Sa sigurnošću mogu tvrditi jedino da Republika Srpska može spremno dočekati stupanje na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju jer su na nivou Vlade RS sprovedene sve neophodne radnje da bi bile izvršavane sve one obaveze koje se odnose na RS, kaže Željka Cvijanović, ministar za ekonomske odnose i regionalnu saradnju RS, u intervjuu za "Nezavisne novine".
Ipak, za pridruživanje BiH Evropskoj uniji nije dovoljno da jedan nivo vlasti izvršava svoje obaveze, a predstavnici EU su jasno rekli da aplikaciju za članstvo može podnijeti jedino BiH, a ne entiteti, kantoni i sl.
NN: Sve više se govori o stupanju na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), čime se otvaraju vrata za podnošenje aplikacije za članstvo u EU i dobijanje kandidatskog statusa. Da li je realno da se to desi u narednim mjesecima?
CVIJANOVIĆ: Realno je jer su uslovi neophodni za to već počeli da se ispunjavaju usvajanjem Zakona o sistemu državne pomoći, koji je eksplicitan uslov, i Zakona o popisu, koji je, iako ne spada u red takvih uslova, neophodan za izvršavanje ugovorne obaveze o razmjeni tačnih statističkih informacija između BiH i EU. Kredibilni napori u traženju rješenja za usklađivanje Ustava s Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, a to znači za sprovođenje sudske odluke u slučaju "Sejdić i Finci", takođe je jedan od uslova. S obzirom na to da ne postoji mjerna jedinica za ocjenjivanje kredibilnosti napora, procjena o tome će zavisiti od političke odluke EU. Ukratko, mislim da je realno da se desi u ovoj godini, ali stupanje na snagu sporazuma nije samo po sebi dovoljno ukoliko nije definisan način na koji će Sporazum biti sprovođen, ili ako nije definisano ponašanje i djelovanje svih nivoa vlasti u procesu evropskih integracija uopšte. Do toga još nismo došli, jer nije definisan mehanizam koordinacije koji bi to utvrdio.
Moramo iz ovog procesa da izbacimo nervozu i da definišemo model koordinacije koji će biti realan
NN: Da li to znači da BiH nije spremna za implementaciju sporazuma ili je problem što još nije definisan model koordinacije koji će obezbijediti da se njegovo sprovođenje vrši na organizovan način?
CVIJANOVIĆ: Sa sigurnošću mogu tvrditi jedino da RS može spremno dočekati stupanje na snagu sporazuma jer su na nivou Vlade RS sprovedene sve neophodne radnje da bi bile izvršavane sve one obaveze koje se odnose na RS. Imamo naš program za sprovođenje sporazuma s jasno definisanim obavezama, nosiocima aktivnosti i rokovima za njihovu imlementaciju, koji je utemeljen na akcionom planu za usklađivanje našeg zakonodavstva s regulativom EU, i mi već godinama postupamo na taj način. Vlada je prije nekoliko dana usvojila i novi godišnji akcioni plan za 2012, prema kojem 149 zakonskih i podzakonskih akata treba da prođe kroz postupak postepenog usklađivanja. To treba da imaju i da rade i svi drugi nivoi vlasti, što dosad nije bio slučaj. Problem jeste to što ne postoji organizovan način rada jer bez toga ne može da se obezbijedi ravnomjerno usvajanje evropskog zakonodavstva na prostoru cijele BiH.
NN: Ipak, za pridruživanje BiH Evropskoj uniji nije dovoljno da jedan nivo vlasti izvršava svoje obaveze, a predstavnici EU su jasno rekli da aplikaciju za članstvo može podnijeti jedino BiH, a ne entiteti, kantoni i sl.
CVIJANOVIĆ: Ne sjećam se da je iko ikada izjavio da će RS podnijeti aplikaciju za članstvo, a ni da je to ideja Federacije ili nekog njenog kantona. Ovdje se radi o tome da dođemo do modela koji će omogućiti da se ispravno rasporede obaveze na svaki nivo vlasti, da se ispravno prati njihovo sprovođenje, da se utvrdi način na koji će biti vršeno usaglašavanje stavova unutar BiH da bi ono što se prezentuje u spoljnoj komunikaciji odražavalo stav svih nivoa vlasti, da se utvdi institucionalni format putem kojeg bi bili rješavani sporovi u slučaju tzv. krađe nadležnosti i mnoge druge stvari koje postoje u praksi decentralizovanih evropskih država. Moramo iz ovog procesa da izbacimo nervozu i da definišemo model koordinacije koji će biti realan, zasnovan na ustavom definisanim nadležnostima, i koji će kao takav omogućiti ispunjavanje evropskih obaveza, i koji neće, kao što je dosad to bio slučaj, služiti kao mjesto za razne manipulacije. I naravno da nije dovoljno da samo RS izvršava obaveze, zato i govorimo da treba da se definiše sistem koordinacije koji će učiniti sve nivoe vlasti jednako odgovornim i dovesti do ujednačene prakse u BiH.
NN: U čemu je onda problem? Zašto nije definisan model koordinacije koji će omogućiti da se BiH spremno i organizovano kreće ka EU?
CVIJANOVIĆ: Razgovori teku, mada ne na način i intenzitetom kako bi trebalo da bude. Da bi se došlo do realnog i održivog rješenja treba napustiti mit kako je nivo BiH taj koji je jedini relevantan za proces evropskih integracija. Činjenica da između 70 i 75% evropskih obaveza otpada na entitetski nivo treba da bude oslikana u mehanizmu koordinacije. A to znači da BiH može govoriti jednim glasom tek kad i stavovi RS budu sadržani u stavu koji je zajednički. Ovdje se radi o tome da li želimo da stvorimo samo privid nekih brzih uspjeha ili želimo da osiguramo da svi zaista ispunjavaju svoje obaveze. Što se tiče RS, mi želimo da vidimo sistem, a ne eksperiment. Činjenica je, naravno, da je BiH ta koja je potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali i to da on ne može biti implementiran bez entiteta. Naravno, pored mehanizma koordinacije postoje i druge važne stvari koje su pretpostavka da se ovaj proces odvija na normalan način.
Nije dovoljno da samo RS izvršava obaveze
NN: Na primjer?
CVIJANOVIĆ: Da ne postoji OHR jer uz njegovo prisustvo, bilo ovdje, bilo da je izmješten na drugu lokaciju, taj proces će patiti od nedostatka vjerodostojnosti i kredibiliteta. Osim toga, i proces podrške EU kroz instrument IPA i druge programe pomoći treba da prestane da favorizuje pojedine nivoe vlasti, kao što je ranije bio slučaj s nivoom BiH, ili FBiH, što je sada slučaj. Ako postoji nešto što je trebalo da ima kohezivni efekat, onda je to podrška iz fondova EU. A, opet, ako je toliko evropskog novca dosad potrošeno, a efekat je izostao, onda je očito koncept pogrešan. Dakle, mnogo toga treba još uraditi da bi se omogućilo, kako vi to nazivate, organizovano kretanje ka EU.