Dotakla sam dno, nisam ovo od sebe očekivala, pomislila sam dok sam pritiskala dugme "kupi" i smijala se glasno.
Jer nikada nisam vjerovala u literaturu iz samopomoći. Ako ne budem znala da si sama pomognem, nema te literature koja mi može pokazati pravac.
Čekaj. Šta sam to kupila? Priručnik o disciplini. Cijena je bila praznična. Snižena. Koštao je kao šareni magazin na sjajnom papiru koje sada rijetko kupim. Postali su baš praznjikavi. Pa te kupovine sada preskačem.
Svake nove godine si kupim poklon. To se već zna. Za ovu 2026. kupila sam si taj priručnik. Ako mi i to ne pomogne, možda sam beznadežan slučaj.
Razmišljala sam ja da li da kupim i zlatno plišano odijelo sa našivenim perlicama, ali to je neka druga priča. To zlatno odijelo.
U posljednje vrijeme veoma disciplinovano proučavam moju nedisciplinu. Oduvijek sam bila štreber.
I do kakvih zaključaka sam došla?
Moja disciplina je veoma selektivna.
Recimo, ako idem na trening, idem. Ustajem rano po zimi, kiši, snijegu, nema odustajanja. Ako radim od 8 do 4, radim. Ali ako treba da radim nešto u kući, bez vremenskog ograničenja, recimo pišem, gledam u laptop krajem oka misleći da će se u njemu sve samo napisati. Do zadnjeg časa. A kada nastupi taj čas? E onda pišem i kad me boli glava i kad sam bolesna i pospana, pišem li pišem. Disciplinovano. I divim se samoj sebi u kakvim sve uslovima mogu pisati.
Kažem Žmu: "Ma vidi mene, kako sam ovo dobro napisala pod temperaturom!" Samo me pogleda i zavrti glavom bez riječi. Nikada mu neće biti jasno zašto radim sve u posljednji čas.
I to potpuno smireno. Kao da vrijeme stoji. Bez trena panike.
Odgađanje peglanja neću ni pominjati. Taj slučaj je beznadežan.
Ali kad sve to uradim u taj sudnji čas, osjećaj je savršen. Poletim od sreće. Adrenalin, ludilo, ko će ga znati šta li je!?
Ne znam da li je pametno da kažem, ali problema nemam ni sa muzama ni sa idejama, ni inspiracijom, samo sa stražnjicom. Znate o čemu pričam? Mora se sjesti i stolica zagrijati. Šta god da se radi. Jer u glavi mi uvijek vri. Ali mira nemam. Pa je ta stolica počesto prazna.
Odmah da vam kažem, knjiga "Atomske navike" nije mi pomogla. Sviđa mi se, ideje su odlične, ali ne djeluje na mene. Ali nisam vam ja mjerilo ni za šta. Vjerujte mi. Knjiga je dobra, ja ne valjam.
Mel Robins i njeno pravilo 5 sekundi kratko je trajalo. Znate ono, šta god treba da uradiš broj unazad od 5 i kreni. Nije baš zaživjelo. I onda se mislim, sigurno sam lijena, a lijeni ljudi su dokazano inteligentni i eto, opet dobro.
Možda nemam energije, rekla sam glasno ovih dana. Žmu se slatko nasmijao: "Griješiš. Ti imaš ogromnu energiju samo se nikad ne zna na koju će te stranu baciti." Hm.
Dakle, priručnik je stigao u roku od minute na moj mail. Lijepo upakovan. Jasan i pitak.
I pročitala sam ga veoma zainteresovano.
Pronašla sam se u poglavlju o odgađanju. I shvatila da sigurno nisam lijena jer je i odgađanje aktivan rad. Umara žestoko. Potrošite odgađajući vrijeme i energiju zbog otpora mozga prema nečem novom. Mozak ne voli rizik, voli sigurnost i mir. Štiti nas. I plaši se i uspjeha i neuspjeha, izloženosti, svake nelagode. Eto ga sad. To je prirodno. Vidite li vi to? Tačno sam znala da ništa nisam kriva.
Dakle, to sam nam riješila. Idemo dalje. Šta sam još ukapirala? Da meni ne nedostaje disciplina, nego fokus. U ovo vrijeme interneta, televizije i svih drugih ometača naših signala, svima nam nedostaje fokus. Nekom manje, nekom više, svaki dan različito.
A šta je fokus? Disciplina pažnje. Ta rečenica iz priručnika mi se urezala u pamćenje. Fokus je tačka žarišta, centar pažnje, interesa, koncentracije. A sve češće nam izmiče i umorimo se jureći ga kao mrkvu na štapu.
Pogledajte to vrijeme ispred nas, sjetite se Mikelanđelovih riječi kako je isklesao Davida. Dakle, priča se da je rekao: "David je već bio tamo, ja sam samo uklonio višak."
E tako ja zamišljam fokus. I viziju. Da znaš šta se nalazi u komadu mermera. Ili u tvom narednom danu i da samo ukloniš višak. Pa kako ćemo mi to, joj, joj! Mikelanđelo je jedan jedini. Jeste, ali nećemo mi Davida klesati. Učinićemo nešto što je važno za nas. Kapirate? Isključite internet, utišajte telefon. I ostale ometače vašeg signala. Pustite idejama neka vas pronađu. Jer ideje pronalaze nas. To sigurno znate? Mene uglavnom pronađu kad legnem da spavam. Pa onda ustajem noću i na prstima idem u dnevnu sobu da ih pišem u telefon da ne budim Žmu. Jer sam ga tako toliko već puta probudila da je rekao da sam ga izludila načisto.
Dakle, pustite vašu ideju da vas pronađe. Fokusirajte se na nju. I uklonite višak. Eto Davida, samo što nije.
Ali meni nedostaje još nešto. Rok. Kako znam? Evo.
Prošlog decembra pila sam kafu sa Anom. Otpakivale smo moju knjigu, pisala sam joj posvetu i smijale se. Ana je psiholog. Naravno da sam je pitala kako da se naučim disciplini.
I Ana mi je rekla ključni savjet za mene. "Tebi treba rok. Ti si takva osoba. Odredi si rok. Neki koji ne možeš razvlačiti ko žvaku. Pravi rok, razumiješ!"
E pa draga moja Ana, rok sam si odredila. Ostalo mi još samo da uhvatim fokus za rep.
I uklonim višak.
Mikelanđelu je ostao David, meni, ko zna. Čuće se.
A vi, vidite šta ćete.
Jer što bi rekao Čarli Čaplin, jednostavnost nije jednostavna stvar.
Lav ju
Chic Vanilica
Knjiga VANILICA U CIRKUSU je u prodaji u knjižarama "Kultura", "My book", kao i u "Bingo" marketima. Web shop www.mybook.ba
