Visoki sudski i tužilački savjet BiH nema zakonske mogućnosti da reaguje adekvatno na određene anomalije u radu pravosuđa, kaže Milan Tegeltija, predsjednik Visokog sudskog i tužilačkog savjeta.
"Najviše nam nedostaje alat prijevremenog prestanka mandata. Tužioci i sudije biraju se na doživotni mandat i, bez obzira na to kako ih mi ocjenjujemo, VSTS nema mogućnosti da ih razriješi ako ocjeni da oni loše rade", kaže on.
NN: Šta se dešava u Tužilaštvu BiH? Kako biste opisali postupke protiv tužilaca?
Tegeltija: Bez namjere da prejudiciram ishod krivičnih i disciplinskih postupaka koji su u toku, ja bih to opisao kao sređivanje sistema. U jednom trenutku imali smo zaista jedan zastoj u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i ponekad je potrebno "provjetriti" unutar vlastitih redova kako bi se osposobio tim koji treba da se nosi sa svim tim problemima u društvu koje su u njegovoj nadležnosti. I naravno da, kada imate ljude koji bi morali biti čestiti i pošteni, a nađu se u postupcima, to izazove gorčinu i građani se pitaju kakvo nam je društvo. Ali građani treba da znaju da postoje neki tužioci koji gone i te tužioce i sudije koji se eventualno ogriješe o zakonu. Znači, sistem nije zaštitio ni svoje pripadnike. Isti VSTS koji je birao sudije i tužioce koji su predmet disciplinskih i krivičnih postupaka, imenovao je i tužioce i sudije koje vode te iste postupke protiv njih, što govori da sistem iznutra funkcioniše, čak i kada su u pitanju vlastiti pripadnici i ima mehanizme unutrašnje samokontrole. Naravno, još jednom ponavljam, ne mogu da prejudiciram kako će završiti ti postupci, jer presumpcija nevinosti važi jednako za sve građane, uključujući i sudije i tužioce.
NN: Neki to zovu sređivanje, a neki haos u Tužilaštvu...
Tegeltija: Zašto bi to bio haos kada u Tužilaštvu imate 60 tužilaca i 300 zaposlenih, a protiv koliko se vodi postupak? Tri-četiri. Postoji nešto ovdje što moram da kažem: Prije nego što su sudije i tužioci postali dijelom disciplinskih postupaka, stalno se govorilo u Tužilaštvu ne valja ovo ili ono, tužioci su ovakvi ili onakvi. I sad, kad smo počeli sa sređivanjem sistema, što podrazumijeva određene rezove, određene postupke, opet, izgleda, ne valja. Nećete valjda reći da ne funkcionišemo zato što nastojimo da riješimo ono što ne valja?
NN: Ali su baš visoko pozicionirani ovi koje gonite...
Tegeltija: Šta to znači? Imate glavnog tužioca, imate šefa Odjeljenja za organizovani kriminal, vidite da niko nije zaštićen. I kakav je to haos? Haos bi bio kad bismo takve probleme sakrivali i kada ne bismo istraživali niti išta preduzimali.
NN: Ali, opet, neko će reći da je u pojedinim slučajevima pritisak na tužioce koji dobro rade. Recimo, kažu za Božu Mihajlovića da dobro radi...
Tegeltija: Koliko sam ja upoznat, kod gospodina Mihajlovića se vodi konkretna istraga za neki novac koji je nestao. Ako je nestao novac, mora se istražiti kako je nestao? Dakle, nema tu nikakvog pritiska. Istraga će pokazati o čemu se radi.
NN: Maloprije ste spomenuli zastoj u borbi protiv korupcije?
Tegeltija: U jednom trenutku imali smo veoma slabe rezultate...
NN: U jednom trenutku? Meni se to činilo kao prilično dug period...
Tegeltija: To smo primijetili kao problem. Vidjećete u vremenu koje dolazi sve više i više postupaka u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
NN: Mislite na političku korupciju?
Tegeltija: Ne mislim samo na političku korupciju. Problem i jeste što se borba protiv korupcije poistovjećuje samo s političarima.
NN: Pa dobro, oni su nekako na vrhu.
Tegeltija: Ne možete mjeriti rezultate samo po tome da li su procesuirani čelnici političkih partija.
NN: BiH je jedna od najkorumpiranijih zemalja. Ko je za to najviše odgovoran? Političari. Koliko ih je odgovaralo? Niko.
