Aktuelna politička gimnastika samoproglašenih predstavnika "međunarodne zajednice" je samo još jedno svjedočanstvo, ali i upozorenje da se, uprkos promjenama u svijetu, u političkom nasilju i politici destrukcije Zapada u Bosni i Hercegovini ništa nije promijenilo.
Ali, sudeći po zapadnim odlukama, kao što su sankcije na izborima demokratski izabranim predstavnicima Republike Srpske Miloradu Dodiku i Željki Cvijanović, i (zlo)upotreba ilegalnih "bonskih ovlaštenja" utisak je da je prije riječ o očaju ostataka starog vremena i bezidejnosti. Taj očigledni politički očaj je u stvari osnovno izvorište unutrašnje razgradnje Bosne i Hercegovine. Po starom zapadnom pravilu "optužiti žrtvu za svoje zločine" i dalje se to čini politikom protiv Republike Srpske.
Oličenje destrukcije su takozvani visoki predstavnici, koji uporno tvrde da predstavljaju "međunarodnu zajednicu". Svi oni su bili dio političkog nasilja u Bosni i Hercegovini i naravno prije svega prema Republici Srpskoj. Ali, Kristijan Šmit je ipak poseban slučaj. On nema legalnu poziciju, a ponaša se gore nego da je i ima i u tom smislu on je u toj neslavnoj istoriji stranih tutora ipak vrhunac zapadnog političkog i pravnog siledžijstva.
Životno iskustvo nas uči da očaj i bezidejnost rađaju nesigurnost i na to podsjećaju zapadna saopštenja najnovijih "kaznenih mjera". A nesigurnost opet rađa paniku i nepromišljene odluke. Zato bi trebalo pokloniti pažnju nekim izjavama i saopštenjima iako su ona odavno objavljena, ali se u dnevnoj poplavi informacija i zaboravljaju. Krenućemo s Kristijanom Šmitom.
On kaže da kao predstavnik međunarodne zajednice ne želi da preuzima odgovornost. Odluka je na izabranim političkim predstavnicima građana.
Ali, Dodik i Cvijanovićeva, kao i poslanici Narodne skupštine, su izabrani predstavnici građana, tačnije srpskog naroda, pa onda u čemu je problem gospodina Šmita i njegovih mentora ako, kako priznaje, odluke treba da donose izabrani predstavnici naroda.
Zanimljivo je da se poslije Šmitove odluke prva oglasila američka ambasada u Sarajevu. Niko drugi nego Amerikanci. Trebalo bi se zato podsjetiti starog pravila italijanske mafije u Americi kada izbije neki problem ili izdaja da je onaj koji se prvi javi glavni krivac.
Ništa manje nisu neobične ni izjave predstavnika Britanije, koja je uvela sankcije, kako se kaže u saopštenju Londona, prvi put u Bosni i Hercegovini.
Specijalni izaslanik britanskog premijera Stjuart Pič je poručio da je ta odluka značajna i neophodna, jer ove osobe su na opasnom putu, koji šteti stabilnosti i pravnom poretku u Bosni i Hercegovini. I to je poručio na Facebooku. Jaka diplomatija Facebooka.
Britanski ambasador u Sarajevu Metju Fild je izbjegao Facebook pa je snimio video-poruku u kojoj veli: "Nedavne aktivnosti Milorada Dodika i Željke Cvijanović su direktno kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma i Ustava Bosne i Hercegovine. To su sankcije za dvije osobe koje su se neodgovorno ponašale na svojim funkcijama. I sankcije su uvedene zbog aktivnosti koje podrivaju stabilnost, funkcionalnost i pravni okvir Bosne i Hercegovine." Istovremeno ambasador Fild poručuje da će Britanija i dalje raditi na održavanju izbora i implementaciji njihovih rezultata.
Ponovo laži. Pa Republika Srpska upravo i traži poštovanje Dejtonskog sporazuma i Ustava. Nevjerovatna i uporna bahatost samoproglašenih sudija. Ponovo, šta to znači, pa ako se poštuju rezultati izbora na čemu, kako kaže ambasador Fild, Britanija insistira, ovi ljudi kojima se uvode sankcije su upravo i izabrani na izborima.
