Intervju

Pratite nas na Google news

Vislav Tarka: Bez zapadnog Balkana EU nije kompletna

Vislav Tarka: Bez zapadnog Balkana EU nije kompletna
Foto: N.N. | Vislav Tarka: Bez zapadnog Balkana EU nije kompletna
Dejan Šajinović

Bez zapadnog Balkana EU nije kompletna, rekao je "Nezavisnim" ambasador Vislav Tarka, poljski diplomata i koordinator Samita u Poznanju u sklopu Berlinskog procesa za zapadni Balkan, koji je održan u julu ove godine.

On ističe da je u interesu Poljske da zapadni Balkan uđe u EU jer se radi o jačanju stabilnosti evropskog kontinenta.

"Vi ste za nas naši evropski susjedi. Bliski ste nam i kulturno i jezično. Poljska nema nikakvu skrivenu agendu u ovom procesu. Nemamo nikakve tajne interese. Veliki smo entuzijasti za širenje jer smatramo da ste vi dio Evrope", rekao je Tarka.

NN: Zbog čega se Poljska uključila u Berlinski proces?

TARKA: Mi smo prije dvije godine pozvani u Berlinski proces. Rado smo se priključili i odmah smo iskazali spremnost da organizujemo Samit zapadnog Balkana. Zanimljivo je da smo mi prva zemlja EU koja je prošla kroz političko-ekonomsku transformaciju 1989. godine. Mislim da je naše iskustvo u tom smislu vrlo bitan doprinos Berlinskom procesu. Našu spremnost smo realizovali organizovanjem Samita od 3. do 5. jula u Poznanju, koji se, simbolično, nalazi na pola puta između Varšave i Berlina. Prioriteti su bili gospodarstvo, povezivanje, civilno društvo ili bezbjednost. Mlade ljude smo stavili kao poseban "nenapisani" prioritet zato što se u problemima mladih ljudi fokusiraju problemi cijelog društva. Mi smo se odlučili da malo promijenimo logiku. Ranije su to bili razgovori EU s regionom. Mi smo pokušali, s druge strane, da najprije čujemo region, a ne da pričamo ex catedra. Naš državni sekretar je putovao u region i imao sastanke sa kolegama u svim zemljama. Mi smo na tehničkoj razini organizirali nacionalne okrugle stolove s nevladinim organizacijama u svakoj zemlji. Pitali smo ih šta je njima bitno, s čim se suočavaju, šta bi trebalo mijenjati i slično. Onda smo organizovali regionalni sastanak ovih nevladinih organizacija u Skoplju. Mi smo bili prvi koji su dva puta organizirali sastanke ministara spoljnih poslova. 

NN: Zašto je za Poljsku važno učešće u ovom procesu?

TARKA: Vrlo jednostavno - zato što mi smatramo da bez zapadnog Balkana EU nije kompletna. Poljska je uvijek bila za širenje EU. Smatramo da je to u našem interesu jer se radi na jačanju stabilnosti i boljem ekonomskom razvoju za sve. Vi ste za nas naši evropski susjedi. Bliski ste nam i kulturno i jezično. Poljska nema nikakvu skrivenu agendu u ovom procesu. Nemamo nikakve tajne interese. Veliki smo entuzijasti za širenje jer smatramo da ste vi dio Evrope.

NN: Kako obični Poljaci gledaju na proširenje EU na zapadni Balkan?

TARKA: Vrlo pozitivno. Treba da znate da je Balkan vrlo popularan u Poljskoj. Hrvatska se ne smatra dijelom Balkana, ali je u toj široj regiji. Kada sam bio ambasador Poljske u Zagrebu, 2012. je bilo pola miliona poljskih turista, ove godine ih je bio milion. U Sjevernoj Makedoniji je bilo 30.000 naših turista. U Crnoj Gori i Albaniji 150.000 po zemlji. Imamo direktne letove i za Podgoricu i Skoplje. Osim turizma, tu postoji i potencijal za privredu.

NN: Građani zapadnog Balkana imaju utisak da su neke zemlje EU manje raspoložene, a da su zemlje Višegradske grupe više raspoložene za širenje. Da li je to tačno?

