Moć Srbije da utiče na RS i predsjednika Dodika se često precenjuje, a potcenjuje demokratski i institucionalni kapacitet RS da sama radi na rešavanju pitanja u BiH, rekao je u intervjuu za "Nezavisne" Ninoslav Stojadinović, ambasador Srbije u BiH.
"Tu je precenjivana moć Srbije i predsednika Tadića i zanemarivana činjenica da je predsednik Tadić državnik koji koristi samo demokratske metode, ali i potcenjivana snaga RS i predsednika Dodika", rekao je Stojadinović.
NN: Tokom posjete Banjaluci, u srijedu, sastali ste se, između ostalog, s premijerom i pojedinim ministrima u Vladi RS. O čemu ste prvenstveno razgovarali?
STOJADINOVIĆ: Razgovarali smo o situaciji u BiH s posebnim osvrtom na RS. Razgovarali smo i o koracima u približavanju BiH EU, odnosno šta je potrebno uraditi za podnošenje aplikacije za članstvo u EU. Osvrnuli smo se i na RS, odnosno na deo evropskog puta koji se odnosi na RS, koja je entitet s kojim mi imamo Sporazum o specijalnim i paralelnim odnosima i sve diskusije su imale poseban naglasak na situaciju u RS i njen doprinos formiranju centralne vlasti i ispunjavanju uslova za evropske integracije. Pomenuli smo i aktuelne teme za Srbiju u ovom trenutku, a to su bilateralni odnosi između dve zemlje koje ocenjujemo stabilnim i na uzlaznoj putanji, a dok su odnosi sa RS izvanredni bez ikakvih spornih pitanja. Razgovarali smo i o regionalnoj saradnji, koja je nasušna potreba svih nas u regiji. Nas EU posmatra kao region za koji želi da napreduje. O regionu zapadnog Balkana se sve više razmišlja kao o celini.
NN: Kako komentarišete neuspjeh razgovora lidera u Brčkom?
STOJADINOVIĆ: U BiH sam od početka ove poslednje faze pregovora, kada su malo učestali sastanci posle jednog zatišja. Ono što mogu da vidim je da je srpski blok, SNSD i SDS, koliko god se u BiH i međunarodnoj zajednici mislilo da je "zakovan" na svojim pozicijama, smogao snage da ponudi kompromisno rešenje. Čak bi se moglo reći da su ponudili nešto što možda nije ni tako povoljno za RS, ali bošnjački blok to nije prihvatio. U razgovorima s kolegama iz diplomatskog kora pitamo se o čemu se tu radi. Prvi problem je bio mesto predsedavajućeg. Na neki način postoji prećutna saglasnost da to bude Hrvat. Sledeća tačka sporenja je Ministarstvo spoljnih poslova, koje po Dejtonu i principu rotacije pripada srpskom bloku. Koliko vidimo, Srbi su ipak bili spremni da prepuste to mesto bošnjačkom bloku bez da je traženo nešto za uzvrat. To je odbijeno, a da stvarno ne vidim razlog zbog čega. Kao i većina mojih kolega, zabrinut sam za budućnost. Savet ministara u tehničkom mandatu ipak nema kapacitet, pa ni entuzijazam da vodi zemlju ka EU, a i ne izražava izbornu volju građana na poslednjim izborima.
NN: Mislite li da će sada doći do zaoštravanja ili će ipak prevladati razum i doći do dogovora?
STOJADINOVIĆ: Ako su predsednik Dodik i lider SDP-a Lagumdžija u nedelju mogli da se dogovore o IPA fondovima, a to nije bilo jednostavno pitanje, sigurno je da se može postići dogovor i o drugim stvarima. Ako postoji volja za dogovor o svim pitanjima koja su važna za nastavak evropskih integracija, tačnije, za pomeranje s mrtve tačke, ne mogu da shvatim da je najveći problem formiranje Saveta ministara. Ako su Dodik i srpski blok ovako fleksibilni, pa čak i spremni da se zadovolje s tri resora i da prepuste resor spoljnih poslova, pitam se šta još treba RS da učini? Video sam jednu lepu izjavu gospodina Bakira Izetbegovića, gde ističe da je RS mnogo učinila dosad na uštrb svojih interesa, red je i da FBiH učini više. To mi se jako dopalo.
NN: Da li je neko od Srbije tražio neku vrstu posredovanja kod vodstva RS?
STOJADINOVIĆ: Od Srbije se definitivno mnogo očekivalo u onoj fazi reformi. Ne bih rekao da su to bili pritisci, nego neko preveliko očekivanje od Srbije da utiče na RS i predsednika Dodika, da oni budu fleksibilniji, da popuste. Međutim, tu je precenjivana moć Srbije i predsednika Tadića i zanemarivana činjenica da je predsednik Tadić državnik koji koristi samo demokratske metode, ali i potcenjivana snaga RS i predsednika Dodika.
NN: Ko je tražio da posreduju?
STOJADINOVIĆ: Pa međunarodna zajednica, generalno. Svi očekuju da kad su to dve prijateljske zemlje i entitet, s izvanrednim kontaktima, perfektnom saradnjom u svim oblastima, od sporta do politike, pa čak i dobrim ličnim kontaktima, da Srbija može nešto. Na kraju krajeva, poznata je tu politika međunarodne zajednice da se uvek pokuša ili pritiskom ili ubeđivanjem nešto da uradi. Ali, jednostavno ni Srbija ni predsednik Tadić se time ne bave, a RS niti može niti sme sebi da dozvoli tako nešto.
NN: Ali je bilo razgovora?
STOJADINOVIĆ: Znate kako, uvek se nezvanično od učesnika traži da pomognu. Ali, kažem, previše i moje kolege mistifikuju uticaj Srbije i predsednika Tadića na predsednika Dodika. Kažem, precenjuju te naše mogućnosti i metode komunikacije, a potcenjuju demokratski i institucionalni kapacitet RS.
NN: Da li je u ovom popuštanju RS, kako ste to nazvali, bilo ikakvih savjeta ili preporuka Dodiku od strane Srbije?
STOJADINOVIĆ: Nema govora! Srbija je suviše u ovim trenucima zauzeta svojim teškim pitanjima istovremeno prema EU, i rešavanjem pitanja Kosova i Metohije, tog bolnog pitanja za Srbiju. S druge strane, RS je vrlo ozbiljan politički subjekt s izgrađenom demokratijom i svim institucijama. Mada, opet kažem, kontakata je bilo, konsultacija. Prijatelji su za to i kad su dobre stvari i kad su problemi da se međusobno konsultuju i da se nađe neko rešenje. Ali nikakvih pritisaka nije bilo.
NN: Kakvi su odnosi generalno između BiH i Srbije?
STOJADINOVIĆ: Ima otvorenih pitanja, ali nisu to tako bolne teme. Imamo tri otvorena pitanja, čije je rešavanje prioritet: razgraničenje, povratak izbeglica i sukcesija. Ali sve su to stvari koje su rešive uz malo dobre volje i uz aktiviranje mešovitih timova koji će na tome da rade. A dobra okolnost je štonovi saziv Predsedništva BiH izvanredno sarađuje s predsednikom Tadićem. Tu je sad jedna potpuno nova atmosfera, da sad ne navodim sve primere, od posete predsednika Tadića Sarajevu, do rešavanja pitanja granica u mestu Janja i podele imovine diplomatsko-konzularnih predstavništava. Kad se hoće i kad ima dobre volje - sve ide. Atmosfera je posle poslednjih izbora drugačija. Nema više radikalnih izjava, namrštenih lica, rukovanja, a da se ne gleda sagovornika i tako dalje. Bio sam učesnik razgovora u Sarajevu. U vazduhu se oseća drugačija atmosfera, koja je pozitivna, gde svi žele da unaprede međusobne odnose. A rezultati se vide i po rečima i po delima.
KFOR i EULEX uz Albance
NN: Spomenuli ste Kosmet i koliko je to teško pitanje za Srbiju. Kakva je tamo situacija trenutno?
STOJADINOVIĆ: Srbija daje sve od sebe da se to reši na jedan primeren, pravedan i civilizacijski način. Predsednik Tadić je založio sav svoj autoritet i u zemlji i van nje da se to reši, ali tako da nema poraženih i pobednika, znači da neko dobije sve, a drugi sve izgubi. Međutim, stvari ne idu tim tokom. Situacija se komplikuje i od svih onih dogovora da EULEX bude statusno neutralan nema ništa. KFOR i EULEX su se očigledno svrstali na jednu stranu i rade za kosovske Albance. Ali, predsednik Tadić uprkos svemu apeluje na smirivanje situacije i kaže da je dijalog jedino rešenje.