BiH je na samom početku uspostave institucionalnog mehanizma za saradnju vlasti sa građanskim društvom, što je jedan od preduslova za članstvo u EU.
Rekao je ovo Nikola Bertolini, šef Odjela za civilno društvo, medije i istraživanja Evropske komisije, koji je posjetio BiH.
"Političari treba da razumiju da je otvaranje prema organizacijama civilnog društva jedan značajan instument za njih same, da je to u stvari nešto bitno za njihov rad. A organizacijama civilnog društva bih poručio da su ovaj proces pristupanja, mogućnosti koje trenutno postoje velika prilika da se čuje njihov glas i mišljenje. Nemojte, molim vas, propustiti ovu priliku, nemojte je protraćiti na način da se ponašate kao politička stranka. Civilno društvo treba da ostane daleko od političke arene", poručio je Bertolini.
NN: Zašto je važna saradnja vlasti sa nevladinim sektorom i uspostava institucionalnih mehanizama za tu saradnju koji bi bili obavezujući za sva ministarstva?
BERTOLINI: Razvoj institucijskih mehanizama nije važan samo za BiH. To je važno za sve zemlje. EU i njene članice su razvile mehanizme za ovakvu saradnju, jer je to, između ostalog, bitno da bi građani mogli da razumiju o čemu se tu tačno radi, koji su to mehanizmi i na koji način treba da se koriste. BiH je dosta specifična zemlja, jer postoje različiti nivoi vlasti i upravo zato je bitna ta koordinacija između različitih nivoa da bi se informacije mogle kanalisati.
NN: Da li je to jedan od političkih kriterija za članstvo u EU?
BERTOLINI: Definitivno je preduslov. Mehanizam koji omogućava da političari u BiH čuju glasove stanovnika BiH je u stvari i jedan od preduslova za participatornu demokratiju. U zemljama zapadnog Balkana često vidite da organizacije građanskog društva i njihovi lideri traju mnogo duže od bilo koje vlade. To je, takođe, razlog zašto je važno razviti institucionalne mehanizme, da bi se uspostavio dijalog sa građanskim društvom koji bi onda trajao duže od mandata neke vlade.
NN: Kakvo je stanje u BiH kada je u pitanju saradnja vlasti i civilnog sektora?
BERTOLINI: Možda nisam prava osoba da odgovorim na ovo pitanje, jer ne živim i ne radim u BiH. Ali na osnovu onog što znam, situacija u BiH, što se tiče institucionalnog mehanizma i njegovog uspostavljanja i funkcionisanja, takva je da se nalazimo na samom početku i da se dosta toga treba uraditi.
NN: Šta BiH treba da uradi?
BERTOLINI: BiH već radi na ovim pitanjima. Ovdje imate program tehničke pomoći CBGI od 24 mjeseca. Tu je program tehničke pomoći "Takso", koji nije samo u BiH nego i u ostalim zemljama u regionu i koji će trajati naredne četiri godine, a imamo i strategiju u svim zemljama koje su u procesu pristupanja u čijem srcu se nalazi uspostavljanje kvalitetnog mehanizma za koordinaciju između vlasti i građanskog društva.
NN: U BiH nema jedinstvene baze podataka o organizacijama civilnog društva, udruženjima građana. Koliko je to bitno, posebno što se i za njih izdvaja javni novac?
BERTOLINI: U ovom momentu rekao bih da uspostavljanje ovakve baze podataka nije od tolikog ključnog značaja za BiH, pogotovo u svjetlu svih problema s kojima se danas BiH suočava. Nije toliko važno registrovati sve organizacije, jer znamo da se svakodnevno organizacije građanskog društva pojavljuju, neke nestaju, neke se zatvaraju. To nije prioritet za nas. Definitivno je veći prioritet da se uspostave ovi mehanizmi za koordinaciju i konsultaciju.
NN: U privrednim komorama kažu da se neka udruženja osnivaju samo da bi dobila novac iz budžeta. Kako razdvojiti ona koja se stvarno žele baviti onim zbog čega su osnovana od onih koja žele samo izvući neku korist?
BERTOLINI: Ovaj fenomen dešava se svugdje. Jedan od načina na koji se može suzbiti je veća transparentost. Dobra legislativa, koja će podržati civilno društvo, će dovesti do veće transparentnosti. Imati više transparentnosti znači i da će organi vlasti državnog i entitetskog nivoa imati jasna pravila kako finansirati organizacije. Ovo mora pratiti veoma striktna pravila. Mora postojati veća transparentnost u strategijama koje će da postoje za borbu protiv ovakvih pojava.
NN: Ukazano je da BiH nema jasnu politiku saradnje sa civilnim društvom. Šta i koliko time BiH gubi, posebno sredstava iz EU fondova?
BERTOLINI: Participatorna demokratija je ključ svega i kada govorimo o ovim mehanizmima, o samom procesu pristupanja, proces pristupanja može biti održiv jedino ako postoji taj mehanizam koji funkcioniše na pravi način kao neka spona građana i vlasti. Ali ako nema mehanizma za dijalog između građanskog društva i političkih stranaka koje su u vlasti, mislim da je onda dosta prilika koje su izgubljene. Iznosi fondova nisu od ključnog značaja. U stvari je puno bitnije na koji način se sredstva koriste ili ne koriste, jer ako ne postoje procedure, ako ne postoje tenderske procedure, ako se sredstva daju ili izdaju bez nekih pravila, puno je bitnije riješiti taj problem.