Ako bi vaš život bio film, kom žanru bi pripadao?
Moj bi možda mogao biti romantična komedija. Ali sa malo drame i misterije. Znate oni filmovi za nedjeljno popodne poslije ručka. U kojima se dogodi baš svašta, dramatično i komplikovano, ali se ipak na kraju sve raspetlja i svi nasmijani odu na more.
Ali znate li u kojoj trenutno sceni živim?
Kad u filmu "Mi nismo anđeli" u školski autobus upadne đavolak Srđan Todorović u crvenom odijelu i sa malim rogovima, pa vikne: "Decooo, jel' volite brzu vožnjuuu?" I počne ludački da se smije, a u autobusu svi počnu da vrište. E baš u toj. Život me vozi trenutno brzo. I dođe mi da vrištim. Jer u rukama držim moju knjigu.
I ovo trenutno nije samo film. Nego i eksperimentalni program. I ja sam glavni lik. Volite eksperimente? Ja kako kad. Za ovaj sam osjećala da će me stići. Kad tad.
Dok su druge tinejdžerke željele da postanu učiteljice, doktorice i filmske zvijezde, ja sam željela biti Tanja Torbarina. Znate li Tanju? Pisala je kolumne za najtiražnije magazine stare Juge. Otvorite novine, a ona sa dugom plavom kosom na slici, ko Katrin Denev, uvijek na istoj stranici, Tanja i njena kolumna. Čitala sam, mada sam bila klinka i pola nisam razumjela. Pogotovo što je često pisala o politici što mene nije ni interesovalo. Ali to mi je bilo neviđeno kul. NEVIĐENO. Apdejtovana Keri Bredšo prije Keri.
Stare Juge više nema, Tanja je odavno u penziji, ja nemam tako dugu kosu, a i boja mi je promjenljiva, ali to nije ni bio potreban uslov za ostvarenje želje, a nije ni dovoljan. O tome da ne ličim na Katrin Denev suvišno je govoriti.
U međuvremenu nema šta se nije dogodilo. Neko vrijeme mi sve to nije bilo ni u peti. Život me je i mazio i gazio. Kao i sve nas uostalom. Zaboravila sam tu tinejdžerku. Ali ona mene vidim, nije zaboravila.
I evo jedva vjerujem da je stvarno, ali godinama već imam svoju kolumnu i zamislite, sada imam i knjigu.
Ali imam za vas i savjet koji mi niko nije tražio. Ne čekajte. Ne trudite se da sve bude savršeno. Perfekcionizam može biti jako dosadan. Iscrpljujući je. Nešto možete i trebate i da propustite. I zabrljate. Sigurno i ja jesam. Ali imam moju nesavršenu knjigu. Zamislite. Držim je u rukama. A nadam se da ćete i vi.
Da li sam ja sada pisac? Još ne. Za to treba puno više. Ali niko mi ne može zabraniti da se nadam i pišem. I živim hrabro u tom eksperimentu. Baš ovom u kom ste trenutno i vi dok ovo čitate.
Neke stvari u životu se dogode samo naizgled same. Sve se nekako odjednom kao namjesti, zvijezde zaplešu i eto ga. Želje se ispune.
Ali to samo tako izgleda. Nikada ništa se samo od sebe ne dogodi. Niti slučajno. Jer život kaže da slučajnosti ne postoje. Ni ja ne vjerujem u njih.
I baš kao poručeno za ovaj trenutak, prijateljica mi pošalje video u kom čuveni glumac iz "X-mena" i "Gospodara prstenova" sir Ijan Mekelen čita pismo koje je jedan profesor napisao svojim srednjoškolcima prije dvadesetak godina.
Pa šta piše u tom pismu kad je tako važno? Otprilike ovo.
Bavite se bilo kakvom umjetnošću, slikajte, pjevajte, plešite, vajajte, pišite, glumite bez obzira kako, dobro ili loše, ne zbog novca i slave nego da iskusite postojanje, da pronađete šta je u vama, od čega vaša duša raste.
Vježbajte umjetnost postojanja. Kakva poruka đacima? A?
I znate ono kad kažu nije važno odredište važno je putovanje. E pa šipak. Važno je i jedno i drugo. Jer kako ćemo drugačije znati da smo stigli.
Da li vam je ikada svemir namignuo? Meni upravo jeste.
Zato pogledajte večeras u nebo. Možda i vama uporno namiguje.
Svijet vas čeka. Čak i ako ponekad zaboravite na njega.
A gdje je u svemu ovome Žmu?
Pitao je, jel ima mene u ovoj kolumni o knjizi. Ne, nema.
Čuj, pa kako to, ja sam ipak glavni lik knjige. I nasmijao se, sve mi se čini, kao Srđan Todorović u sceni koju živim trenutno. Vozeći se i vrišteći.
A vi? ZNATE LI OD ČEGA VAŠA DUŠA RASTE?
Lav ju
Chic Vanilica
Knjiga VANILICA U CIRKUSU je u prodaji u knjižarama Kultura, My book kao i u Bingo marketima. Web shop www.mybook.ba
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.