Tegeltija: Imamo političare koji su i optuženi i osuđeni. Samo u Unsko-sanskom kantonu imate i premijera i gradonačelnika koji su optuženi, čak mislim i osuđeni. Imali ste i u RS neke načelnike opština. To su visoki političari. Problem je što se pravi iskrivljena slika da se ništa ne radi zato što čelnici političkih partija nisu na optuženičkoj klupi. Ne kažem da ne postoji i tu problem, ali nije da se ne radi.
NN: Sistem je, meni se čini, sistemski zakazao. A neko je kriv za to.
Tegeltija: Ne, nego su to problemi za koje sistemu treba najviše vremena da reaguje, kada se radi o najvišem sloju političkog establišmenta. Ali te ćemo stvari sigurno rješavati, vidjećete.
NN: Šta nam u tom pogledu konkretno možete obećati?
Tegeltija: Ono što možemo obećati je maksimalna posvećenost. Ja ne mogu da kažem biće optužen ovaj ili onaj. Koliko god to ljude možda iritiralo, ali presumpcija nevinosti vrijedi i za vas, kao i za političare.
NN: Da li je jedan od problema to što istrage nisu ograničene rokovima?
Tegeltija: Postoje instrukcijski rokovi, i oni su šest mjeseci. Ali šta bi mi trebalo da uradimo ako se ne završi do tada? Hoćemo li zatvoriti istrage i abolirati potencijalne krivce? Te istrage su najkomplikovaniji predmeti i često mogu da traju godinama. Znam da je to ponekad iritantno, ali to su vrlo složeni predmeti pa se teško i sporo rješavaju.
NN: Jedna od stvari je ta da treba otpustiti tužioce koji nemaju rezultate.
Tegeltija: Imamo mi mjerila i konstantno ih unapređujemo, ali apsurd jeste da i kad ih ocijenimo negativno, ne možemo da ih razriješimo.
NN: Zar to nije pravi tipski sistemski problem?
Tegeltija: Naravno da jeste. Ali niko ni ne kaže da je sve idealno.
NN: Ima li političkih pritisaka na pravosuđe?
Tegeltija: Da bismo to mogli reći i onda reagovati, ti pritisci moraju biti dokazani. To da nešto javnosti „smrdi“ nama nije dovoljno.
NN: Recimo, slučaj "Pandora". Poslije takvog iskaza Kemala Čauševića ili je trebalo podići optužnicu, ili suditi njemu za klevetu. Meni je taj predmet indikator političkog pritiska.
Tegeltija: Ja ne mogu da se upuštam u konkretnu istragu, jer nisam imao uvid u sam predmet, ali radi se i na tom predmetu, kao što znate.
NN: Ima li VSTS dovoljno instrumenata kada uoči probleme u radu tužilaca i sudija?
Tegeltija: To je ozbiljno pitanje. Mislim da nemamo. Nemamo zakonske mogućnosti da reagujemo adekvatno na određenu anomaliju. Konkretno, najviše nam nedostaje alat prijevremenog prestanka mandata. Tužioci i sudije se biraju na doživotni mandat i, bez obzira na to kako ih mi ocjenjujemo, VSTS nema mogućnosti da ih razriješi ako ocijeni da oni loše rade. Ali ne možemo sad da dignemo ruke i da se predamo. Imamo disciplinske postupke, oni su snažan korektivni mehanizam. Ali mora da bude ozbiljan prekršaj da bismo razriješili nekog tužioca, ne možete nekog disciplinovati samo ako mislite da ne radi dovoljno dobro.
NN: Nije li i problem to što VSTS nije odvojen za tužioce i za sudije, da budu dvije odvojene institucije?
Tegeltija: U Italiji je isti sistem kao kod nas. Skoro smo kao klonirani.
NN: Zašto je bolje ovo nego odvojeni sudski i tužilački savjeti?
Tegeltija: Neću reći da je bolje ili lošije. Ovaj sistem je prije svega jeftiniji, operativniji i praktičniji. I ima puno prednosti. Čak i reforme koje radimo ne idu ka tome da napravimo odvajanje, nego da budu dva odjeljenja.
NN: Da li je problem to što je naš sistem mješavina kontinentalnog i anglosaksonskog prava?
Tegeltija: Nije, zato što je naš sistem u potpunosti evropski kontinentalan. On samo u krivičnom postupku ima dio anglosaksonske tradicije. To je samo jedan mali dio postupka koji se odvija pred sudom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.