PARIZ - Nema smisla da Evropa ulazi u sukob sa Rusijom zbog Krima, koji je, istorijski gledano, ruski, rekao je francuski političar i ekspert za Rusiju Žan Pjer Ševenman.
"Što se tiče Krima niko ne može sporiti da je on istorijski ruski. Stanovništvo Krima je većinski rusko", rekao je Ševenman za francuski list "Figaro".
On je dodao da ne postoji nikakav ideološki ili vojni povod za novi "hladni rat" u Evropi i da niko za to nije zainteresovan, prenijela je agencija RIA "Novosti".
Govoreći o Ukrajini, Ševenman ističe da se Ukrajina ne smije staviti pred izbor ili Rusija ili EU. "Imajući u vidu istoriju zemlje, ta dilema je nerazrješiva", rekao je Ševenman.
Parlament Krima je 6. marta podržao pristupanje Rusiji, a referendum o tom pitanju zakazan je za 16. mart.
Ukrajina se ne odriče Krima
Vršilac dužnosti ukrajinskog ministra spoljnih poslova Andrij Deščica rekao je danas da se Ukrajina neće odreći Krima i učiniće sve da se kriza na poluostrvu riješi mirnim putem, prenosi Srna.
"Krim jeste i biće ukrajinska teritorija i Ukrajina ga se neće odreći zarad nikoga", rekao je Deščica na konferenciji za novinare u Kijevu.
On je dodao da vlasti u Ukrajini ulažu sve diplomatske napore da riješe slučajeve ubistava i pogibije tokom nereda u Kijevu.
"Previše smo imali žrtava", zaključio je Deščica.
Moskva nije strana u sukobu
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da Rusija poziva svoje partnere da ne gledaju Moskvu kao stranu u konfliktu u Ukrajini.
"Spremni smo da nastavimo dijalog koji će da bude pošten, u duhu partnerstva i bez pokušaja da se Rusija prikaže kao strana u sukobu", rekao je Lavrov na konferenciji za novinare u Moskvi.
On je podsjetio da Rusija nije izazvala aktuelnu krizu. "Konflikt je stvoren uprkos našim upozorenjima", rekao je Lavrov novinarima nakon susreta sa šefom diplomatije Tadžikistana Sirodžidinom Aslovim.
On je dodao da ukrajinska vlada nije samostalna i da zavisi od radikalnih nacionalista, prenio je Itar-tas.
"Takozvana prelazna vlada Ukrajine, na našu ogromnu žalost, zavisi od radikalnih nacionalista koji su vlast oteli silom i oružjem", rekao je Lavrov.
Ruski ministar je dodao da se Moskva zalaže za istragu krivičnih djela tokom nereda i protesta u Kijevu, uključujući slučaj snajperista. "Slučaj kijevskih snajperista ne može se gurnuti 'pod tepih' i ovim treba da se pozabavi OEBS i mi ćemo uložiti napore u tom smislu", rekao je Lavrov.
On je sa tadžikistanskim kolegom razgovarao o ruskoj vojnoj bazi u Tadžikistanu u blizini Dušanbea, navodeći da će ona pomoći održanju mira u regionu, prenosi Srna.
Kažnjavanje Rusije znači kažnjavanje Zapada
Kazniti Rusiju za događaje u Ukrajini je nemoguće, a da se u isto vrijeme ne nanese šteta Zapadu, jer je Rusija sada mnogo više finansijski povezana sa Zapadom nego u vrijeme SSSR-a, ocjena je agencije "Blumberg".
Agencija navodi da, bez obzira kako Zapadu djeluje poželjno da finansijski kazni Rusiju zbog događaja u Ukrajini, to je nemoguće učiniti, a da se ne nanese direktna šteta SAD i zapadnoj Evropi, prenosi Srna.
Prema podacima Banke za međunarodna poravnanja ruski pojedinci i kompanije imaju sredstva u stranim bankama u vrijednosti od oko 160 milijardi dolara.
"Zamrzavanje' tih sredstava moglo bi da natjera uticajne Ruse da se više fokusiraju na posljedice događaja u Ukrajini", navodi agencija.
Međutim, Rusija bi u tom slučaju mogla da odbije da ispunjava obaveze prema stranim bankama, prenosi Itar-tas.
Takođe, BIS navodi da će u slučaju sankcija protiv Rusije biti ugrožene oko 242 milijarde dolara stranih sredstava u ruskim bankama.