BiH napreduje ka Evropi onoliko brzo koliko može. No, kako ubrzati taj proces? Da li je to kroz bolju organizaciju rada koja će dovesti do oporavka ekonomije? Da li je to kroz pojednostavljenje postojećeg administrativnog sistema i reformu Ustava? Da li je to kroz poboljšanje političkog sistema i napuštanje loših političkih praksi? Da, sve su ovo važne oblasti i stvari koje će se morati kadtad obaviti.
Ali, postoji još jedan izuzetno važan faktor, koji možda nije uvijek vidljiv na prvi pogled, ali čini ključnu razliku. To je obrazovanje.
Naime, samo kroz bolje obrazovanje će mlade generacije u BiH sebi osigurati budućnost u evropskoj porodici. I samo zahvaljujući boljem obrazovnom sistemu BiH može računati na bolju ekonomiju, stvaranje boljih uslova za život, otvaranje novih radnih mjesta, poboljšanje političkog i administrativnog sistema i unapređenje komunikacije s ostatkom Evrope i svijeta.
Mladi u BiH već su dio evropske porodice. Oni gledaju iste filmove, čitaju iste knjige i slušaju istu muziku kao i njihovi vršnjaci iz Evrope. Oni zaslužuju bolji obrazovni sistem koji će im omogućiti više razmjene sa mladima iz EU, da posjećuju njihove univerzitete i dijele sa njima isto znanje, snove i vizije.
Stoga je izuzetno hitna potreba da se i u Domu naroda parlamenta BiH usvoji harmonizovani zakon o visokom obrazovanju na državnom nivou, i to je jedan od prvih uslova ka implementaciji bolonjskog procesa ovdje u BiH. Ono što nam je upravo sada potrebno jeste politički konsenzus sva tri konstitutivna naroda u BiH koji će omogućiti da se to dogodi i da BiH konačno počne sa provođenjem tog zakona.
Neophodna je politička mudrost i vizija u Domu naroda, da poput svojih kolega iz Predstavničkog doma pokažu moralnu hrabrost i uzdignu se iznad uskih stranačkih i etničkih interesa, i rade u najboljem interesu građana BiH, prvenstveno mladih, i postignu toliko potrebni dogovor.
I najduže putovanje počinje jednim korakom, i iskreno se nadam da će Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH načiniti taj korak.
Sve partijske nesuglasice, ili strahovi zasnovani na brizi za svoj entitet ili etničku grupu, koji odugovlače puno usvajanje i implementaciju zakona o visokom obrazovanju, samo udaljavaju BiH od Evrope i mladima nude neizvjesnu budućnost. Takva praksa radi protiv same sebe i svi koji odugovlače sa punim usvajanjem ovog zakona jednom će morati polagati račun pred svojom djecom i unucima.
Postoji jedan zajednički san za sve mlade u Evropi, bez obzira odakle su. Svi oni dijele istu viziju: da žive ispunjene, sretne, zadovoljne živote, u miru sa drugima.
Uz dobro obrazovanje i priznate diplome Evropa im može ponuditi ostvarenje tog sna i mladi iz BiH zaslužuju da uživaju u njemu.