Politički lideri moraju bez odlaganja realizovati sporazum o rješavanju pitanja imovine iz marta ove godine, rekao je u intervjuu za "Nezavisne" Valter T. Lord, komandant NATO štaba u Sarajevu.
"Iako su NATO i lideri Saveza bili ohrabreni političkim sporazumom iz marta, jasno je da je došlo do gubitka dinamike. Ovaj dogovor treba da realizuju politički lideri i dalji napredak je isključivo njihova odgovornost", upozorio je Lord.
NN: Politički lideri su u martu u Banjaluci dogovorili principe u vezi s raspodjelom vojne imovine što je uslov za aktiviranje Akcionog plana za članstvo (MAP). Da li ste zadovoljni postignutim dogovorom i može li BiH još ispoštovati rok?
LORD: Ministri spoljnih poslova zemalja NATO-a su u Talinu u aprilu 2010. godine donijeli vrlo jasnu odluku da se sva perspektivna nepokretna vojna imovina mora uknjižiti kao vlasništvo države BiH, s pravom korištenja Ministarstva odbrane BiH prije nego BiH aktivira svoj Akcioni plan za članstvo (MAP). Iako su NATO i lideri Saveza bili ohrabreni političkim sporazumom iz marta, jasno je da je došlo do gubitka dinamike. Ovaj dogovor treba da realizuju politički lideri i dalji napredak je isključivo njihova odgovornost.
NN: Da li je realno očekivati da BiH uspije aktivirati MAP u septembru?
LORD: Puno posla tehničke prirode radi se u pozadini još od marta, zapravo i mjesecima prije toga. BiH institucije, zajedno sa NATO štabom Sarajevo, rade da obezbijede da knjiženje perspektivne nepokretne vojne imovine kao vlasništva države BiH može početi kada se uspostavi odgovarajući politički i pravni okvir. Rješenje ovog pitanja je u rukama bh. političara. Oni moraju krenuti naprijed bez daljih odlaganja.
Iako su NATO i lideri Saveza bili ohrabreni političkim sporazumom iz marta, jasno je da je došlo do gubitka dinamike, upozorio Lord
NN: Šta će se desiti u slučaju da propustimo septembar? Mora li BiH čekati septembar iduće godine ili je moguće nekad kasnije aktivirati proces, ako uspijemo ispuniti sve potrebne uslove?
LORD: Septembar je mjesec kada obično počinje godišnji ciklus MAP-a. Pošto NATO saveznici nemaju načina da znaju kada će BiH ispuniti uslov da aktivira svoj MAP, to će pitanje morati biti razmotreno kada za to dođe vrijeme.
NN: Ruski ambasador u BiH Aleksandar Bocan-Harčenko bio je u posjeti Narodnoj skupštini RS i predstavio im ruski koncept odbrane. Neki mediji spekulišu da je to indirektni poziv BiH da pristupi tom savezu. Vidite li Vi alternativu atlantskoj integraciji BiH?
LORD: NATO i Rusija imaju aktivno i uspješno partnerstvo koje obuhvata mnoga područja od zajedničkog interesa, kao što imaju i NATO i Srbija. U skladu sa Ustavom BiH, za spoljnu politiku je zadužena država BiH. Politički lideri, članovi Predsjedništva BiH, Parlamentarne skupštine BiH i zvaničnici su potvrdili da su evroatlantske integracije glavni spoljnopolitički cilj BiH i da je članstvo u NATO-u dio tog cilja. Ovo nije potvrđeno samo spoljnopolitičkim platformama, politikama i zakonima, nego i svakodnevnim aktivnostima koje se preduzimaju na putu evroatlantskih integracija. Evroatlantske integracije omogućavaju direktan put ka bezbjednoj i prosperitetnoj budućnosti BiH i ja sam ubijeđen da većina bh. građana vidi sebe kao potpune Evropljane. Međutim, to ne isključuje i druge odnose.
NN: U RS dosta ljudi još nije ubijeđeno da je NATO najbolja opcija. Mislite li da je moguće ubijediti ih da glasaju za integraciju BiH u NATO?
LORD: Veoma je važno voditi otvorenu i sveobuhvatnu debatu u vezim s ovim važnim pitanjemu, ali ne možete voditi korisnu debatu, a da ne znate činjenice. U tom smislu, ankete i direktno uzorkovanje su pokazali da se kvalitet debate u vezi s NATO-om u BiH treba značajno popraviti. Ovaj jaz u javnoj i političkoj debati je rezultat pogrešnih informacija o NATO-u i prednostima NATO integracije. NATO štab u Sarajevu i naši bh. partneri su se pozabavili ovim pitanjem kroz program informisanja javnosti čiji je cilj bio prevazići ovaj informativni jaz. Osim toga, bh. institucije nastavljaju sprovoditi NATO komunikacionu strategiju, a Komisija za NATO integracioni proces BiH nastavlja raditi kako bi obezbijedila da se kvalitet debate i informacija stalno poboljšava. Ostajemo uvjereni da će se nivo podrške javnosti za NATO integracije povećati kada ljudi budu imali pristup tačnim informacijama.
Evroatlantske integracije glavni spoljnopolitički cilj BiH, a članstvo u NATO-u je dio tog cilja
NN: Ima li ikakvih novosti u vezi s međuentitetskom linijom razgraničenja? Kada bi bilo moguće završiti ovaj posao u vezi s granicama između entiteta?
LORD: Terminologija je važna i zato naglašavam da govorimo o internoj graničnoj liniji unutar zemlje, a ne o granici. Opšti okvirni sporazum za mir u BiH je tu jasan. Prema Aneksu II Dejtonskog sporazuma država BiH i dva entiteta treba da oforme zajedničku komisiju koja bi pripremila usaglašeni tehnički dokument s jasnim opisom međuentitetske linije razgraničenja. Strane su svjesne svojih obaveza i imaju neophodne materijale i komuniciraju po tom pitanju. Sada moraju otpočeti s radom i dovršiti posao. Komandat EUFOR-a i ja ostajemo konačni autoritet za odobrenje tehničkog dokumenta kada strane u vezi s njim postignu sporazum.
Situacija u BiH bezbjedna
NN: Kako ocjenjujete bezbjedonosnu situaciju u BiH?
LORD: Iz perspektive EUFOR-a i NATO štaba Sarajevo, a u kontekstu naših obaveza u skladu sa Dejtonskim sporazumom, situacija u BiH je bezbjedna i stabilna. Jasno je, međutim, da kriminalne aktivnosti, kao što su organizovani kriminal, korupcija i krijumčarenje ostaju problem. BiH nije jedinstvena po tom pitanju. Te prijetnje prisutne su u mnogim društvima danas i mnogi NATO saveznici i partneri suočavaju se sa sličnim izazovima. Agencije za provođenje zakona i pravosuđe ostaju na čelu u smislu zaštite građana. Ove institucije moraju nastaviti sarađivati u borbi protiv ovih prijetnji.