Mini-Šengen" će doprinijeti ekonomskoj integraciji regiona, a EBRD će pružiti pomoć u ovim i sličnim inicijativama, rekla je u intervjuu za "Nezavisne" Manuela Nesel, šefica Kancelarije EBRD-a u BiH.
"Ključ u ovim inicijativama je da se postave sveobuhvatni, ali realistični ciljevi i da se fokusira na implementaciju. Transparentni proces nadzora koji bi bio pod kontrolom javnosti pomogao bi da se stvori zamah u reformama", rekla je ona.
NN: Šta mislite o inicijativi "mini-Šengen"?
NESEL: Jača regionalna integracija veoma je važna za relativno male zemlje zapadnog Balkana. Ova inicijativa stvorila bi veći ekonomski prostor, a time i više prilika za investitore, preduzetnike i radnike iz svih zemalja regiona, kao i iz drugih zemalja. "Mini-šengen" bi, uz druge inicijative poput Višegodišnjeg akcionog plana za regionalnu ekonomsku zonu, bio važna inicijativa da se region nastavi kretati naprijed. Ključ u ovim inicijativama je da se postave sveobuhvatni, ali realistični ciljevi i da se fokusira na implementaciju. Transparentni proces nadzora koji bi bio pod kontrolom javnosti pomogao bi da se stvori zamah u reformama.
NN: Ova inicijativa mogla bi da bude nešto najbolje što se desilo regionu, pod uslovom da se pomogne siromašnijim zemljama da pripreme svoja tržišta za slobodno kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala. Kako im se može pomoći u tome?
NESEL: Postoji čitav niz finansijskih i tehničkih instrumenata pomoći za regionalnu integraciju zapadnog Balkana. Osim što pruža podršku prekograničnim transportnim i energetskim projektima, EBRD pruža tehničku pomoć u olakšavanju trgovine robom i uslugama.
NN: U vašem izvještaju predviđate snažan pad BDP-a u BiH i drugim zemljama gdje ste aktivni. Da li mjere vlada zemalja zapadnog Balkana daju rezultate?
NESEL: Ekonomski izgledi su se pogoršali od naše zadnje procjene u maju. Pandemija se vratila u mnoge zemlje i oporavak će možda biti odgođen. Zasad u BiH očekujemo pad od pet odsto u 2020. i rast od tri odsto u 2021. Međutim, u ovim prognozama postoji neuobičajena doza neizvjesnosti.
Kao odgovor na krizu sve zapadnobalkanske zemlje su usvojile ekonomske mjere podrške, koje uključuju kreditne garancije, olakšane pozajmice i podršku kompanijama da isplate primanja, doprinose i ciljane transfere specifičnim sektorima. Entiteti u BiH su usvojili pakete podrške.
U FBiH Fond za stabilizaciju će pomoći da se pokriju osnovne plate i socijalni doprinosi u pogođenim kompanijama. Ostale mjere uključuju dodatne fondove za kantone i opštine u FBiH, izuzetak od parafiskalnih nameta za pogođena preduzeća, kao i odgodu plaćanja korporativnih poreza na dohodak. U RS uspostavljen je Fond solidarnosti da podrži biznise, korporativni porez na dohodak je odgođen, a uvedene su i privremene marže za određene proizvode. Osim toga, Vlada RS je pokrila minimalne plate za april kao i porez na dohodak i doprinose za martovske plate za pogođena preduzeća, dok je Investiciono-razvojna banka RS odgodila plaćanja koja su došla na naplatu.
U avgustu 2020. su Agencija za bankarstvo FBiH i Agencija za bankarstvo RS produžile moratorijum na isplatu rata na dodatnih šest mjeseci. Obje agencije su uvele moratorijum prvo u martu, a onda su ga produžavale za dva mjeseca. Oba entiteta uvela su kreditne garancije kako bi podijelili rizik sa srednjim i malim preduzećima s ciljem da se poveća likvidnost u stvarnoj ekonomiji.
Ovo su važne mjere s ciljem stabilizacije ekonomije, ali rezultate ćemo sačekati u nekom srednjoročnom periodu, jer će statistika biti dostupna uz značajno zakašnjenje. Istovremeno za neke mjere rezultati se očekuju u nekom dugoročnijem periodu.
