Za Republiku Srpsku i Srbiju najbolja politika je politika vojne i političke neutralnosti, ističe Obrad Kesić, šef Predstavništva RS u Vašingtonu.
"Predsednik Dodik je podržao Rusiju u vezi s Krimom, a isto tako je podržao Izrael i poziciju SAD u vezi s Izraelom. Tu jasno vidimo balans. RS može i treba da bude pouzdan partner i Amerike i Rusije", rekao je Kesić.
NN: Vjerujete li da će poslije izbora doći do jačeg angažmana međunarodne zajednice?
KESIĆ: Mislim da to nije zasnovano na realnosti. Pogledajte sve goruće probleme danas u svetu - mi smo na periferiji periferije američkih interesa. Jednostavno, američka administracija nema kapaciteta da usmeri svoju pažnju na periferni problem. Zašto oni da se sekiraju da će u BiH da bude dva, tri, pet ili deset entiteta? Čak kad bi i hteli, teško je objasniti američkoj javnosti da je bitno da se njihova sredstva i napor usmeravaju ovde.
NN: S obzirom na zaoštrene odnose SAD i Rusije, očekujete li možda dodatnu vrstu pritisaka na male zemlje poput nas?
KESIĆ: Naravno, ti pritisci postoje. Ali dugoročno gledano, menjaju se odnosi snaga u svetu. Moć se polako seli sa Zapada na Istok. Kriza u Ukrajini ubrzava taj proces. Rusija i Kina se približavaju. Rešili su granice, potpisali veliki energetski ugovor...
NN: I gdje je sad tu naše mjesto? Kako mi da se opredijelimo?
KESIĆ: Najbolje za nas je da uzmemo ono najbolje i od Zapada i od Istoka. S jedne strane, politika neutralnosti i političke i vojne, a sa druge da se traže sve veće ekonomske integracije i sa Zapadom i sa Istokom.
NN: Koliko je politika neutralnosti realno ostvariva za nas?
KESIĆ: Mislim da je realna, jer imate takve zemlje u Evropi koje najbolje prolaze. Neko će reći one su bogate zemlje i moćne. Ali nije to tako, zato što u tim sukobima velikih manji mnogo bolje prolaze zato što ih veliki jednostavno ne primećuju. U slučaju RS, koja je entitet unutar BiH, situacija je još jednostavnija. Postoji percepcija da su Banjaluka i Moskva mnogo bliži, ali u realnosti kad pogledate, vidite da predsednik Dodik jeste podržao Rusiju u vezi s Krimom, a isto tako je podržao Izrael i poziciju SAD u vezi s Izraelom, tako da tu jasno vidimo balans. RS može i treba da bude pouzdan partner i Amerike i Rusije. I tu bi te dve velike sile mogle da nađu neki zajednički prostor, ma koliko možda malen i skroman.
NN: Zbog čega je američka politika u BiH možda nešto više probošnjačka nego što bi trebalo da bude?
KESIĆ: Ja nisam među onima koji veruju da je američka politika probošnjačka. Mislim da je jedan deo nasledstvo rata i većinskog mišljenja u Vašingtonu da su najveće žrtve rata Bošnjaci. Zato postoji nespremnost da se konfrontiraju s bošnjačkom političkom elitom. Oni nisu spremni da direktno prozivaju bošnjačke lidere. Ali kad kritikuju srpske ili hrvatske političare, oni direktno udaraju "u glavu". Ljudi pomisle da je to probošnjačka politika, ali u stvari ne, to je deo te neke psihoze. Ta iluzija da je američka politika probošnjačka štetna je za Bošnjake jer održava očekivanje da će Amerika nešto da učini za njih.
NN: Kako komentarišete ove probleme na relaciji Milorad Dodik - Nikolas Hil, koji su se razvili posljednjih desetak dana?
KESIĆ: Nika poznajem duže od 20 godina i prema njemu imam veliko poštovanje i na neki način vidim ga kao prijatelja. Mislim da spada među bolje američke diplomate. Iskreno, teško mi je da shvatim šta se desilo. Čini mi se da je došao u situaciju da nekako lično doživljava te tenzije koje su postojale još od početka njegovog mandata zbog odnosa između bivšeg ambasadora Muna i rukovodstva RS, posebno s predsednikom Dodikom, tako da je on te tenzije nasledio i ta loša inercija se sad produbila. U ono vreme kad sam imao najbliži kontakt s Nikom tokom devedesetih, on je mislio da je kontraproduktivno i za Ameriku i za lokalnu zajednicu da se unosi ličan odnos. Tih dana se videlo da je njegov stav u vezi s tim pitanjima bio suprotstavljen stavovima ambasadora Montgomerija, koji mu je bio šef u Beogradu. I zbog toga je među njima bilo tenzija, tako da mogu reći da je ovo za mene potpuno novo. On je, nažalost, pomalo i prekršio diplomatski kodeks, ali i dalje o njemu mislim sve najbolje i kao čoveku i kao diplomati. On je diplomata koji je uvek smatrao da probleme treba da rešavaju ljudi koji su dobili mandat od glasača i mislim da bi bilo dobro da se on vrati u taj okvir. Voleo bih da se vrati ta vrsta poštovanja prema instituciji. Trenutno ne postoji niti njegovo poštovanje institucije predsednika RS, niti sa strane RS postoji poštovanje njegove funkcije kao glavnog predstavnika Amerike u BiH. Tu moramo da nađemo neku ravnotežu i da se ti odnosi poprave. Ovo ne ide nikome u korist.
