Dobar je ovaj narod. Predobar. Malo, malo, pa stane u red da vadi nove dokumente da dokaže da postoji, što plaća iz vlastitog džepa; pa, onda, stane u red da glasa sa sve isključivo novim dokumentima; pa strpljivo čeka da vidi koga je izabrao; pa da se izabrani dogovore ko će s kim ili ko koga... a na sve to isprepadan je i blokadama nekog tamo jedinstvenog računa sa kojeg dolaze pare.
Sastanak Upravnog odbora Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) bio u petak. Bio. Jeste da entitetski ministri nisu došli na sastanak, ali je rečeno da će saglasnost poslati u pismenoj formi. To bi značilo da se dogovor postigao i da je sastanak trebalo da bude održan samo da potvrdi dogovor. Može i tako. U subotu (16. decembra) `Dnevni Avaz` objavljuje izjavu Pitera Nikola da je sve dogovoreno i samo još da UIO izračuna koliko kome (?!), dok BHTV informiše da do dogovora nije došlo, da je ministar Vrankić (Zar on nije poslanik sa verifikovanim mandatom u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH?) prihvatio u potpunosti ponuđena rešenja, a da ministar Džombić nije dao svoju saglasnost. Udarna vest je, po našem dobrom starom običaju, ko je rekao da, a ko je rekao ne. O ponuđenim predlozima i ciframa, ni reči! Reče gospodin Nikol, a pre nego što je otputovao za Novi Zeland, da će račun biti deblokiran kada UIO BiH završi proračune krajnje potrošnje za prethodna dva meseca. Reče i da bi mogao na ovoj funkciji, što se njega tiče, ostati još koji mesec. Reče i ode da praznuje celih pet nedelja! OHR mu je, u njegovom odsustvu i kao čestitku za Božić, valjda, velikodušno produžio mandat do kraja marta 2007. godine. Pretpostavljam na temelju dosadašnjeg uspeha i kontinuiteta, što bi rekli domaći političari.
Ekonomista sam. Bila sam i ministar i član Upravnog odbora UIO. Ali, posle ovih vesti, ništa mi nije bilo jasno! Je li dogovoreno i šta? Ako jeste, kako se može dogovoriti na neviđeno? Kako se može staviti potpis na odluku koja u prilogu nema upravo proračun krajnje potrošnje makar kao polaznu osnovu? Znači, ja potpišem, a oni će tek da izračunaju, pa ćemo tek onda znati i koeficijente za raspodelu i iznos poravnanja za protekli period.
Zakon predviđa podelu novca entitetima prema krajnjoj potrošnji i tu nema ništa novo, pa nisam ni shvatila zašto je to udarna rečenica u izjavi predsedavajućeg Nikola. Ono što znam jeste da je UIO servis Upravnom odboru i da podaci o krajnjoj potrošnji, broju prijavljenih obveznika i raspodeli moraju u svakom momentu biti dostupni svim članovima Upravnog odbora. Ali, znam i da su upitne prijave o krajnjoj potrošnji i samim tim čisti računi u raspodeli, a ne ko je za, a ko protiv, ko blokira, a ko je kooperativan. Nadalje, po zakonu, za konačan proračun i poravnanje rok je godinu dana. Znači, u 2007. vršiće se poravnanje za 2006, a do tada govorimo o privremenoj raspodeli. Znam i sledeće: 30-50 odsto prijava ne sadrži podatak o krajnjoj potrošnji, a to teoretski može značiti raspon od 50 do 600 miliona u masi za izračunavanje koeficijenata za raspodelu; od dvije do četiri hiljade neaktivnih poreskih obveznika nameće pitanje šta se tu, u stvari, dešava; zavisno od meseca, od dvije i po do šest hiljada poreskih obveznika u maloprodaji nema iskazanu krajnu potrošnju, što je nemoguće jer bi značilo da prodaju, naplaćuju, a ne prikazuju krajnju potrošnju (nekih minimum 690 miliona!); dok `BH Telecom` prikazuje 90% u krajnjoj potrošnji, za `Telekom RS` to je 50%, što menja koeficijent za raspodelu u iznosu od 0,5 do 1 odsto u korist Federacije BiH (30 miliona na godišnjem nivou), te da se velika buka digla oko `Integral inženjeringa` gde greške nije ni bilo u pogledu novca za raspodelu, jer krajnju potrošnju bi iskazali `Putevi RS`, pa dođe na isto (promena u koeficijentu za raspodelu nije ni 0,000001 odsto).
U petak (16. decembra) trebalo je da se da saglasnost na podatke za čije je izračunavanje UIO dat rok do srede (20. decembra) u 12 časova, a na temelju metodologije koju je utvrdila Radna grupa. Tačna informacija je da je metodologiju utvrdio deo Radne grupe i da nisu svi članovi bili saglasni sa predloženom metodologijom.
Revizija prihoda, a time i raspodele, za 2005. godinu poverena je ovlaštenoj revizorskoj kući. Da bi kvalitetno obavili svoj posao, potrebno je da im se omogući pristup svim podacima, što je obaveza UIO. Javna služba za reviziju institucija BiH dala je već negativnu ocenu UIO, da podsetim, i potvrdila nepravilnost u raspodeli prihoda.
Ministar Džombić najbolje zna šta se to u predlozima od četvrtka do petka promenilo, pa nije dao svoju saglasnost. Znam i ja, ali bolje da to kaže ministar.
Da bismo iz ovog vrzinog kola izašli svi zajedno čistih računa (i obraza!), potrebno je, a valjda je to svima jasno, da UIO dostavi kvalitetne podatke Upravnom odboru. A da sistem treba pojednostaviti, tačno je. Svima je već dosta blokada i barikada. Neki kriterijum treba ustanoviti, a on može biti i broj stanovnika ili ona uobičajena trećina za RS i dve trećine za Federaciju, kako je to slučaj i kod zaduživanja. Kada se uzme u obzir Brčko distrikt, to bi značilo nekih 32 odsto za Republiku Srpsku, na primer. Po isteku godine, vršio bi se obračun i poravnanje. Tako ne bismo dolazili u ovakve situacije, a Upravni odbor bi se bavio i drugim pitanjima iz svoje nadležnosti, a ne samo raspodelom. Takođe, gubitke ne bi trpeo onaj ko bi u toku poslovne godine imao veće ekonomske aktivnosti od ovako ustanovljene raspodele.
Blokadama računa državni organi nisu pogođeni. Za njihovo funkcionisanje, a po zakonu, svaki dan se doznačava novac sa jedinstvenog računa. To znači, na primer, i da UIO isplaćuje plate, bilo blokade ili ne. Entiteti i Brčko distrikt čekaju podatke, pa da donesu pravednu odluku. Gospodinu Nikolu je produžen mandat, a nama se produžava agonija.
Ako se donese pravedna odluka na temlju nepravednih ili netačnih podataka, jednako je loše kao i nepravedna odluka na temelju pravednih ili tačnih podataka. Samo je adresa na kojoj treba tražiti krivca drugačija, a gubitnici su isti: ovaj predobar narod koji čeka.