EUFOR u vašoj zemlji treba da ostane do kraja mandata visokog predstavnika međunarodne zajednice za BiH, kaže Rodžer Bato, vojni ataše u Ambasadi Velike Britanije u BiH.
Bato, nakon tri godine provedene na ovoj funkciju, odlazi iz naše zemlje. Smatra da je vojna misija Evropske unije (EUFOR) potreba u BiH kako bi visokom predstavniku pomogla u obavljanju njegovih poslova. Kaže da je s gašenjem OHR-a potrebno razmatrati i mogućnost završetka misije EUFOR-a u BiH.
NN: Koliko dugo EUFOR treba da ostane u BiH?
BATO: Jednostavno rečeno, EUFOR treba da ostane u BiH onoliko dugo koliko visoki predstavnik međunarodne zajednice smatra da mu je potrebna njegova pomoć za obavljanje njegovih zadataka. Kada visoki predstavnik završi svoj posao ovdje onda možemo razmatrati mogućnost završetka misije EUFOR-a u BiH.
NN: Kakva će uloga Velike Britanije u odbrambenom sektoru u BiH biti nakon što EUFOR ode?
BATO: Velika Britanija i BiH već sada imaju dobru i razvijenu bilateralnu saradnju u odbrambenom sektoru. Sarađujemo u obuci, treningu i ostalim vidovima vojnih odnosa dvije zemlje. Vjerujem da će se ta saradnja nastaviti i dalje razvijati.
NN: Sudjelovali ste u procesu reforme odbrane u BiH. Da li je to zaista odlična reforma kako je vole predstavljati domaće vlasti?
BATO: Mislim da je to zaista uspješna reforma iako još nije završena, ali postignut je veoma značajan napredak. Veliki napredak je bio postizanje političke volje za pokretanje reforme odbrane. Zajedno s tim, uspjeh je bio i usvajanje Zakona o reformi odbrane. Znamo da zakoni u BiH, ali i bilo kojoj drugoj zemlji, nisu savršeni i da postoji prostor za poboljšanje i popravke. Sad je najveći izazov održati postignuti nivo provedbe reforme odbrane u BiH.
NN: Koji su ključni prioriteti u reformi odbrane na koje bi vlasti u BiH trebalo da budu fokusirane?
BATO: Domaće vlasti sada bi trebalo da se fokusiraju na provedbu svih dogovorenih stvari iz reforme odbrane. Ključno za nastavak reforme odbrane jeste rješavanje pitanja imovine. Radi se o pokretnoj imovini kao što su oružje i municija, te o nepokretnoj imovini. Kada govorimo o nepokretnoj imovini, problem je što se mnogo ljudskih resursa Oružanih snaga BiH koristi za njeno čuvanje umjesto da ih se koristi za obuku i trening.
NN: Je li sadašnji budžet Ministarstva odbrane BiH dovoljan za nastavak reforme odbrane?
BATO: Ukratko, ne. Razlog je jednostavan, jer se više od 80 odsto budžeta koristi za plaće i naknade osoblja. Mnoge oružane snage dosta novca troše na plaće, ali 80 odsto, koliko troši BiH, je previše. Za uspostavljanje efikasnih oružanih snaga potrebno je uložiti novac u njihovu obuku, nabavku opreme, infrastrukturu i logistiku.
NN: Vlasti BiH već godinama neuspijevaju osigurati dva odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu što je nivo finansiranja potreban za ulazak u NATO. Znači li to da je želja za ulaskom u ovu organizaciju samo deklarativna, a ne stvarna?
BATO: Mislim da postoji ozbiljna želja BiH da uđe u NATO što potvrđuje stalni rast izdvajanja za odbranu te da će uskoro uspjeti dostići potrebni nivo za ulazak u NATO.
NN: Kada možemo očekivati ulazak BiH u NATO?
BATO: Postoji proces kroz koji se mora proći. Ne mogu govoriti o brzini kojom će se BiH kretati ka NATO. Važno je da svi postavljeni uslovi budu usvojeni, a oni se ne tiču samo odbrane nego i budžeta, pravde i političke podrške uopće. Ulazak u NATO je, kao što je poznato, dobar znak da zemlja ide ka punopravnom članstvu u EU.
NN: Kakav je stav Vlade Velike Britanije o zahtjevima za sudjelovanje vojnika iz BiH u NATO mirovnom misijama?
BATO: BiH danas, koliko znam, sudjeluje u misiji u Iraku, te u nekoliko promatračkih misija UN-a. To nisu NATO misije. NATO je organizacija kolektivne sigurnosti. Funkcionira na principu uzajamne privrženosti zajedničkim ciljevima generalne sigurnosti i odbrane. Stoga, BiH kao i sve ostale članice i potencijalne članice moraju i treba da daju svoj doprinos u ovom segmentu.