U saopštenju britanskog Forin ofisa se izdvaja da Britanija vjeruje da ovaj par namjerno potkopava teško izvojevani mir u Bosni i Hercegovini. Oni, nastavlja se, poriču i "genocid u Srebrenici", a Željka Cvijanović je u oktobru 2021. koristila svoj kabinet da iznese na sto zakon kojim bi Republika Srpska državne nadležnosti prebacila na entitetski nivo.
Drugim riječima, sankcije se uvode jer je predsjednica Cvijanović radila svoj posao i to, zamislite, u svom kabinetu.
I, onda, što je možda ključno, da su oni ohrabreni predsjednikom Putinom i da njihovo nepromišljeno ponašanje prijeti stabilnosti i bezbjednosti zapadnog Balkana pa im se ovim oštrim sankcijama pokazuje da će neprijatelji mira biti privedeni odgovornosti. To, navodi se, kaže britanska šefica diplomatije Liz Tras. I, naravno, moraju da kažu da su odluku donijeli u koordinaciji s Amerikom i drugim saveznicima.
U kojem svijetu žive ti ljudi?
Britanske sankcije su, u stvari, dio američkog bijesa jer EU nije uvela sankcije liderima Republike Srpske pa onda neka to uradi Britanija, barem još neko. Amerika nikada nije imala, a ni sada nema hrabrosti da nešto, neko zlo, uradi sama, nego samo sa "saveznicima". A sama Britanija već dugo živi u iluzijama da ona ima neki značaj i to pokazuje što se stalno na nekoga ljuti i tom ljutnjom nastoji da održi privid svoje važnosti. I to tako da je podizvođač američkih radova i u tome je London spreman i na neke prljave poslove. Sve je to besmisleno i sa stanovišta značaja zaista smiješno.
Sve liči na orkestriranu kampanju. Prvo britanske sankcije pa onda Šmitova "bonska ovlaštenja". Same britanske sankcije nemaju mnogo efekta, djeluju i besmisleno. Sankcije, generalno, imaju svoje limite, što je i priznao britanski ambasador da nisu "čarobni štapić". Ali njihov cilj je stvaranje atmosfere straha i zabrinutosti među građanima Republike Srpske, kao i političarima, posebno onim koji su na vlasti.
Stvari bi, međutim, mogle da se gledaju i iz još jednog ugla. Sankcije su, u osnovi, simbol objave rata pa da li to znači da je u ovom slučaju Britanija objavila hibridni rat Srbima? Jer, sankcije izabranim predstavnicima naroda su istovremeno i sankcije tom narodu koji je glasao.
I šta znači Šmitov odlazak u Beograd odmah po odluci da ukine Zakon o nepokretnostima Republike Srpske?
S jedne strane to bi čak moglo da bude i dobro, jer potvrđuje priznanje zajedničkog srpskog nacionalnog korpusa. Sa druge strane, utisak je da Zapad na neki način želi da upotrijebi Srbiju i njenog predsjednika kao neku vrstu rezervnih igrača u zapadnoj destrukciji i hibridnog rata protiv Republike Srpske. Da li bi to moglo da znači da će poslije proširenja uslova Srbiji za približavanje EU novi uslov biti i podrška zapadnoj politici protiv Republike Srpske? To je opasna politika.
Indikativni su, međutim, i neki dijelovi izjava i saopštenja za mogući dalji razvoj kaznene politike Zapada.
Šmit tvrdi da je bio u situaciji da je morao da pokažem ne crveni već žuti karton, misleći na Dodika i skupštinski Zakon o nekretninama Republike Srpske. Taj karton, kaže on, znači "ostaješ u igri, ali moramo da razgovaramo o ponašanju i perspektivama". Ma koliko bila neobična ilustracija, to ipak liči na ucjenu. Takođe, on kaže da je odluka na izabranim političkim predstavnicima građana ili onima koji će biti izabrani u oktobru.
