Znam da na ovim prostorima ne postoje nikakvi opšti, narodni, državni ili nacionalni interesi, iako se svi javni delatnici i političari baš na njih pozivaju. Ovde postoje samo najprizemniji i najbanalniji lični i grupni interesi oličeni u pohlepi i želji za vlašću. Ljudi ili kradu ili razmišljaju i smišljaju kako da kradu.
Pa tako razmišljajući shvate da se taj cilj najlakše ostvaruje ako se zaogrne nekom državnom, nacionalnom, političkom ili verskom idejom i ciljem! A onda, sa idejom odbrane naroda, države ili vere isturenom ispred sebe, mirno i bezbrižno kradu i kraduckaju ili diskredituju i eliminišu političke, nacionalne ili verske neistomišljenike i protivnike! Šta god nam pričali predsednici, premijeri, lideri stranaka, komandanti, komesari, pape, imami i patrijarsi ovde se sve, uglavnom, svodi na "volju za moć" odnosno na želju za vlašću i novcem!
Ali, iako sve ovo odavno znam, gledam i pratim ono što se dešava u Sandžaku i u svemu tome ne nalazim nikakav smisao. Da je istorija, i ona svetska, a pogotovo istorija ovih prostora, prepuna nacionalnih i građanskih, političkih i verskih sukoba, ratova i revolucija svi znamo. Znamo i da nema naroda ili države koji nikada ni sa kim nisu ratovali, niti ima vere koja nije iskorišćena kao izgovor ili povod za nasilje i ubijanje! Ratovali su belci protiv Indijanaca i crnaca, jevreji protiv muslimana, muslimani protiv indusa, Rimljani protiv Huna i Vizigota, Amerikanci protiv Nemaca, Srbi protiv Turaka i Hrvata, Iračani protiv Iranaca, Tutsi protiv Huta, kauboji protiv Indijanaca, Sijuksi protiv Apača ili Šošona, republikanci protiv monarhista i careva, demokrate protiv diktatora, komunisti protiv fašista, pa čak i Crnogorci sa Japancima! I muslimani protiv hrišćana ali i šiiti protiv sunita i katolici protiv pravoslavaca i protestanata, iako ni to nije imalo smisla.
Jer u čemu je razlika između šiita i sunita ili katolika i pravoslavaca malo ko zna i malo koga zanima, iako su te besmislene "razlike" unesrećile i usmrtile milione. Da su se nekada davno dve hrišćanske crkve razišle, tačnije rečeno 1054. godine, to znaju svi, ali gotovo niko i zašto. Pa zato, što oni imaju papu i Vatikan, a mi samostalne autokefalne crkve, zato što se mi krstimo sa tri prsta, a oni celom šakom "ko lopatom", reći će pravoslavci. Da, ali to i različita arhitektura i unutrašnjost crkava, mi imamo freske, a oni ih nemaju, i drugačiji način života i odevanja sveštenstva, kao i pričešćivanje katolika samo hlebom, a pravoslavaca i hlebom i vinom samo su pojavni oblici insistiranja na razlikama, a ne njihova suština. Pa stvarno, u čemu je suštinska ili naučno rečeno doktrinarna razlika između katoličanstva i pravoslavlja? U tome što Katolička crkva tvrdi da DUH SVETI POTIČE ISTOVREMENO OD OCA I SINA, a Pravoslavna DA DUH SVETI POTIČE SAMO OD OCA!! I zato se međusobno mrzimo i ubijamo hiljadu godina? Da li zna neko koliko je nevine dece pobijeno u ime ove "razlike", koliko je kuća srušeno i spaljeno, ljudi proterano ili pobijeno? I da li je ova filozofsko-verska spekulacija i dogma vredna svega toga? Ali nismo se mi samo zbog toga ubijali i mrzeli. Ne, postoji još jedna doktrinarna razlika nastala 1870. godine, kojom je proglašena nepogrešivost pape kao božjeg izaslanika na zemlji, što Pravoslavna crkva naravno osporava! I još nešto. Da li znate da se nakon raskola KC zvala "Rimska katolička apostolska crkva" a PC "Pravoslavna katolička apostolska crkva"!! Da nije tužno i tragično, bilo bi smešno!!
Kada je u pitanju katoličko-protestantski raskol, treba reći da on ima nešto više "smisla". Njega su uzrokovali više političko-socijalni, a tek potom i verski razlozi. Gospodinu Martinu Luteru se naime smučio razvrat, nemoral i kriminal pape i klera i njihova ogrezlost u grehu, pa se protiv toga pobunio. Usput je tražio da se skrati vatikanska lista od sedam svetih sakramenata i svede na tri - krštenje, pričešće i pokajanje. A nije mu se dopala, ni ideja INDULGENCIJE odnosno otkupa grehova, pa je tražio da papa grehe prašta svima iz ljubavi, a ne za pare!! Ali i ovo je bilo dovoljno za Vartolomejsku noć kada je samo u Parizu ubijeno oko 2.000, a u ostalim francuskim gradovima još nekoliko hiljada hugenota. Kao i za verski rat u Francuskoj 1562 - 1598. tridesetogodišnji rat 1618 - 1648. i pokolje i sukobe u mnogim evropskim državama koji su trajali vekovima!
A šiiti i suniti? Da oproste teolozi, hodže i imami na ovom pojednostavljivanju i banalizaciji, razlika je u tome što su jedni za Muhameda, a drugi za njegovog zeta Alija. Što jedni tvrde, da je Muhamed jedini božji poslanik i prorok i da treba slušati, slediti i tumačiti samo njega i njegove poruke a drugi, da je anđeo Džibril iliti Gavrilo poslat od Alaha greškom, umesto na Alijevo rame sleteo na Muhamedovo, pa je tako Muhamed umesto Alija, koga je Alah odredio za proroka, slušao njegove poruke koje čine Kuran!!
Ali da se vratimo ponovo u Novi Pazar i pokušamo da nađemo neki smisao u onome što se tamo dešava. Dakle, da li se tamo sukobljavaju građani različitih država, različite nacije ili vere? Ili mozda sledbenici šiitskog islama protiv sledbenika sunitskog? Da li se šafiije, hanbalije, hanafije i malikije sukobljavaju sa salafijama i vehabijama? Uglavnom ne.
Tamo se građani iste države, pripadnici istog naroda, iste vere i stanovnici istog grada mrze, tuku letvama i motkama, gađaju kamenjem i ciglama! Navodno, u ime vere, a u stvari zarad prizemnih političkih ciljeva i novca, i to kako onog koji stiže iz bogatih arapskih država tako i onog, koji stiže od lokalnih narko-dilera i kriminalaca!! Ubijaju se zarad nekog Koštunice, Ugljanina i Ljajića, Zukorlića i Zilkića, koji da besmisao bude veći svi veruju u Boga! Pa gde je tu smisao?