Iako su u Srbiji još pre nekoliko dana raspisani predsednički izbori, mi još ne znamo, ne ono najvažnije, ko će pobediti i postati predsednik, već ni ko će sve na izborima učestvovati. Iako je nekoliko političkih lidera ne samo najavilo već i ozvaničilo svoju kandidaturu, spisak predsedničkih kandidata još nije zaključen, jer se ne zna da li će koalicija DSS NS imati svog kandidata ili će podržati kandidaturu svog koalicionog partnera Borisa Tadića.
Lider ove koalicije Vojislav Koštunica se verovatno više nikada neće kandidovati na predsedničkim izborima, jer je odavno postao svestan da može da pobedi samo na izborima u okviru svoje stranke. Sumnjam i da će se blamirati sa kandidovanjem Velje Ilića, jer su šanse "prvog domaćina Srbije" da pobedi još manje nego njegove. A i kada bi se odlučio na jedan od ova dva poteza, koji su malo verovatni, morao bi opet u drugom krugu da odgovori na pitanje, koje mu se već sada postavlja, podržati Borisa Tadića ili ne?
Pa kada već Koštunica i Ilić ne bi imali nikakve šanse, čemu se mogu nadati ostali kandidati, izuzimajući Tadića i Nikolića. Pa onom sportskom - učestvovati. Na izborima će, dakle, učestvovati gospodin ili bolje reći drug Milutin Mrkonjić kao kandidat SPS, koji se može nadati uglavnom glasovima onih koji inače glasaju za njegovu stranku. Dakle, plus-minus 5% ili daj bože 200.000 glasova. Isti rezultat može ostvariti i lider, odnosno vlasnik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović, bez obzira na to da li će mu svoj glas dati i neki razočarani demokrata ili glasač G-17. Mnogo skromnijem učinku se nada kandidat Mađarske koalicije Ištvan Pastor, koga će podržati i predstavnici nacionalnih zajednica Ukrajinaca, Egipćana, Bugara i Bunjevaca, a možda čak i Nacionalni savet Bošnjaka! Sve u svemu, 50.000 glasova će za njega biti vrhunski rezultat. Srpski pokret obnove neće imati predsedničkog kandidata, a nekada vrlo popularna Stranka srpskog jedinstva će se utopiti u Srpsku radikalnu stranku i time, naravno, podržati njenog kandidata Tomu Nikolića. I pošto G-17 podržava Tadića, to bi uglavnom bilo to. O nekakvom hadžiji, komandantu Garde cara Lazara i Milanki Karić ne treba trošiti reči!
Svi će oni učestvovati, a u drugi krug će ući Tadić i Nikolić "sa podjednakim šansama za pobedu". Međutim, iako sve izgleda jednostavno, u stvari je malo drugačije. Da bi zabašurio svoj i Veljin nizak ili u svakom slučaju nezadovoljavajući rejting, da bi zadovoljio svoju narcisoidnost i još jednom se predstavio kao nezaobilazni faktor odlučivanja o svemu u Srbiji, a samim tim i o njenoj sudbini, Koštunica je opet sve zakomplikovao. Novom "velikom" temom. Nije kao bitno ko će biti predsednik, već je bitno kako će DS odgovoriti na njegovu ponudu. A "dobri, mudri i strpljivi" Voja je "pošto koalicija DSS - NS nije bila u prilici da sa svojim koalicionim partnerima, to jest DS-om, razmotri i usaglasi pitanje predsedničkih izbora" pozvao "nestašnog i neodgovornog" Tadića da se o svemu dogovore. A taj dogovor, osim tih za Koštunicu sada nebitnih izbora, jer on u njima nije glavni junak, podrazumeva mnogo veću i ozbiljniju stvar. Donošenje još jedne rezolucije u Skupštini Srbije u kojoj će jasno stajati da Srbija neće potpisati Sporazum o pridruživanju EU ukoliko ona "u potpunosti ne garantuje i poštuje njen suverenitet i teritorijalni integritet."
Ali mi ćemo sada te velike teme ostaviti onome ko ih tako uporno izmišlja i nameće ostalim političkim subjektima i građanima Srbije i pozabaviti se kandidatima odnosno potencijalnom ishodu njihovog nadmetanja. Bez obzira na to da li će Koštunica, odnosno koalicija DSS - NS podržati Tadića odmah, ili u drugom krugu, ili bojkotovati izbore, on će sa Nikolićem ući u drugi krug.
Za Nikolića će u drugom krugu, osim članova SRS, glasati i svi radikalno nastrojeni birači kao i oni "antidemokratski". Njegov rezervoar dodatnih glasova je prilično veliki. Za njega će glasati i glasači SPS-a i SSJ koji će se utopiti u SRS. Pošto je lider SPO Vuk Drašković rekao, ne samo da ova stranka neće imati svog kandidata, već i da nema razloga da podrži bilo kog drugog, "javlja mi se" da će ogromna većina četnika i ostale bratije koja na Ravnoj gori orgija uz prasiće i jagnjiće pre glasati za Nikolića nego za Tadića. Da se ne lažemo, za Nikolića će glasati i mnogi članovi DSS, NS i Palmine Jedinstvene Srbije, čak i ako ih njihovi lideri Koštunica i Ilić pozovu da glasaju za Tadića. Ili će u najboljem slučaju ostati kod kuće i apstinirati. Slično će postupiti i mnogi glasači LDP-a, pogotovo oni koji ne mogu da mu oproste, poklanjanje premijerskog mesta Koštunici nakon parlamentarnih izbora. Koliki će biti njihov broj, teško je reći, ali on svakako neće biti beznačajan. Pa ko će onda u drugom krugu glasati za Tadića? Uglavnom oni koji su to učinili i u prvom krugu - članovi DS i G-17 pojačani sa nešto malo eldepeovaca i pripadnika nacionalnih manjina.
Zato, prepotentne najave iz redova DS, kako će njihov predsednik Boris Tadić pobediti i postati odnosno ostati predsednik Srbije i bez podrške koalicije DSS - NS nemaju nikakvog smisla. Prava je istina da će on do toga cilja vrlo teško doći, čak i uz njihovu podršku. Uzdanje u tradicionalni strah od radikala i nadanje da će svi demokratski nastrojeni glasači svoj glas dati Tadiću, ovaj put je nerealno. A za to je kriv sam Tadić, koji je postavivši Koštunicu za premijera, davno prokockao poverenje onih čijim se glasovima sada nada! Zato se može desiti da ovaj put čak i Tadić ostane samo KANDIDAT!!