Šta bi to moglo da znači? Ako se ne bude slušalo šta kaže samoproglašeni sudija, onda ide crveni karton. Da li se planiraju nova kažnjavanja već kažnjenih, koja bi prema ilegalnim i kolonijalnim "bonskim ovlaštenjima mogla da znače i zabranu kandidovanja na narednim izborima u oktobru i da Zapad već ima svoje kandidate? Teško je zaista vidjeti kako Šmit može da zabrani politički proces u Republici Srpskoj. Kako sada stvari stoje, iživljavanju i političkom nasilju nema kraja.
Kada se čitaju ta saopštenja, od Britanije do Šmita, onda se stvarno stiče utisak da oni vjeruju da su ljudi u Republici Srpskoj idioti i maloumni. Kome se to oni uopšte obraćaju?
U svemu tome ima i izuzetno važan geopolitički momenat, što nije ništa novo. Bosna i Hercegovina i Srbi su odavno dio geopolitičke igre. Šmit to priznaje i kaže da u Bosni i Hercegovini uticaj nema samo EU, već ima i igrača izvan Unije, što čini stvari komplikovanijim. Jasno je na koga misli i još jasnije za koga "komplikovanijim".
Zanimljivo je saopštenje Ambasade Rusije u Sarajevu, takođe ranije objavljeno i vrijedi mu pokloniti pažnju. Ambasada kaže da uglavnom izbjegava da komentariše izjave običnih građana, ali da je ponekad teško ignorisati izjave državljanina Njemačke Kristijana Šmita.
Zatim se navodi: "Evo šta ona kaže: 'Imenovan sam na isti način kao i moji prethodnici'. Da li je gospodin Šmit ozbiljan? Svi njegovi prethodnici, uključujući i takozvani presedan Kristijana Švarc-Šilinga, dobili su odobrenje Savjeta bezbjednosti UN-a. Osim Kristijana Šmita. Svi njegovi prethodnici imenovani su za visokog predstavnika konsenzusom članova Upravnog odbora (misli sa na Savjet za sprovođenje mira). Osim Kristijana Šmita."
U nekoliko saopštenja stavove Rusije ne samo o Šmitu, nego i o situaciji u Bosni i Hercegovini, dijeli i Ambasada Kine.
Oglasila se onda i Ambasada Amerike, koja je direktno optužila Kinu i Rusiju da otežavaju ukupno stanje.
U svjetlu te geopolitičke igre sukoba Amerike i njenih satrapa Evropske unije i Velike Britanije sa Rusijom i Kinom utisak je da stvarna situacija u Bosni i Hercegovini za Zapad uopšte nije ni važna, ona se samo projektuje u političkim manipulacijama ili lažima. U tom smislu ni stvarna situacija u samoj Republici Srpskoj nije važna, njen glavni problem je što je Srpska u tijesnoj saradnji i sa Rusijom i sa Kinom.
Zapad nema novih ideja, samo sankcije i laži uz medijsku podršku, niti želje, a ni kapaciteta za rješavane kriza.
Sukobom i nasiljem prema Srbima Zapad nastavlja da puca sebi u nogu i zafarbava se u ćošak. Jer, ako Zapad zaista želi da pomogne Bosni i Hercegovini, čiji je dio i Republika Srpska, kako to može da uradi uvođenjem sankcija? Liči na još jednu pogrešnu ili namjerno pogrešnu procjenu. To je politika destrukcije i potvrda da se ne radi o spasavanju Bosne nego na njenom urušavanju. Bez Republike Srpske i Srba ne može se pomoći Bosni i Hercegovini. Zapad je tako sam sebi zatvorio vrata.
Sve je jasno i toliko puta viđeno. Ne vrijedi, međutim, objašnjavati nego treba samo biti odlučan u svojoj viziji i raditi prema dogovorenom planu. Nema kompromisa, jer kompromis je već napravljen u tome što je Republika Srpska u Bosni i Hercegovini i što nije protiv te državne zajednice. Treba biti odlučan i izdržati. Naravno, nije lako, ali teško je vidjeti drugu mogućnost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.