Prethodnih nedelja svesno sam izbegavao da pišem o izborima želeći da barem vas poštedim torture i užasa kojima smo mi u Srbiji bili izloženi. Jer, kao što znate, ovde je bila u toku predizborna kampanja i to ona ''prljava''!
A, to znači da je količina međusobnih optužbi, manipulacija, laži, podmetanja, primitivizma, pretnji, uvreda, glumljene euforije i padanja u trans u ovoj kampanji prevazišla sve dosad viđeno. Ali, hvala bogu, završilo se. Onako kako se i očekivalo, ako izuzmemo rezultat SRS, koji predstavlja prvorazredno iznenađenje.
Iako mi nikada nije bila namera da izigravam baba Vangu i pogađam i prognoziram rezultate izbora, jer se time bave agencije za ispitivanje javnog mnjenja i kladionice, ja sam pišući o izborima pre više od mesec dana, ''zdravorazumski'', pretpostavio šta će se dešavati. I ako izuzmemo SRS, sve ostalo se desilo u skladu s pretpostavkama. Pisao sam, dakle, da SRS i DS neće moći preko 40% i to se ostvarilo, iako se podrazumevalo i prognoziralo da će osvojiti između 35-40%. Ponavljam to što je SRS osvojio gotovo 10% glasova manje nego što je prognozirano, za mene je prvorazredno iznenađenje. Rekao sam da DSS ''ne može preko 10%'' i bio blizu jer su osvojili 11%. Rekao sam, takođe, da će SPS uz pomoć Palme i ''penzionera'' osvojiti daleko više od 5% i to se ostvarilo, kao i moja prognoza da će LDP biti na granici cenzusa. OK, pogodio sam gotovo sve, ali poenta nije u tome.
Poenta je u onoj narodnoj izreci, koju sam takođe pominjao, a koja glasi ''Tesno mi ga skroji nane''. Jer se na osnovu preliminarnih i nezvaničnih rezultata, kojima za sada raspolažemo, može videti da ga je ''nana'', odnosno narod skrojio, ne tesno, nego pretesno. Svi ste već čuli za tu ''matematiku'' SRS-77+DSS-30+SPS-20=127 mandata. Ali, to naravno ne garantuje vladu sastavljenu od ovih stranaka. Iako je Ivica Dačić rekao da će prve razgovore o vladi obaviti s Vojislavom Koštunicom, koji je kao i Toma Nikolić, i pored glumljenog mira, bio vidno razočaran rezultatima izbora.
Ako se sećate, pre mesec dana takođe sam rekao da SPS nije siguran treći u toj kombinaciji i da će SRS i DSS napraviti vladu jedino ako samostalno budu imali 126 poslanika. Pošto ih nemaju ni blizu toliko i dalje tvrdim da od ove vlade neće biti ništa, iako ona ima i najlogičniju i matematičku većinu.
I šta onda, pitamo se svi? I taj znak pitanja iz naslova postaje sve veći i sve ozbiljniji. A, pitanje ko je zbilja pobedio i ko će i s kim sastaviti vladu traži najhitniji odgovor? Što se mene tiče odgovor je sledeći. Iako potencijalna koalicija SRS-DSS-SPS ima 127 poslanika, niko ne može da tvrdi da će Palma sa svoja tri poslanika po automatizmu želeti da bude njen deo. Prosto zato što su ga Voja i Velja onako ''seljački'' izbacili iz koalicije neposredno pre izbora, ali i zbog novih EU investicija u Jagodini. To znači da ova koalicija može da računa na 124 poslanika, ali sa Ugljaninova dva to je opet većina - 126. A, to nije većina koja može Srbiju da vrati u prošlost. Koja može da nastavi tvrdoglavu politiku inaćenja sa zapadnim svetom. Politiku Vojislava Koštunice kojom dominiraju teme XIX veka, čiju osnovu čine mitovi o nebeskom narodu i besmislenom žrtvovanju svih Srba ''za krst časni i slobodu zlatnu''. Da su SRS i DSS osvojili onoliko poslanika koliko su očekivali, to jest 120-690, priča bi bila sasvim drugačija.
