Vladimir Usorac, predsjednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača i farmera RS rekao je da zloupotreba u poljoprivredi ima puno, te da je to veliki posao za inspekciju i da je vrijeme da se Vlada time krajnje ozbiljno pozabavi.
"Vlada treba ozbiljno da počne da razmišlja da poljoprivredni i veterinarski inspektori treba da se vrate u resorno ministarstvo da bi ministar mogao da ih šalje na teren i da dobija od njih izvještaj", istakao je Usorac.
NN: Nedavno je uočeno da je nešto više od stotinu poljoprivrednih gazdinstava dva puta uzelo podsticaj za jesenju sjetvu. Kako to komentarišete?
USORAC: Indikativno da je najveći broj tih proizvođača u Semberiji, a znamo da je Semberija jedno vrijeme uzimala pola podsticaja u Srpskoj iako nemamo pola proizvodnje u Semberiji. Ne bi se upuštao da li je to bilo namjerno, ali to treba da ocijene organi i sudovi. Veoma je bitno da ti ljudi više nemaju pravo na podsticaj u naredne dvije godine i da ono što su uzeli treba da vrate. Kolika će biti krivična odgovornost zavisi od tužilaca i sudova.
NN: Zašto se kod nas prvo isplaćuju podsticaji pa se onda provjerava?
USORAC: Zato je odgovorna Služba revizije i gospodin Boško Čeko koji misli da je spora isplata podsticaja i da prvo treba isplatiti pa onda kontrolisati.
Proizvođači misle da prvo treba kontrolisati pa onda isplaćivati. Nije samo u pitanju podsticaj za jesenju sjetvu. Nepravilnosti za uzimanje podsticaja su nađene slučajnim uzorkom, a daleko su veće zloupotrebe u podsticajima nego što se prikazuje. Zato mislim da bi bilo dobro da inspektori, kada nešto nađu, da javno objave imena ljudi koji zloupotrebljavaju državu i da kažu da li su te pare vraćene. Ako neko uzme 300.000 maraka iz budžeta RS, on treba da odgovara. Kada neko ukrade iz banke 1.000 maraka, proglašava se opasnim kriminalcem, zašto ne bi onda i oni koji kradu mnogo više.
NN: Dakle, Vi smatrate da imena ljudi, koji su uzeli dupli podsticaj, treba javno objaviti?
USORAC: Treba objaviti sva imena ljudi koji su uzeli duple podsticaje i u novinama ih napisati krupnim slovima kako bi svako mogao da pročita da se zna ko je u ovoj sredini zlupotrijebio i uzeo i ukrao iz državne kase. Ukradeni novac je sigurno deset puta veći od onoga što se prezentuje u javnosti.
NN: Da li to utiče na druge poljoprivrednike?
USORAC: Naranvo da utiče. Zbog toga ljudi koji dobijaju podsticaj dobijaju manje od onoga što su zaslužili. Te cifre su ponekad čak i duplo manje.
NN: Kako je riješen problem sa zloupotrebama premija za mlijeko?
USORAC: Oko 19 ljudi je uzelo 200.000 maraka za podsticaje koji to nisu trebali, a nikada nisu objavljena njihova imena. Svaki čovjek može izračunati koliko je to para po jednom čovjeku. I kada kaznite ove ljude da ne dobijaju dvije godine podsticaj, to njima ne znači jer su novac već uzeli.
NN: Da li u RS ima dovoljno poljoprivrednih inspektora i da li oni dobro obavljaju svoj posao?
USORAC: Nije problem u inspektorima, problem je u traktoristima. Inspektori da bi radili kao inspektori morali bi da budu u Ministarstvu poljoprivrede a ne u Inspektoratu RS kao što je sada. To je nešto što su predložili stranci i to nije dobro i obratićemo se ministarstvu da se nešto promijeni u vezi s tim i to hitno da bi bilo funkcionalno i da bi dalo efekte u kontroli podsticaja poljoprivredne proizvodnje i kontrole robe koja se uvozi i izvozi.
NN: Često ste spominjali probleme sa CEFTA sporazumom. Šta Vam je najspornije?
USORAC: Sa CEFTA sporazumom problema ima BiH. CEFTA je sporazum potpisan ravnopravno za sve zemlje da bi svi uvozili i izvozili ono što je potrebno. Nama se dešava da možemo da uvozimo sve i svašta u BiH sa sniženim cijenama, robu sumnjivog kvaliteta, izdavanje lažnih evra, kao što izdaje Hrvatska za đubrivo, kao što izdaju Crna Gora i Makedonija i one krše CEFTA sporazum na štetu BiH, na štetu naših proizvođača. Drugi problem je što je država BiH potpisala CEFTA sporazum a nije izjednačila uslove poslovanja poljoprivrednika iz RS i BiH s poljoprivrednicima iz Hrvartske, Srbije i zemljama potpisnicama CEFTA sporazuma. Tako npr. nafta u Hrvatskoj za poljoprivrednika košta ispod marke, a kod nas nešto manje od dvije marke, drugim riječima - mi plaćamo duplo skuplju naftu, nego što plaćaju seljaci u Hrvatskoj i sve nam je skuplje, a trebalo bi da budemo ravnopravni. Tako je naš repromaterijal duplo skuplji i s takvim repromaterijalom mi ne možemo konkurisati kao potpisnici CEFTA sporazuma, a još manje poljoprivrednicima Evropske unije koji dobijaju milijarde za podsticaj.