TARKA: To je vrlo komplikovano, ali radi se o našim vlastitim iskustvima. Mi smo prije tridesetak godina bili gdje ste vi sada. Mi psihološki razumijemo vašu situaciju. Drugo, u interesu je naše bezbjednosti da ste i vi unutra.

NN: Ali neke zemlje EU izvlače drugačije zaključke. Kako to tumačite?

TARKA: To treba pitati njih. Ljepota EU je da ne misle svi isto, već da svaka zemlja može da misli i izvlači vlastite zaključke. Ja govorim o poljskim stavovima. Tu postoje i brojni ekonomski interesi. Region treba povezati. Pomalo je čudno da je iz Skoplja lakše do Podgorice preko Varšave LOT-om nego direktno!

NN: Vi znate da su neke zemlje na zapadnom Balkanu izrazito protiv širenja NATO-a, a Poljska je izrazito za širenje NATO-a. Kako to pomiriti?

TARKA: Ja vam mogu samo iznijeti poljske stavove i iskustva. Mi smo postali 1999. godine članica  NATO-a, a 2004. članica EU. Postati članica NATO-a nije tako komplicirano kao postati članica EU. Drugo, NATO je kišobran za zemlju članicu jer nudi stabilnost. Gledali ste u nekim vašim zemljama pokušaje stranih miješanja i intervencija tokom održavanja izbora. To nije dobro za stabilnost zemlje. A zemlja koja je u NATO-u na neki način je ukorijenjena i zna se gdje pripada. Poljska to tako vidi. Mi hoćemo biti dio Evrope, a NATO je dio bezbjednosnog sistema Evrope. Naravno, ima zemalja koje nisu članice NATO-a, ali za nas je logično da zemlja bude članica i EU i NATO-a.

NN: Drugo sporno pitanje na Balkanu je pitanje uloge i mjesta Rusije u regionu. Srbija želi izrazito prijateljske odnose s Rusijom, a čini se da EU to ne gleda baš blagonaklono. Kako to vidi Poljska?

TARKA: Generalno, jedna stabilna, prosperitetna i dobro organizovana zemlja je atraktivna svima, pa i za Rusiju. A zemlja koja je haotična, nestabilna i siromašna nije poželjan partner nikome. Takve zemlje drugi samo žele iskoristiti. To je moj odgovor na Vaše pitanje.

NN: Kakva su iskustva Poljske nakon ulaska u EU? Koliko vam je članstvo u EU pomoglo?

TARKA: Ja bih rekao da je to bio dug put koji smo počeli 1989. Kada smo ušli u EU, poljski bruto domaći proizvod je bio 48 odsto prosjeka EU. Sada je to 74 odsto. U Varšavi i više od sto. Što se tiče ekonomskog razvoja, Poljska je sada prosperitetna zemlja. Jako smo aktivni po pitanju razvoja privrede. Van Poljske se ne zna dovoljno o mjerama koje preduzimamo na ujednačenom razvoju cijele zemlje.

NN: Koliki je u tome doprinos same EU kroz fondove, pristup tržištu i slično?

TARKA: To su procesi koji idu paralelno. Vi možete imati pristup evropskim fondovima, a ne znati ih iskoristiti. Sami evropski fondovi bez pametne unutrašnje strategije i dobre administracije ne mogu dati dobre rezultate.

NN: Koliko EU, po Vašem mišljenju, mora striktno da insistira da uslov za članstvo bude vladavina prava, ili treba malo da progleda kroz prste?

TARKA: Ovako bih vam odgovorio: Poljska iskustva i iskustva svih zemalja koje su se pripremale za članstvo su takva da treba na najbolji način iskoristiti period pretpristupnih pregovora. U Poljskoj prije ulaska u EU smo morali promijeniti mnogo zakona. Sve reforme koje se provode prije ulaska su važne upravo zato što će vam dobro doći kada postanete članica.

NN: Možemo reći da je Poljska prijatelj BiH u ovom pristupnom procesu?

TARKA: Naravno. Članstvo u EU je na neki način kao u braku - obje strane treba da su zadovoljne i da se osjećaju komforno. Pretpristupni proces nemojte da shvatite kao neki pritisak. Sve te reforme provodimo upravo zato da bismo se svi u EU osjećali kao kod svoje kuće.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije