Urednik i novinar beogradskog Sputnika, Predrag Vasiljević, napisao je svoj stav o Feminističkim organizacijama, tačnije o njihovom angažmanu u protestima protiv novoizabranog predsjednika Sjedinjenih Američkih Država - Donalda Trampa. Tekst prenosimo u potpunosti.
Feminističke organizacije samo su deo odlazećeg globalnog poretka koji je uniformisao svet po meri „demokratskih bajki“ o novim civilizacijskim vrednostima, koje su velikim novcem promovisane širom planete ubijajući nacionalne vrednosti država.
Monika Levinski danas ima 44 godine. Te 1995, kad je došla u Belu kuću kao mlada stažistkinja iz Kalifornije, imala je 22. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država tada je bio Vilijem Džeferson Klinton, poznatiji kao Bil, suprug Hilari Kilinton. Ne znamo da li je Monika gledala u petak direktan prenos inauguracije novog predsednika SAD Donalda Trampa, kojoj je u ulozi izbornih gubitnika prisustvovao i bračni par Klinton.
Znamo da je 1998. godine Monika Levinski postala javno najosramoćenija mlada žena na svetu. Tada je isplivala i medijski „eksplodirala“ njena seksualna afera sa predsednikom Amerike Bilom, suprugom demokrate Hilari, koja je 8. novembra prošle godine izgubila predsedničke izbore od republikanca Donalda. Znamo da te 1998. godine nisu širom sveta pokrenute demonstracije feministkinja i udruženja koje štite ženska prava.
Borkinje za žene nisu podigle glas ni kad se predsednik Klinton 1998. najpre zakleo i slagao da sa Monikom Levinski nije imao ništa, a potom uz javno izvinjenje i pokajanje priznao da je imao vezu sa tom crnokosom buckicom, stažistkinjom krupnih očiju u Beloj kući. Tada je otkriveno da je spekulacija o oralnom seksu u ovalnom kabinetu, koju su mnogi iz američkog političkog establišmenta pokušali da zataškaju — istina.
Nisu feministkinje masovno reagovale ni kada je Monika Levinski, posle godina ćutanja, 2014. godine u potresnoj ispovesti javno rekla da je 1998. godine, kada se otkrila njena seksualna afera sa Bilom, osećala kao najponiženija osoba na svetu. Ni kada je priznala da je prošla pravi pakao i da je više puta htela da se ubije.
Zaštitnice žena nisu izlazile na ulice i trgove ni 1998, kada je Bil Klinton isplatio Polu Džons, koja ga je četiri godine ranije tužila zbog njegove nepristojne seksualne ponude koja se navodno desila 1991. godine.
Ćutala su američka i svetska feministička udruženja i kada je 1999. godine Huanita Brodrik, službenica staračkog doma, otkrila da ju je 1978. Bil Klinton, tada mladi lepuškasti guverner — silovao.
„Imala sam 35 godina kada me je Bil Klinton silovao, a Hilari to pokušala da ućutka. Sada imam 75 godina i nije me prošlo“, tvitnula je prošle godine Huanita Brodrik.
Ćutale su borkinje za prava žena i kada su 2014. godine isplivali memoari profesorke Dajan Bler, poverljive prijateljice Hilari Klinton. Tada je, iz zapisa pohranjenih na univerzitetu u Arkanzasu, planeta saznala da je gospođa Klinton uvek govorila Dajani Bler da je Monika Levinski „narcisoidna i komična figura“. Ne. Nisu to feministkinje zamerile Hilari Klinton, u kojoj su videle spasonosnu prepreku da na vlast u Americi dođe „konzervativni seksista“ Donald Tramp.
Sve se obrnulo. Zapadna medijska mašinerija upravo je od ovog republikanca milijardera bez dlake na jeziku pokušala da napravi opasnog ženomrsca. A kao krunski dokaz iskopan je njegov snimak iz 2005. godine, na kome je vulgarnim rečima opisivao svoje seksualne avanture iz prošlosti. Optuživan je Tramp i da propagira mržnju prema ženama i kada je jednoj novinarki rekao da se ne bi zaposlila da nije lepa, a moderatorki tokom republikanske kampanje da joj je „udarila krv na oči i ko zna još gde“.
U svom često bahatom maniru govorio je sadašnji prvi čovek SAD i da su neke žene debele, neuredne i lenje, a na sve optužbe da je seksista odgovorio je tokom kampanje i jednim tvitom:
„Tako je mnogo politički korektnih budala u našoj zemlji. Moramo da se vratimo radu i da prestanemo da trošimo energiju i vreme na gluposti“.
Došli su i izbori na kojima Tramp pobedio Hilari, a prema istraživanju koje je objavio Si-En-En, za njega je glasalo čak 42 odsto američkih žena, što je za ovu televiziju bilo veliko iznenađenje. Dan posle Trampove inauguracije, na inicijativu ženskih aktivistkinja iz Vašingtona, širom sveta je održan „Marš milion žena“, protiv novog predsednika SAD. Pipci te feminističke organizacije dosegli su i do Beograda, gde se u protestnoj šetnji okupilo oko 150 antitrampista.
Te aktivistkinje nisu odmarširale, na primer, do srušene zgrade Generalštaba ili do spomenika Milici Rakić, koja je ubijena u vreme bombardovanja 1999. kad je predsednik SAD bio Bil Klinton. Protestovali su ispred Hrama Svetog Save kao da Srpska pravoslavna crkva ima ikakve veze sa izborima u Americi, Trampom, Hilari, demokratama, republikancima, ovalnim kabinetom. Tu dolazimo do poente.
Feminističke organizacije samo su deo odlazećeg globalnog poretka koji je uniformisao svet po meri „demokratskih bajki“ o novim civilizacijskim vrednostima, koje su velikim novcem promovisane širom planete ubijajući nacionalne vrednosti država.
Da, reč je o sukobu dve epohe, gde se Tramp vidi kao novi simbol nadolazećeg vremena.
Zato feministkinje u subotu nisu branile žene, već svetski politički poredak koji je na zalasku. U petak smo, ispred vašingtonskog kapitola videli i Klintonove. Njihov brak je valjda za svetska feministička udruženja primer vernosti, odanosti i poštovanja žene. Da li su se borkinje koje su u subotu špartale sa antiseksističkim transparentima svetskim prestonicama bar jednom setile Monike Levinski?
(Predrag Vasiljević / rs-lat.sputniknews.com)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, kao i na X nalogu.