NN: Odnos srpskog naroda prema SAD i dalje je negativan. Kako to promijeniti?
KESIĆ: Jeste, i to s razlogom. Znate, problem je što je američka diplomatija još devedesetih stvorila ovde jako lošu atmosferu jer su više dolazili da nameću rešenja nego da saslušaju i sarađuju. A baš Nik je sve vreme bio izuzetak od toga i zbog toga ga toliko cenim.
NN: U kom smislu izuzetak? Da je više imao razumijevanja za Srbe?
KESIĆ: Ne, ne. Imao je mnogo bolje poznavanje ovih prostora. On jako dobro poznaje odnose ovde. Ono što je za mene bilo ključno da ga cenim jeste da je bio uveren da ma s kolikim dobrim namerama SAD ili Evropa radile, nemoguće je probleme rešiti kroz nametanja, već moraju da se poštuju i razumeju interesi svih strana. Podsetiću vas da mi devedesetih nismo imali takav pristup iz Vašingtona. Oni su tada kroz nametanja menjali Dejtonski sporazum na štetu srpskog naroda. Sada predstavnici međunarodne zajednice izbegavaju sopstvenu odgovornost. Danas se ponašaju kao da nikada nisu imali ovde apsolutnu vlast. Nije korupcija problem samo u BiH. To je u celoj regiji, pa čak i u Evropi i Americi. Podsetio bih vas da je prošle godine predstavljen izveštaj iz EU koji govori o tome da je više stvoreno vrednosti korupcijom nego u zvaničnom budžetu EU. Kada međunarodna zajednica govori o borbi protiv korupcije ovde, ona ignoriše svoju ulogu. Recimo, proveli su lošu pravosudnu reformu. Pravosuđe ovakvo ne može da funkcioniše, ne zato što ovde institucije ne poštuju vladavinu prava, već zato što sudije i tužioci nemaju osećaj odgovornosti. Oni se više plaše nekih ambasadora nego što bi trebalo da se plaše, odnosno da poštuju izabrane političke lidere i, što je mnogo bitnije, institucije kao temelj sistema.
NN: Možete li navesti neki primjer te korupcije?
KESIĆ: Evo vam tri primera. Pedi Ešdaun kupi kuću u Jablanici za jednu cenu, a na kraju mandata je preproda višestruko skuplje. Kao da je kuću kupio u Jablanici, a prodao u Londonu. I niko od međunarodne zajednice da postavi pitanje je li to u redu. Na koji način je on zaradio stotine i stotine hiljada evra za tu kuću. Da li je cena bila niža od stvarne kad je kupio kuću ili ju je kasnije prodao za veće pare? Onda, kad neki izabrani političar s pravom kritikuje sud ili tužilaštvo, odmah međunarodna zajednica uskače i brani ih kao da je u pitanju njihova sopstvena država. Neodrživ je sistem gde njih štite ambasade. To stvara sistem neodgovornosti. Znate, ovde, ne mislim samo na BiH, korupcija postane problem kad su domaći lideri neposlušni. Pogledajte neke države u regionu u kojima postoji velika korupcija, a kako se tretiraju njihovi lideri od strane Zapada. Zašto njih ne kritikuju? A onda pogledajte kako se ponašaju kad neki politički lider ne želi da radi ono što mu oni naređuju i kako se onda sva kritika o korupciji usmeri na njih.
Ambasadorka
NN: Da li Vam neimenovanje ambasadora u BiH djeluje kao da postoji neki problem u američkoj spoljnoj politici?
KESIĆ: Ne treba da mislimo da sad nešto stoji zato što američka ambasadorica ne može da bude imenovana u BiH. U Americi je sad izborna godina za Kongres i tu postoje te neke tenzije između demokrata i republikanaca, tako da nema tu nikakve konfuzije ili slanja bilo kakvih poruka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.