Ja sam Srbin, Beograđanin, i čast i zadovoljstvo bi mi bili da jednog dana budem selektor Srbije. To bi bila kruna karijere i ne bi se radilo o poslu, nego o zadovoljstvu. Ne razmišljam o tome trenutno, jer Aleksandar Đorđević to radi sa mnogo ljubavi i entuzijazma i to mesto će još dugo biti zauzeto.
Rekao je ovo za "Nezavisne" evropski prvak sa Slovenijom i pomoćni trener NBA ligaša Jute Igor Kokoškov, stručnjak koji je uz trenera Fenerbahčea (klupski prvak Evrope) Željka Obradovića obilježio 2017. u evropskoj košarci.
"Sigurno da je godina u kojoj sam osvojio Evropsko prvenstvo najuspešnija u mojoj karijeri. Nažalost i na sreću, nisam stigao mnogo da uživam u tom uspehu, dinamika posla je takva da me je odmah dočekao pripremni kamp s Jutom pa nije bilo vremena da uživam. Srećom, pa ste vi iz medija tu da me podsetite na to", kazao je Kokoškov, koji je napustio klupu "zmajčeka" nakon EP zbog obaveza u najjačoj ligi svijeta.
NN: Koliko se iskustvo sa Slovenijom razlikuje od onih u NBA, gdje već 17 godina radite kao pomoćni trener (radio i u LA Klipersima, Detroitu, Finiksu, Klivlendu, Orlandu)?
KOKOŠKOV: Mnogo je veća odgovornost, potpuno drugi način rada jer se radi o tvojoj organizaciji. Sigurno nisam očekivao da osvojimo neku od medalja ili čak zlato. Sada je lako reći da to sve nije bilo teško, ali nije baš tako. Posao mi je bio olakšan jer sam radio s odličnim momcima. Nismo imali nikakve drame i međuljudski odnosi su bili odlični pa mi je ostao samo rad na terenu. Radilo se o novom timu od kojeg se kreirala i pravila celina, mnoge stvari smo rešavali u hodu. Bilo je novih igrača u reprezentaciji poput Luke Dončića i Entonija Rendolfa. Goran Dragić, koji mi je prijatelj, je tu mnogo pomogao. Svi igrači su pratili njegovo vođstvo, kaže Kokoškov.
NN: Koliko je u SAD odjekno ovaj veliki uspjeh, da li je tamošnja javnost pratila prvenstvo?
KOKOŠKOV: Evropsko prvenstvo nije komercijalno takmičenje, tako da to ljudi iz svakodnevnog života nisu toliko pratili. Međutim, kako je septembar mesec gde nema koledž košarke i NBA lige, bio sam pozitivno iznenađen koliko je ljudi iz struke to pratilo. Bilo je dosta čestitki, svaki put kada Juta igra s nekom drugom NBA ekipom neko mi oda priznanje i vidim koliko je to imalo odjeka.
NN: Glavna tema u evropskoj košarci je Dončić, trenutno najkorisniji igrač Evrolige, kojeg mnogi porede sa Draženom Petrovićem. Ima li ovo poređenje osnovu?
KOKOŠKOV: Mislim da ima, Dražena su sa 17-18 godina zvali košarkaški Mocart, a Dončić se sigurno može meriti i s njim i Tonijem Kukočem i Vladom Divcem. Dražen je na ovim prostorima postavio kult individualnog rada, dolazio je prvi na trening, a posljednji sa njega odlazio. On se nikada nije folirao i voleo bih da Luka liči na njega i to pokupi, ali ipak će biti jedinstven. On je pravi plejmejker, daje dosta poena, ali i kreira za druge i nadam se da će nastaviti da se razvija.
NN: Da li su danas stvari pogodnije za Dončića u NBA ligi u odnosu na period kada je Petrović stigao u nju?