NN: I EU je veoma aktivna u pokušaju da pomogne ovim zemljama u vezi s pandemijom i planira predstaviti investicioni plan u bliskoj budućnosti. Kakve efekte EBRD očekuje i hoćete li učestvovati u ovome?
NESEL: EU je obezbijedila ukupno 750 miliona evra makrofinansijske pomoći zemljama zapadnog Balkana. EBRD je vodeći finansijer za mnoge projekte koji su predviđeni novim ekonomskim investicionim planom EU za zapadni Balkan. Ovo su realne investicije čija implementacija može započeti unutar dvije do tri godine, a doprinijeće regionalnoj povezanosti i ekonomskom povezivanju na zapadnom Balkanu.
NN: Da li vas je pandemija natjerala da možda promijenite vaš fokus ili nastavljate s istim projektima kao ranije?
NESEL: Kada je pandemija započela, mi smo implementirali postojeće projekte uglavnom usmjerene na privatni sektor. I sada smo posvetili značajnu pažnju privatnom sektoru da mu pomognemo da prođe kroz krizu, posebno u sektoru turizma, najviše u Crnoj Gori i Hrvatskoj. Pomažemo i malim i srednjim preduzećima posebno pogođenim u ovoj krizi u saradnji s vlastima.
U javnom sektoru nastavili smo s našim projektima, jer su to sve važni infrastrukturni projekti koji su krucijalni za ekonomski razvoj, a kroz pandemiju njihova važnost se samo dodatno povećala.
Takođe, opazili smo zastoj u aktivnostima, međutim potpuno razumijemo potrebu vlasti da se fokusiraju na hitni odgovor na ovu krizu. Ali, pozivamo vlasti da počnu planirati ključne infrastrukturne projekte koji treba da počnu u 2021. kao i na progresivnu reformsku agendu.
NN: Koji su, po Vašem mišljenju, trenutno najveći izazovi za BiH i kako ih riješiti?
NESEL: Svi podaci ukazuju na oštar ekonomski pad. Sektor proizvodnje pogođen je veoma teško i u padu je od 12 odsto u prvih sedam mjeseci ove godine u poređenjima s istim periodom lani. Neki sektori, poput industrija baznih metala i proizvodnje namještaja opali su za više od 30 odsto. Turizam je takođe teško pogođen, u julu 2020. dolazak stranih turista opao je za više od 80 odsto. Očekujemo da će zbog pandemije opasti i doznake iz inostranstva. Oporavak će uveliko ovisiti o spoljnim faktorima, poput rasta evrozone i zahtjeva za bh. proizvodima na izvoznim tržištima. Vlasti mogu dati svoj doprinos kroz progresivnu reformsku agendu, a za ovo se oslanjaju na pomoć EU, kao i međunarodnih finansijskih institucija poput EBRD-a.
NN: Šta su vaši planovi u narednim mjesecima? Da li razgovarate s našim vlastima?
NESEL: U stalnom smo razgovoru s vlastima kako na najbolji način pružiti podršku u odgovoru na krizu i oporavak. EBRD je pružio tehničku podršku za uspostavljanje Kreditnog garantnog fonda u dva entiteta i razmatramo kako podržati vlasti u implementaciji ovih fondova.
Promovišemo strane investicije i nadamo se da ćemo podržati domaće kompanije da nastave s investiranjem i da ne zaustavljaju projekte. Spremni smo da pružimo pozajmice i druge instrumente da pomognemo lokalnoj poslovnoj zajednici, ali takođe i da omogućimo još fondova za kreditnu liniju za konkurentnost kroz lokalne komercijalne banke. Ovo će omogućiti malim preduzećima da investiraju u projekte koji će im pomoći da budu konkurentni na lokalnom nivou, ali i regionalno i na tržištima EU. Nastavićemo raditi na koridoru 5c, a željeli bismo da vidimo i ubrzanje tog procesa. Nakon lokalnih izbora željeli bismo da vidimo opštinske projekte kako bi poboljšali život i usluge građanima. Ima mnogo posla, od poboljšanja kvaliteta vode, rješavanja odvodnih kanala, kvaliteta vazduha, javnog prevoza. Sve su to pitanja koja treba započeti, a mi smo spremni da pomognemo razumne projekte.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.