Stvari iz prošlosti koje opterećuju odnose između BiH i Srbije treba dovesti do kraja. Predsednik Srbije Boris Tadić je prilikom boravka u Sarajevu kristalno jasno rekao da je Srbija spremna da preispita i revidira optužnice za ratne zločine iz devedesetih godina prošlog veka. To je ponuda našegpredsednika i ona čeka odziv druge strane.
Rekao je to u intervjuu "Glasu Srpske" novoimenovani ambasador Srbije u BiH Ninoslav Stojadinović.
- Naš pristup je suočavanje sa prošlošću i ispitivanje svih događaja bez obzira na naciju, veru, funkciju i značaj onih koji su za njih odgovorni. "Tuzlanska kolona" i "Dobrovoljаčka" su dva slučaja koji vise kao nedovršeni i najveći doprinos pravdi i najveći uspeh bi bio kada bi
BiH sama procesuirala te slučajeve - rekao je Stojadinović.
GLAS: Kakve poruke ste prenijeli predsjedniku RS Miloradu Dodiku na sastanku u Banjaluci i koje su poruke Vama prenesene?
STOJADINOVIĆ: Dogovor je bio da prva poseta bude entitetu sa kojim imamo Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama. Predsednik Dodik je imao dovoljno strpljenja da mi prezentuje kompletnu strategiju razvoja RS, a ja sam izložio svoj koncept predstavljanja Srbije u BiH. Smatram da ambasador Srbije u susednoj zemlji i u zemlji u kojoj živi više od milio Srba ne može da radi kao u zemlji u kojoj to nije slučaj, Ambasador Srbije mora da bude prisutniji u RS gde dominantno žive Srbi iz BiH, ali nikako ne smije da zanemari FBiH. Fokus razgovora bio je na poziciji RS i tome kako ona vidi budućnost BiH.
GLAS: Smatrate li da su odnosi Srbije i BiH relaksirani dolaskom predsjednika Srbije Borisa Tadića u Sarajevo, ali i odlaskom Harisa Silajdžića iz Predsjedništva BiH?
STOJADINOVIĆ: Odnosi Srbije i BiH su praćeni usponima i padovima, ali sa pozitivnim gradijentom kojeg definitivno i danas ima. Jedna poseta ne može značajno ni da popravi, niti da pokvari odnose, ali ukoliko ih ima više u nizu mogu značajno da doprinesu da to bude ostvareno. Bilo je dosta poseta, nažalost, samo sa onu stranu Drine na ovu, i ako je neko učinio za proces pomirenja to je predsednik Tadić koji je dolazio i u neprijatnim povodima kao što je godišnjica stradanja u Srebrenici. Sastanci u Karađorđevu i na Brionima moraće da doprinesu da pozitivan gradijent još poraste ako nema nezdravih ambicija, a mislim da ih Srbija, Hrvatska i BiH nemaju. Ne bih se bavio prošlošću i ljudima koji su nekada bili na odgovornim funkcijama u BiH.
GLAS: Srbija i BiH već mjesecima bezuspješno pokušavaju da potpišu sporazum o ustupanju dokaza u procesima za ratne zločine između tužilaštava dvije zemlje. Kako to komentarišete?
STOJADINOVIĆ: Očekivalo se da bude potpisan sporazum između dva tužilaštva, ali je tadašnji glavni tužilac BiH Milorad Barašin izjavio da nisu ispunjeni svi uslovi. U međuvremenu dosta toga se izdešavalo, Barašin je smenjen i postoji čak i izjava našeg tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića koji je pomenuo da je razlog smene to što je trebalo da Barašin otvori "slučaj Dobrovoljačka ulica" za šta mu je obećana pomoć Srbije i ustupanje dokaza. Definitivno neke stvari iz prošlosti koje nas opterećuju treba dovesti do kraja. Predsednik Tadić je prilikom boravka u Sarajevu kristalno jasno rekao da je Srbija spremna da preispita i revidira nasleđene optužnice iz devedesetih godina prošlog veka. To je ponuda našeg predsednika i tu se čeka odziv sa druge strane. Naš pristup je suočavanje sa prošlošću i ispitivanje svih događaja bez obzira na naciju i veru onih koji su za njih odgovorni. Iz Srbije su dva predsednika završila u Hagu. Izručeni su i premijeri, ministri odbrane, načelnici generalštaba... "Tuzlanska kolona" i "Dobrovoljačka" su dva slučaja koji vise kao nedovršeni i najveći doprinos pravdi i najveći uspeh bi bio kada bi BiH sama procesuirala te slučajeve, suočila se sa istinom i pronašla odgovorne bez obzira na njihovu nacionalnost i funkciju.
GLAS: Ranije ste iznijeli stav da je BiH zastala na evropskom putu. Šta je osnovni problem na tom planu s obzirom na to da je i Srbija zainteresovana da region ujednačeno napreduje?
STOJADINOVIĆ: U BiH postoji zastoj već duže vreme. Činjenice govore da ćemo mi postati kandidati, a nema ni naznaka da će BiH aplicirati za članstvo u EU. Velika većina će reći da je za takvo stanje u BiH krivo ustavno uređenje, da nema prave adrese u Sarajevu za pregovore i da je jedan od razloga i entitetsko glasanje u Parlamentu BiH. Poenta je da svi pristupi reformama moraju da imaju najmanji zajednički sadržilac, da budu u skladu sa Dejtonskim sporazumom i da nema majorizacije. Predsednik Tadić je u ponedeljak na Brionima bio kristalno jasan. Nije ideja Hrvatske i Srbije da budu lideri u odnosu na BiH, kao što se nekada predstavlja, nego da samo pomognu evrointegraciji BiH. Svesni smo da će BiH, ako se ovako nastavi, ostati crna rupa na zapadnom Balkanu što nikome normalnom ne može da odgovara.
GLAS: Smatrate li da je OHR smetnja BiH na njenom evropskom putu?
STOJADINOVIĆ: Prethodnih pet godina sam proveo u Stokholmu i imao sam priliku da razgovaram sa iskusnim diplomatama. Sve više njih je koji smatraju da je jedini način za prosperitet i nastavak razvoja BiH zatvaranje OHR-a i ukidanje bonskih ovlašćenja visokog predstavnika. Ta ovlašćenja su neverovatna i njihovim korišćenjem je urađeno mnogo stvari koje nisu doprinele razvoju i reformama u BiH.
Ima mišljenja da bi dislociranje OHR-a van BiH, o kojem se spekuliše, bilo štetnije nego da OHR ostane u BiH. Kako bilo, OHR je prepreka daljem razvoju BiH i njenom evropskom putu. On je odigrao svoju ulogu i sada negativno utiče na evropske integraci je BiH.
Saradnja sa entitetima
GLAS: Jeste li zadovoljni dosadašnjom primjenom Sporazuma o specijalnim i paralelnim vezama sa RS?
STOJADINOVIĆ: Sporazum bi bio mrtvo slovo na papiru da nije bilo investicija. Srbija je drugi po veličini investitor u BiH, ali je dominantno ulaganje u RS. Ono što potencira i predsednik Tadić je da je identična ponuda za drugi entitet na stolu. Videćemo da li će to biti prihvaćeno. Pristalice unitarne BiH uvek će nalaziti dlaku u jajetu da kažu da se Srbija više orijentiše na RS i da je zapostavila FBiH. To je alibi da se nešto ne uradi, a Srbija je apsolutno otvorena za FBiH.