. O čemu se tačno radi?
KESIĆ: Mi već duže vreme pregovaramo o otvaranju centra u Banjaluci s jednom od najvećih američkih firmi i njihovim saradnicima iz Beograda. O konkretnim detaljima o samoj firmi uskoro će javnost biti upoznata, kada oni odluče da je vreme da se obrate javnosti. Zasad možemo reći da smo zadovoljni pregovorima koje smo sada uspeli da dovedemo do kraja. Oni su sada počeli proces traženja osoblja, a na portalima posao.ba i poslovi.ba građani mogu da se informišu o uslovima za zapošljavanje.
NN: Kako je došlo do saradnje?
KESIĆ: Pregovori su počeli odmah pri otvaranju Predstavništva RS u Vašingtonu pre dve godine jer je potpredsednica te firme bila na prijemu i mi smo joj ponudili da pogleda neke materijale o poslovanju u RS koje smo već tada bili pripremili. Mi smo znali da su oni ušli u pregovore sa Sofijom o otvaranju ovog centra, i mi smo tu uskočili možda nekoliko momenata pre zadnjeg mogućeg trenutka. Mi smo im objasnili prednosti ako bi centar locirali u Banjaluci i RS.
NN: Čime se bavi ta kompanija?
KESIĆ: To je kompanija koja se bavi oblasti finansijskih transakcija elektronskim putem i održavanja kompletne mreže. Radi se o potpuno novoj oblasti poslovanja u BiH. U Banjaluci će biti jedan centar u kojem će biti te baze podataka kao podrška njihovom glavnom centru rada u Beogradu. Sada čekamo ishod konkursa i da vidimo kakvim kadrovima će raspolagati.
NN: Kakve uslove oni traže?
KESIĆ: Prvo, potrebno je poznavanje engleskog jezika. Ljudi koji budu pozvani, imaće ispit poznavanja engleskog jezika, a ako polože, biće pozvani na intervju. Takođe, koliko znam, traži se dobro poznavanje rada na računaru, i to su glavni kriterijumi. Oni su fleksibilni što se tiče stručnosti jer će svi koji budu pozvani proći kroz jako dobar program obuke. Oni već imaju iskustvo iz Srbije i kadrove koji će moći pružiti kvalitetnu obuku.
NN: Kakvu korist može očekivati RS i BiH u finansijskom smislu?
KESIĆ: Elektronski način poslovanja je budućnost ekonomije i činjenica da dolazi jedna od vodećih američkih firmi u toj oblasti sa njihovim regionalnim i lokalnim partnerima. To može pomoći BiH i RS da budu prepoznate kao poželjna lokacija za poslovanje. Njihov dolazak može da pošalje poruku da se oni osećaju sigurno i da misle da se ovde može poslovati. Za RS i naš rad u Predstavništvu to je velika afirmacija. Sada će naš posao biti mnogo lakši kada budemo dovodili druge investitore jer ćemo moći da im pokažemo na ovo što smo realizovali.
NN: Generalno, za investitore je uvijek problem pravna nesigurnost u BiH i napeta politička situacija. Imaju li oni neku vrstu zabrinutosti?
KESIĆ: Jedan od razloga zašto su pregovori trajali dve godine je upravo zbog toga. Prvo i prvenstveno, ona situacija u FBiH kada su paljene vladine zgrade i kad su demonstranti bili na ulici. Posle toga morali smo polako i postepeno da ih uveravamo da je u BiH situacija mnogo stabilnija nego što se tada činilo. Drugi izazov koji smo imali je kad se u zadnjih šest, osam meseci počelo pričati o mogućim sukobima ovde, i ja bih rekao da je to bilo govoreno ciljano. Tada smo im mi morali detaljno objasniti i pružiti dokaze da je njihova investicija ovde sasvim sigurna. Mi smo im zahvalni što su prihvatili naše argumente. Ključno je bilo kada su oni ovde došli i sami videli situaciju i kada su pričali sa predstavnicima američke ambasade. Veoma smo zahvalni Ambasadi SAD i njenoj kancelariji u Banjaluci, čiji su se predstavnici sreli s njima i oni su im takođe potvrdili ono što smo im mi rekli, da je situacija stabilna i da loši medijski izveštaji nisu tačni. Mi nismo bili u koordinaciji s njima, ali iskreno govoreći, u ovoj situaciji Ambasada SAD je bila veoma korektna i odradila je svoj deo posla pošteno.
NN: Hoće li to sad značiti da će i drugi investitori iz Amerike lakše moći doći u BiH?
KESIĆ: Naravno. Dolazak jedne ovako velike i značajne firme otvara širom vrata da ih drugi prate iz tog sektora. Njihova konkurencija i njihovi poslovni partneri sada će biti bolje upoznati i imati više informacija. Radi se o sektoru ekonomije koji je veoma značajan u savremenom svetu i koji će biti sve više značajan. Mislim da tu priliku treba maksimalno da iskoristimo. Sad oni dolaze u neku drugu fazu u kojoj gledaju da dugoročno obezbede infrastrukturu i uslove koji su njima potrebni kako bi mogli dugoročno da rade. To znači da oni sada ulaze u pregovore sa univerzitetima da bi im objasnili kakvi su im kadrovi potrebni i da na duže staze izgrade saradnju. Takva vrsta saradnje neće biti korisna samo za njih, već će i te institucije imati koristi takođe. Jako sam zadovoljan jer vidim da ova investicija može pokrenuti čitavu lavinu stvari koje će se dešavati. Korist od toga će imati svi - i univerziteti i društvo i čitava ekonomija. I naravno, velika je politička korist za nas jer mi sada imamo mogućnost za normalizaciju odnosa sa SAD.
NN: Upravo sam Vas to htio i pitati. Kako se sad može eventualno promijeniti američki odnos prema BiH i RS kada tu postoje investicije njihovih kompanija?
KESIĆ: Dakle, ovo je prvi korak, još ima dosta posla. Ali onoga trenutka kad počne ozbiljna poslovna saradnja i kada američke firme budu prisutne u RS, i kada se nastavi povezivanje sa američkim institucijama poput "John Hoppkins" koje imaju sporazum sa Kliničkim centrom u Banjaluci, mi stvaramo čvrste veze koje onda znače jedan novi i čvrsti temelj za bolje razumevanje i normalniju komunikaciju. Kada nemate jaki poslovni i ekonomski interes, onda tu nastaje vakuum. Onda taj vakuum popunjava politika, a mi znamo da je politika ovde takva da je prvenstveno bazirana na emocijama i ne trpi nijanse. To se posebno odnosi na unutrašnje rasprave u BiH gde onda nema puno prostora, bilo da se radi o pitanjima centralizacije ili decentralizacije, ovlaštenja, nadležnosti i sličnim pitanjima. U takvim situacijama često se američka ambasada stavi na stranu argumenata iz Sarajeva. Ovo sada menja te okolnosti zato što mora sada da se pokaže možda malo više razumevanje nego što je bilo do sada i za argumente koji dolaze iz Banjaluke.