BERLIN - Demohrišćanski blok kancelara Angele Merkel je i dalje najpopularnija njemačka politička opcija i kada bi u nedelju bili novi savezni izbori, dobili bi 41 odsto glasova, procenat manje nego prošle sedmice.
Za njihove koalicione partnere, Socijaldemokratsku stranku (SPD), glasalo bi nepromenjenih 24 odsto birača, pokazalo je najnovije istraživanje javnog menjenja instituta Forsa, koje su danas objavili nemački mediji.
Opozicione partije, Levica i Zeleni, ostaju pri nepromenjenim vrijednostima od 10 odsto, dok su liberali, partija kojoj je pečat dao bivši šef nemačke diplomatije Hans-Ditrih Genšer, a do nedavno vodio, takođe, bivši ministar inostranih poslova Gvido Vestervele, stranka koja nedostaje Nemcima, ali je uprkos tome ne bi birali.
Liberali (Freie Demokratisće Partei - FDP) su na prošlim saveznim izborima u septembru lane osvojili manje od pet odsto glasova i tako, po prvi put u posleratnoj istoriji zemlje, ostali vanparlamentarna stranka.
Svaki četvrti glasač, njih oko 26 odsto, kaže da im liberali u Bundestagu nedostaju, ali bi ih, uprkos tome, biralo svega četiri odsto Nemaca, isto koliko je pokazala i prošlonedlejna anketa.
Liberali, naravno, najviše nedostaju pripadnicima i svojim tradicionalnim biračima, pa tako njih 93 odsto smatraju da je šteta, što poslanici te partije nisu zastupljeni u Bundestagu.
I oko 43 odsto tradicionalnih birača demohrišćana, kancelara Merkelove je istog mišljenja, 18 odsto birača partije Zeleni, dok je među simpatizerima SPD taj broj znatno manji-oko 16 odsto njih kaže da im nedostaju liberali u Bundestagu.
Liberali nedostaju i biračima Levice, partije nastale spajanjem naslednika bivših istočno-nemačkih komunista i WASG stranke, koju su osnovale socijaldemokrate, nezadovoljne socijalnom politikom bivšeg nemačkog kancelara Gerharda SSredera. Oko sedam odsto njih bi rado ponovo videlo poslanike FDP u Bundestagu.
Kada je riječ o liberalima, na čelu te partije od kraja prošle godine stoji Kristijan Lindner (34), mlad i ambiciozan.
O Lindneru se govori kao o "spasitelju" liberala, ali kao i o poliličaru koji bi mogao biti "novi Genšer" na čelu partije čija je erozija počela pre nekoliko godina, još dok je njen predsednik bio Vestervele, a okončana u izbornoj noći, septembra prošle godine, katastrofalnim rezultatom ispod pet odsto.