Ono što je zajedničko većini političara na sadašnjoj sceni Srbije je da oni vladaju državom kakvu nisu hteli. Naime, Srbija je posle 90 godina proglasila svoju državnost kolateralnom greškom pogrešnih politika i kao rezultat plana drugih. Političari Srbije nisu imali, niti sada imaju plan, ideju kako da vrate državnost i šta da rade s državom. Sada je u modi nacionalizam, ali nacionalizam koji nije vođen jasnim državnim i nacionalnim ciljevima. Otuda je u javnom nastupu političkih vođa Srbije opšte mesto jeftina i isprazna apologija novog srpskog čuda - "nacionalizma" koji radi protiv sopstvene nacije, protiv sopstvene države i građana.
To se vidi i iz podatka da su, samo što je završena predsednička izborna groznica, građani Srbije primorani da trče još jedan izborni krug. I već sad se vidi da ovi izbori neće ništa značajnije promeniti, ali će birače pripremiti za naredne maratone. Majska trka će biti mučnija od prethodnih, jer će se ponovo birati oni za koje se veruje da su manje zlo, manje korumpirani i manje nesposobni.
Sve govori da se od sadašnjeg političkog vođstva Srbije ne može očekivati više jer ono ne može da da više nego što je dalo. Danas se, kao i u doba Miloševića, preko Kosova vlada Srbijom, a vođstvo Srbije nije uspelo da postane partner u upravljanju kosovskom krizom, već mu drugi izriču presudu. Jedino što političari rade je izmišljanje alibija ne bi li umakli odgovornosti. Tome služi i zaglušujuća međusobna optuživanja za "izdaju Kosova", za korupciju i za "samoizolaciju". Ponuda se kreće od prevelike "zagledanosti" u EU, NATO i SAD, do otužnog udvaranja Rusiji pod parolom: "Putine, pomozi!" Jedni su, navodno, zapadnjaci ili evropejci, a drugi rusofili ili nazadnjaci. Pri tome se politička kriza produbljuje, a socijalno nezadovoljstvo i međuetničko sumnjičenje raste. Ako Srbija eksplodira, ona će da potroši nove decenije izvan istorije. I zato je velika odgovornost današnjeg političkog vođstva, posebno Koštunice, Tadića i Nikolića, da Srbija ne eksplodira. To je maksimum koji oni mogu dati, a sama Srbija će iznedriti novo vođstvo.
Novo će biti ono vođstvo koje razvije, na stvarnosti utemeljenu viziju mesta Srbije i srpske nacije u 21. veku, koje je sposobno da jasno odredi državne i nacionalne prioritete i da razvije njima podređene razvojne planove. Dva su cilja od posebnog značaja za opstanak i razvoj Srbije u 21. veku. To su puna bezbednost i energetska stabilnost.
U ovoj optici postaje jasno da je Rusija ekonomska, a pre svega energetska sila. To je sila kojoj Srbija treba kao deo šire evropske porodice i tržišta i kakva je dobrodošla. Ali, nema bezbednosti bez saradnje sa SAD i EU. Uz to, EU je građanima Srbije važna kao cilj, kao serija standarda koje treba primeniti za napredak same Srbije. Harmonizovanjem ova dva segmenta nastaje uspešan spoj: Srbija kao država uspešnih. Srbija kao uspešna država koja svojim građanima obezbeđuje razvoj, energiju i bezbednost je moguća i nju građani zaslužuju. Uspešna država Srbija je najpouzdaniji oslonac srpskoj naciji. Takvu državu ne zaslužuju, niti je mogu voditi "gubitnici", "vođe" niskog duha i morala. Zato će majski izbori biti istorijski nužna predigra za veliko finale!