Svijet

Beznadežna borba protiv korone u Bugarskoj?

Beznadežna borba protiv korone u Bugarskoj?
Foto: Pixabay | Beznadežna borba protiv korone u Bugarskoj?
N.N.

Statistike su mračne: Bugarska ima najvišu stopu umrlih od kovida 19 u Evropskoj uniji. Toliko mnogo umrlih kao 2021. godine nije bilo više od sto godina. Povećana smrtnost ni u jednoj drugoj evropskoj zemlji nije bila toliko visoka.

Ipak, većina građanki i građana Bugarske ne želi da se vakciniše. Potpunu zaštitu ima samo 29 odsto ljudi - što je najniža stopa vakcinacije u EU. Protivnici vakcinacije neprestano i neumorno protestuju. Djeluje kao da ta zemlja na jugoistoku Evrope trenutno gubi borbu protiv korone i omikron-talasa.

Negiranje postojanja virusa i nacionalizam

Prošle srijede, ispred zgrade parlamenta u Sofiji okupilo se više stotina građana kako bi protestovali protiv takozvanog Zelenog pasoša. Taj dokument kojim se dokazuje da je neko vakcinisan, izlečen ili testiran, uveden je u Bugarskoj u oktobru 2021. U restorane, kafiće i tržne centre može se ući samo sa Zelenim pasošem. Mnogima je potreban i da bi mogli na posao.

Snimak govora jedne učesnice na demonstracijama proširio se društvenim mrežama: "Neću da kažem svoje ime da me ne bi progonili oni koji sede u parlamentu", poručuje.

"Šest godina sam studirala biologiju i zato znam da to nisu nikakve vakcine protiv korone! To su eksperimentalni kokteli koji sadrže čip i stvari koje uništavaju našu slobodu. Njima se upravlja preko sistema 5G. Niko ne bi trebalo da se vakciniše!“

Poput većine demonstranata i ta žena je pristalica "Preporoda“, nacionalističke stranke koja je skeptična kada je riječ o postojanju virusa korone. Na izborima u novembru prošle godine ta stranka je prvi put ušla u parlament - s jedva pet odsto osvojenih glasova.

Zdravstveni sistem pod velikim pritiskom

Matematičar Petar Velkov često na televiziji diskutuje s članovima "Preporoda" i drugima koji negiraju postojanje korone i koji ne žele da se vakcinišu. On pokušava da svojim sunarodnicima objasni koliko je važna vakcinacija. Ali to nije lak zadatak.

"Dok su u drugim zemljama zahvaljujući vakcinaciji i zaštitnim mjerama zaposleni u bolnicama imali toliko potreban predah, jer je broj pacijenata u bolnicama i broj smrtnih slučajeva bio relativno mali, u Bugarskoj to nije bio slučaj", kaže Velkov za DW.

On objašnjava da je omikron talas stigao u trenutku kada je zdravstveni sistem već bio preopterećen.

"U Bugarskoj je novi talas počeo prijemima u bolnice, a njih je bilo pet do šest puta više nego na početku prethodnih talasa. Zato već sada imamo problema na odeljenjima intenzivne njege.“

U parlamentu vakcinisani koji sumnjaju u vakcine

I pored rekordnog broja zaraženih i umrlih, mnogi Bugari i dalje vjeruju da je vakcina protiv korone opasnija od same bolesti.

"Manje od trideset odsto odraslih u Bugarskoj je vakcinisano“, kaže za DW Dimitar Ganev iz istraživačkog instituta "Trend“.

"Dvadeset odsto ljudi je nevakcinisano, ali planira to da uradi. A ako pedeset odsto ljudi je protiv vakcinisanja.“

"Preporod" profitira od tih sumnji.

"Skoro sedamdeset odsto Bugara je i protiv Zelenog pasoša", objašnjava Ganev.

"Kampanja protiv dokumenta o vakcinaciji je i omogućila ’Preporodu’ ulazak u parlament".

Ta evroskeptična i proruska stranka koja je osnovana 2014. godina, ranije nije osvajala više od četiri odsto glasova, a pre izbora u novembru 2021. godine niko nije predviđao da će ući u parlament.

Tokom protesta 12. januara, poslanici "Preporoda" pokušali su da otvore vrata parlamenta u Sofiji kako bi demonstranti mogli da uđu. Nekoliko dana ranije, istraživanja novinara pokazala su da je trećina poslanika "Preporoda" vakcinisana. Šef stranke Kostadin Kostadinov je u više navrata za vakcinu govorio da je "eksperimentalna tečnost". Sada daje drugačije izjave i kaže da bi svako trebalo sam da odluči da li će se vakcinisati, pa tako i članovi njegove stranke.

Istorijski razlozi i loše obrazovanje

"Još na početku pandemije i kada su stigle prve vakcine, skeptični glasovi u bugarskoj javnosti bili su glasni", objašnjava Ganev.

On smatra da za to postoje i istorijski razlozi.

"Kao dio Osmanskog carstva, Bugarska je u 18. i 19. vijeku propustila prosvjetiteljstvo. Na vlast se ovde uvijek gleda kao na nešto strano. Istorijski gledano, držali smo se na distanci od vlasti veoma dugo, i za vrijeme komunističkog režima."

A za mnoge ljude, kaže Ganev, i medicina i nauka su dio vlasti.

"Prema mnogim istraživanjima, funkcionalna nepismenost u Bugarskoj je široko rasprostranjena", kaže matematičar Petar Velkov.

"Ako čovek ne može da obradi dostupne informacije, onda ne može ni da procijeni rizik, čak ni rizik od neželjenih efekata od vakcina u poređenju s rizikom od zaraze kovidom 19.“

Velkov nabraja više faktora: loše obrazovanje, nepovjerenje prema Vladi, širenje teorija zavjere, čak i od strane ljekara. Sve to, kaže, doprinosi širenju straha među Bugarima.

Vrhunac omikron-talasa početkom februara

Kako bi se smanjila napetost u javnoj raspravi, novi premijer Kiril Petkov angažovao je radnu grupu za raspravu o korona mjerama. Poziv je upućen i predstavnicima "Preporoda" - što je odluka koju mnogi posmatrači u Bugarskoj kritikuju.

Kako bi ohrabrila starije ljude da se vakcinišu, vlada daje svakom vakcinisanom penzioneru 75 lijeva (oko 38 evra). Ali sve to djeluje kao beznadežna borba.

"Omikron se veoma brzo širi, a posle prve vakcine treba da prođe dvadeset dana da bi se primila druga doza. I tek dvije nedjelje nakon toga se postiže stabilan imunitet, sposoban da se odupre virusu. Ali ako je omikron dominantan, broj zaraženih će se udvostručavati na svaka dva ili na svakih pet dana“, prognozira Petar Velkov.

"Zato će vrhunac talasa najvjerovatnije biti početkom februara. Dakle nema kampanje vakcinacije koja bi pravovremeno mogla da utiče na ovaj talas", uvjeren je Velkov.

"Veliki dio stanovnika Bugarske zaraziće se ovim virusom."

 

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije