One koji su otišli u prijevremenu penziju, a koji mogu da rade, treba vratiti na posao, tvrdi Rade Rakulj, predsjednik Udruženja penzionera RS. On upozorava da je zbog nagomilanih privilegija i rasta broja privilegovanih penzija došla u pitanje isplata penzija.
NN: Imaju li penzioneri razloga za opravdani strah da će doći u situaciju da im neće moći biti isplaćivane penzije?
RAKULJ: Imaju. Ja se bojim kolapsa. Ako se ovako nastavi, ako neko nešto hitno ne poduzme, ako ne bude zaustavljen proces penzionisanja pod povoljnim uslovima, mi idemo u kolaps jer broj penzionera raste, a broj radnika pada. Postoji ozbiljan strah bez obzira na to što politka kaže da nema razloga za strah. Ja ću u mom obraćanju NS RS upozoriti poslanike da ne griješe.
NN: Šta ako u Skupštini ne bude konkretne akcije na Vaš govor?
RAKULJ: Onda idemo na prijedloge. Mi smo ponudili konkretne promjene. Ako ne dođe do toga, organi će morati prisilno napraviti kurs promjena jer je voda došla do grla. Nažalost, biće svega.
NN: Hoćete li u proteste?
RAKULJ: Ne mogu unaprijed to govoriti, ali moramo ozbiljno razgovarati s vlastima o tome kako riješiti ovaj problem.
NN: Ima li interesa svih socijalnih partnera za rješenje?
RAKULJ: Narodna skupština me obavijestila da će mi dozvoliti da govorim na sjednici Skupštine. Samim time to govori da su zainteresovani da se traži rješenje i vjerujem da ćemo uskoro doći do izmjena i dopuna zakona. To je prava reforma. Treba stimulisati rad i penziju zaštititi iz rada. Ove posebne i privilegovane penzije treba davati samo onoliko koliko imamo ekonomskih mogućnosti.
NN: Kako ide sada s isplatama penzija?
RAKULJ: Mi smo isplatili aprilsku penziju tek ovih dana, ali je nismo svojim novcem isplatili. Trebalo je da je dobijemo prvog avgusta, a nismo sve do 20. avgusta, a uzimaju se i pozajmice. Znači, ne možemo da plaćamo sadašnje penzije, a sada je situacija takva da imamo 216.441 korisnika prava od kojih je samo 56 odsto onih koji imaju odrađenu starosnu penziju. Zemlje EU imaju 76 odsto starosne od ukupnog broja, dok je svega 24 odsto ostalih. To su oni koji su radom zaradili penzije.
NN: Zbog čega je to tako?
RAKULJ: Mi smo, nažalost, i ratovali i imamo neke posljedice. Pa smo onda davali malo više prava onima koji su ratovali, ali smo malo pretjerali. Zakoni sada omogućavaju da čovjek sa 20 godina staža dobije penziju kao radnik koji radi 40 godina i da mu se ništa ne odbija i da ima veću prosječnu penziju za 200 maraka od one koju su radnici zaradili punim radom.
NN: Koliko je onih koji su u starosnoj penziji, a imaju i puni radni staž?
RAKULJ: Imamo svega 35.000 takvih od ovih 216.000. Dakle, kod nas se malo radi, daleko manje nego u razvijenim zemljama. Moramo zaustaviti ovo jer je to već eskalacija da nam ljudi u penziju odlaze prerano. Imamo previše invalidskih penzija. Dešava se da na primjer neko ode u penziju zbog duševnih bolesti, a onda često ode u Sloveniju, Austriju, Njemačku, pa radi tamo i zarađuje.
NN: Šta ste Vi konkretno uradili da se to promijeni?
RAKULJ: Udruženje penzionera je upozoravalo da ako nemate novca, ne dajete prava jer ćemo doći u gubitke... I došli smo u gubitke, sada i prošle godine smo u gubicima.
NN: Imate li konkretne prijedloge kako to riješiti?
RAKULJ: Moramo zaustaviti one promašaje da ih više ne bude. To je prvi korak. Moramo više raditi, to je drugi korak. Moramo produžiti rad tako da što je moguće više ljudi radi 40 godina.
NN: Treba li izvršiti reviziju onih koji su do sada stekli pravo na prijevremenu penziju?
RAKULJ: Revizija mora ući u zakon jer je to do sada bilo spontano, radilo se ad hok. Moramo donijeti zakon, a taj zakon moramo onda provoditi.
NN: Treba li vratiti na posao one koji su dobili penziju prije vremena a mogu još da rade?
RAKULJ: To treba da utvrdi revizija i da kaže je li neko sposoban da radi. Treba da vide. Ko može da radi, on treba da bude vraćen na posao. Ja sam bio u ratu, nisam koristio ratni staž, a još radim. Čovjek radi zdravlja treba da radi. Svi koji mogu da rade treba ih vratiti neka rade, da dorade do punog staža.
NN: Treba li davanje lažnih uvjerenja, na osnovu kojih su ljudi odlazili u prijevremenu penziju, kažnjavati?
RAKULJ: Onaj koji dobije invalidsku penziju nije je mogao dobiti zato što hoće. Nego mu neko daje tu mogućnost, ali najčešće se do toga dolazi nemedicinskim načinima, korupcijom. Pogledajte Hrvate koji su 24 specijalista ljekara izvrgli ruglu i slikali ih kako idu s lisicama na rukama. Mi to ne možemo ni zamisliti, a radi se isto tako i kod nas.
NN: Šta je s radnim grupama i komisijama za reviziju? Jesu li one nešto uradile i dale konkretne prijedloge?
RAKULJ: One nisu uradile ništa. Ja ne znam da je iko išta napisao, a išli su svuda. Ova sadašnja je išla 15 dana u Vašington, prošla je išla u London i tako dalje. Svjetska banka je RS i FBiH dala po 12 miliona da se napravi reforma. Sve su to potrošili, a BiH nema reformisanog sistema. Potrošili su 24 miliona maraka. BiH je osuđena na neuspjeh kada se radi na ovakav način. Sutra, kada uđemo u EU, oni će tražiti da bude jedan sistem. Možemo imati dva fonda, ali moramo ujednačiti prava. Mi smo se toliko razišli da se to nikako ne može ujediniti i to nam je sada veliki problem.