Banjaluka je po mnogim parametrima jedan od najskupljih gradova u Evropi. Iza sebe je ostavila Beč, Zagreb, Sarajevo, Berlin, Moskvu, Barselonu, a bogami i po neki svjetski poput San Franciska, Los Anđelesa, Rio de Žaneira...
Tako je vrtić u Banjaluci 260 KM, a u Berlinu 250, komunalije su skuplje nego u San Francisku, Los Anđelesu i Barseloni, u gradu na Vrbasu je skuplji kruh nego u Moskvi, a visina cijene stana u centru grada se nalazi ispred Rio de Žaneira.
Ovi podaci zabrinjavaju s obzirom na to koliko su Banjalučanima debeli novčanici u odnosu na one evropske. Plate su daleko manje od evropskih, a životni standard u EU je daleko veći nego kod nas. Donekle mogu da razumijem da je kvadrat stana skuplji u Banjaluci nego negdje u Evropi jer se grad na Vrbasu brzo širi, ljudi se doseljavaju i svako želi da ima svoj krov nad glavom, pa onda građevinci mogu da dižu cijena do nebesa, kao i zgrade.
Ne mogu da shvatim da su skuplji vrtići, komunalije i kruh. Na te stvari država može da utiče i da ne dozvoli da cijene divljaju ili da ih subvencioniše. To bar mogu da urade jer su im puna usta i busanja u prsa da se bore za što već natalitet, razvoj, progres... Pa, eto im šanse.
Takođe, cijena akcizne robe poput kafe, alkohola, cigareta me ne interesuje jer bez toga svaki čovjek može, ali za kruh ili neke druge stvari koje običnom živom stvoru i te kako znače vlast na bilo kojem nivou mora naći rješenje. To joj je u krajnjoj liniji i posao, da svakom svom građaninu obezbijedi što bolji i lagodniji život.
Nažalost, mnogi evropski gradovi i prijestolnice gledaju najvećem gradu Republike Srpske u potiljak, a kako sada stvari stoje, i dalje će tako biti. A, jedina mi je utjeha što ću sada moći dijaspori da začepim usta, koja kada dođe na godišnji odmor jauče da joj je život preko granice težak, da su cijene visoke i da moraš raditi od jutra do sutra. Svi kukumaču, ali se ne vraćaju. Baš im je teško.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.