Ovako je na izborima, više nego ubedljivo, pobedio DS, a SPS ostvario sjajan rezultat. Ne sporim njihov individualni uspeh, ali mi se čini da na izborima ipak nisu pobedile ove dve stranke, već dve ideje. Ideja evropske Srbije, koju personifikuje DS, i ideja socijalne pravde, koju predstavlja SPS. Dok su ideje velike Srbije, carstva nebeskog i izolacije definitivno doživele poraz. Ako pri tome imamo u vidu i izjavu Vojislava Koštunice da između njega i DS-a i dalje postoje nepremostive razlike, najrealnijom se čini vlada koju će sa manjinama sastaviti DS i SPS, ma kako neprijatno i poražavajuće to nekome zvučalo. Drug Ivica je, kao što rekosmo, socijalista novog kova, dakle tržišno orijentisan, pa verujem da će socijalnu pravdu, odnosno veće plate i penzije, bolje školovanje i bolje lečenje za svoje glasače, pre moći da obezbedi saradnjom s evropskom, a ne radikalsko-narodnjačkom koalicijom.
Jasno je, dakle, da i pored ''matematike'' koalicija SRS-DSS-SPS nema nikakvu budućnost i da Srbiju ne vodi nikuda. Čak i ako bi bila sastavljena i potrošila još koju godinu naših života, ona dugoročno ne bi imala nikakvog smisla. Zato sam ubeđen da neće ni biti stvorena. Dakle, DS-SPS i manjine će LDP prilikom izglasavanja Vlade u Skupštini staviti na velike muke. Jer ako Čeda ne glasa za ovu ''evropsku'' vladu, bez obzira na to što neće biti njen deo, teško će moći da zadrži oreol najevropskije i najmodernije stranke. A, ako glasa, priznaće superiornost politike DS-a i sebe i svoje preduzeće osuditi na višegodišnje tavorenje. Na granici cenzusa u senci ''velikog brata''. Time će se kad-tad, pogotovo ako koalicija DS-SPS bude dugovečna i uspešna pre svega na političko-ekonomskom planu, postaviti i pitanje smisla postojanja LDP-a.
Dakle, radujte se, iako nema baš previše razloga za radost! I zapitajte se, ako baš morate, šta će to revolucionarno uraditi nova koalicija i nova skupština ako se konstituišu onako kako sam pretpostavio. Donosiće proevropske zakone i štititi prava radnika i penzionera. OK, i šta još? Da li će možda neko od 250 novoizabranih poslanika i pomisliti, a kamoli predložiti, da se njihov broj u republičkoj skupštini smanji na recimo 150 ili 120? Ili na 100, zašto da ne? Time bi se svake godine uštedelo nekoliko miliona evra, koji bi se mogli utrošiti mnogo pametnije. Na dečje vrtiće, stanove za izbeglice i Rome... Osim toga, drastično bi se smanjio broj ''budala'' u Skupštini, čime bi se poboljšao i kvalitet njenog rada, ali i mentalno zdravlje glasača i gledalaca skupštinskih prenosa. Ali se to, naravno, neće desiti. Kao što niko neće predložiti ukidanje imuniteta svim poslanicima i tako najaviti ozbiljnu borbu s korupcijom i organizovanim kriminalom, koji svoje uporište imaju baš u vlasti. Sumnjam i da će nova skupštinska većina u dogledno vreme doneti i dugo najavljivani zakon o finansiranju političkih partija i tako tu legalnu korupciju barem učiniti nešto transparentnijom. Ali, nemojmo sada o tome. Još je sve neizvesno i ''tesno''. Pod velikim znakom pitanja. Hajde da prvo skočimo i kažemo hop, a onda ćemo sve ostalo!