KOKOŠKOV: Ne može da se poredi, prema današnjim igračima iz Evrope odnos je potpuno drugačiji. Tada niko nije mogao ni da razmišlja o NBA ako ne dominira u Evropi, dolazili su samo najbolji od najboljih. Sada je to drugačije, draftuje se potencijal i perspektiva, a ne produktivnost. Mnogo je lakše da se uđe u NBA nego pre 25 godina. Za Luku će dosta zavisiti i od organizacije i trenera. Sam prostor u timu je veoma bitan, da tu recimo ne bude neki veteran koji dominira, ali dobar igrač uvek nađe načina da se istakne..
NN: Kolike su ambicije Jute u ovoj sezoni?
KOKOŠKOV: Kuburimo s povredama Rudija Gobera i Donovana Mičela, ali ambicije se ne smanjuju i želimo u plej-of, što bi bio veliki uspeh.
NN: Da li je Vaš dugoročni cilj da postanete prvi trener nekog NBA tima ili dolazi u obzir odlazak u Evropu u slučaju dobre ponude?
KOKOŠKOV: Nadam se da ću postati prvi trener neke NBA ekipe, ali neću biti nesrećan i neispunjen ako se to ne desi. Juta vodi računa o meni. Što se tiče Evrope, držim i tu opciju otvorenu. Pre dve godine vlasnik Panatinaikosa Dimitris Janakopulos mi je dao punudu i moj prelazak je bio završena stvar. Juta nije imala sluha za to i vršila je pritisak da ostanem. Bio sam u moralnoj dilemi, imao sam usmeni dogovor sa Jutom i odlučio sam da održim reč.
NN: Godine 2004. i 2005. bili ste pomoćnik Željka Obradovića u reprezentaciji. Koliko su se stvari u Srbiji promijenile u odnosu na taj period, kako vam djeluje ova reprezentacija?
KOKOŠKOV: To su bile godine tranzicije, meni je bila velika čast i životno iskustvo da radim pored trenera kakav je Željko. Beskrajno sam mu zahvalan na tome. Rezultati tada nisu bili dobri, ali Željko ne treba da se oseća loše zbog toga. On je jedan od najboljih trenera svih vremena s jednim lošim letom. Veliki korak je napravio Dušan Ivković na evropskom prvenstvu u Poljskoj (osvojeno srebro). Vratio je kult nacionalnog tima i vratio Srbiju na pobednički put. Đorđević je to nastavio sa tri medalje u poslednje čtiri godine i tako zadužio srpsku i evropku košarku.
Veliki uticaj Stiva Neša
NN: Sarađivali ste sa mnogim zvijezdama poput Šekila O'Nila, Stiva Neša, Rašida i Bena Volasa. Da li je neko od njih ostvario uticaj na Vas kao trenera?
KOKOŠKOV: Nemerljiv uticaj ostavio je Neš s kojim sam sarađivao u njegovim zlatnim godinama i najviše je od svih igrača uticao na mene. Bio je plejmejker, "malo pakovanje", a dominantan kao igrač i kao čovek. Prijatelji smo i dan-danas. Radi se o klasi od čoveka i igrača.
Detroit je bio imperija
NN: Koliko se u šest NBA ekipa u kojima ste radili zbog kulturoloških razlika razlikuju ljudi i način shvatanja košarke?
KOKOŠKOV: Svaki ima svoj šarm, način života i igre. U Detroitu smo igrali "industrijski", snažno sa dosta fizikalnosti i bez lepršavosti. To je tipično za takav hladan kraj. Bili smo sjajni u tome, imali smo imperiju tamo i osvojili titulu. Sa druge strane, Finiks je potpuna suprotnost, tu su lepo vreme, papuče i šorts, tako da je akcenat mnogo više na lepotu u igri. Igrali smo finale Zapada, saradnja s Nešom i Grentom Hilom je bila nezaboravna. Sve su to nova iskustva, pokupite ih, stavite u fioku i pokušajte da uzmete najbolje od svega. Sve te stvari idu s vremenom i iskustvom. Čovek mora da čita loše knjige da bi znao koje su dobre.