VARŠAVA - Predsednik Poljske Leh Kačinjski poginuo je u subotu ujutro kada se njegov avion srušio u Smolensku u Rusiji, samo dan pošto je najavio da će se u jesen boriti da i u narednom petogodišnjem mandatu ostane na čelu Poljske.
Leh Kačinjski rođen je 18. juna 1949. godine u Varšavi u konzervativnoj porodici. Leha i njegovog brata, jednojajačanog blizanca Jaroslava - kasnijeg premijera, Poljaci su upoznali prvi put još kao dečake, glavne glumačke zvezde popularnog filma "Dvojica
koja su ukrala Mesece".
Leh Kačinjski završio je pravni fakultet u Varšavi, a 1971. godine odselio se u Sopot kraj Gdanjska, gde je dobio mesto asistenta na Gdanjskom univerzitetu.
U Gdanjsku, budućoj kolevci prvih nezavisnih sindikata iza gvozdene zavese, poljske Solidarnosti, mladi pravnik uključio se u aktivnosti disidenata i opozicije, najpre tako što je na inicijativu disidentskog Komiteta za odbranu radnika prikupljao novac za radnike
koje je šikanirala i progonila komunistička vlast i koji su hapšeni ili ostajali bez posla.
Avgusta 1980. godine postao je savjetnik radnika u štrajku u brodogradilištu u Gdanjsku iz koga se rodila Solidarnost, a od 1981. godine bio je jedan od rukovodilaca tih nezavisnih sindikata.
U toku vanrednog stanja koje je decembra 1981. godine uveo komunistički general Vojćeh Jaruzelski na čelu vojne vlade nacionalnog spasa, braća Kačinjski još nisu bili toliko značajni aktivisti da bi kao vrh Solidarnosti i Leh Valensa bili internirani.
Braća Kačinjski su, međutim, već 1988. godine bili u pregovaračkoj ekipi Solidarnosti i poljske opozicije sa komunističkim vlastima, kako da se obezbedi mirna primopredaja
vlasti.
Oni su učestvovali i u pregovorima Okruglog stola početkom 1989. godine, kada su dogovoreni prvi poluslobodni izbori, na kojima je pobedila antikomunistička opozicija.
Leh Valensa je svog imenjaka Kačinjskog kao bliskog saradnika postavio 1991. godine za savetnika za bezbednost u svom kabinetu, kada je izabran za prvog nekomunističkog predsednika Poljske.
Valensa i Kačinjski posle žestokog sukoba i svađa razišli su se, a Kačinjski se u sam centar poljske politike vratio kao ministar pravde u vladi premijera Ježija Buzeka 2000. godine.
Godinu dana kasnije zajedno sa bratom osnovao je konzervativnu stranku Pravo i Pravda, da bi 2002. godine bio izabran za gradonačelnika Varšave na osnovu svog konzervativnog programa i povratka tradiciji.
Sa te funkcije, na kojoj je potvrdio svoj nadimak "šerif" iz vremena kada je bio ministar pravde i istovremeno generalni tužilac, između ostalog i zabranom gej parade na ulicama Varšave, Leh Kačinjski se kandidovao i pobedio na predsedničkim izborima u jesen 2005, pošto je neposredno pre toga Pravo i Pravda braće Kačinjski pobedilo na
parlamentarnim izborima.
"Zadatak obavljen", referisao je pred kamerama poljskih televizija Leh Kačinjski svom bratu blizancu Jaroslavu kada je saznao da je izabran za predsednika.
Leh Kačinjski, iako znatno umereniji i prijatniji od svog brata Jaroslava, nije bio rado viđen gost u Evropi, pošto je u nekim pitanjima bio vrlo blizak najvećem evrokspetiku u EU, češkom kolegi Vaclavu Klausu.
Kačinjski je od Brisela tražio da uspostavi vrlo oštru liniju prema Rusiji, a polarizovao je i svoju Poljsku kada je zajedno sa bratom uveo izmene u sistem lustracije kojim je proces obračuna sa prošlošću pretvorio maltene u lov na veštice.
Odnose sa novim premijerom, posle vanrednih izbora krajem 2007. godine, Donaldom Tuskom pratile su neprestane trzavice, a jedan od mnogih povoda je bilo kategorično protivljenje Leha Kačinjskog da Poljska prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
Kačinjski je kasnije otvoreno kazao da dok je na funkciji ne dolazi u obzir da potpiše imenovanje eventualnog ambasadora Poljske na Kosovu, jer njegova nezavisnost znači samo podsticanje separatizma u svetu, pre svega kod bliskih saveznika Poljske na Kavkazu.
U sukobu Gruzije i Rusije avgusta 2008. godine, Kačinjski se bezrezervno postavio na stranu Gruzije i čak došao lično da je podrži na veliki miting u Tbilisiju.
Koliko je Leh Kačinjski zajedno sa svojim bratom blizancem umeo da deli Poljake, toliko je njegova supruga Marija, skromna i mudra imala nepodeljenu podršku Poljaka.