BRISEL - U Evropskoj uniji postoje 23 zvanična jezika, raznolikost koja je u političkom životu velika prepreka, zbog čega se pojedinci zalažu da esperanto bude zajednički jezik političara u Briselu - pa ipak, u Briselu dominira nešto drugo - loš engleski.
Svaki političar, od Malte do Irske, ima pravo da pregovara na maternjem jeziku i svaki građanin ima pravo da čita, barem najvažnije dokumente EU, takođe, na maternjem jeziku.
Za funkcionisanje mašinerije EU, neophodni su tumači i prevodioci, njih više hiljada, a oni koštaju četvrt milijardi evra godišnje. To znači da je hitno neophodan drugi jezik na kojem bi se Evropljani sporazumevali?
Zašto ne esperanto, koji je krajem 19. vijeka izmislio Ludvig Zamenhof? Esperanto znači, onaj koji se nada, a takvih je dovoljno i u briselskim kancelarijama.
Šon O'Rajan je predsjednik Evropske Esperanto-unije. Ali to radi uzgred. Glavni posao irskog diplomate jeste da prevodi tesktove EK na njegov maternji jezik. Takođe zna i njemački.
"Ja sam za to da esperanto dobije određeno mjesto u EU. Taj jezik je vrlo jednostavan i brzo se uči", izjavio je on njemačkom državnom radiju "Dojče vele".
O'Rajan je ubijeđen u razvoj esperanta. Ali i njemu je jasno da u Briselu niko ozbiljno ne razmišlja da esperanto načini drugim jezikom EU.
Doris Pak, stručnjak u EP za kulturu i višejezičnost kaže: "Nipošto esperanto! Svi smo se navikli da se pripomažemo engleskim. Većina ljudi nauči engleski kako-tako. Moj esperanto je engleski."
I u jezičkoj mašineriji EU esperanto nema veliki lobi. Hans Šindler radi u briselskoj prevodilačkoj službi 32 godine. Za Hansa esperanto ne igra nikakvu ulogu. Ali zato vidi proboj engleskog ili bolje reći lošeg engleskog, kako ga podrugljivo zovu on i njegove kolege prevodioci. "Loš govorni engleski koristi sve veći broj delegata, iako nama prevodiocima taj jezik para uši. Ali zapanjuje kako se ljudi dobro razumiju na jednom tako nestrukturisanom engleskom. U tom smislu, esperanto, koji je mnogo strukturisaniji vještački jezik, nema nikakve šanse", rekao je on.