Danilo Ikodinović, trofejni srpski vaterpolista, imao je više nego uspješnu karijeru koju je, nažalost, morao da prekine zbog teške saobraćajne nezgode.
Igrao je za mnoge vrhunske klubove, a u njegovoj vitrini više nema mjesta za medalje i pehare. Trenutno obavlja funkciju direktora VK Vojvodina, sa kojim je u subotu posjetio Banjaluku i uveličao otvaranje Gradskog olimpijskog bazena.
"Bazen je sjajan. Ovo je velika stvar za razvoj vaterpolo sporta u Republici Srpskoj. Iskreno, žao mi je što kao igrač nisam mogao da nastupim pred navijačima u Banjaluci jer znam koliku smo podršku imali iz Republike Srpske", rekao je Danilo Ikodinović.
NN: Na čelu s Vama, Vojvodina je ostvarila najveći uspjeh u svojoj istoriji - plasman u Ligu šampiona. Da li se ambicije kluba završavaju u grupi?
IKODINOVIĆ: Pre šest meseci, kada sam došao na mesto direktora, Vojvodina je i tada bila zdrava sredina i zdrav klub. Bilo je nekih dugovanja, ali to nije bilo ništa što nije moglo da se reši. Ovaj uspeh vezuje se za moje ime, ali nije to samo moje delo. Vojvodina je i pre mene imala jaku bazu, pa je ovo što smo napravili samo rezultat rada minulih godina. Naše ambicije su da probamo da ostvarimo bar jednu pobedu, ali ako ne i ulazak u najboljih 16 ekipa Evrope je velika stvar.
NN: Koliko rada i truda treba da Vojvodina stane rame uz rame sa najjačim evropskim klubovima?
IKODINOVIĆ: Za oko četiri godine uz dobru finansijsku pomoć moći ćemo da pariramo velikim klubovima. Za tako nešto je potrebno da kupimo dva-tri dobra igrača ili da vratimo igrače selektirane u Vojvodini koji sada igraju u Partizanu. To ipak ne znači da neće biti odlazaka, to ne mogu da garantujem. Trudićemo se da do toga ne dođe, ali ako mi neko dođe sa ponudom koja se na odbija, moramo da pristanemo.
NN: U karijeri ste mnogo putovali. Koje mjesto je ostavilo najsnažniji utisak na Vas?
IKODINOVIĆ: Veliki sam patriota i Srbiju volim više od svega. Vezan sam za svoju zemlju, ali ako bih baš morao da odaberem, onda bi to bila Barselona. Ima nešto što nema nijedan drugi grad. Barselona živi od nula do 24. Po temperamentu su veoma slični nama, ali po mentalitetu nam niko nije sličan. Svoju Srbiju volim najviše na svetu i mogu odmah da potpišem da takvih budala nema nigde. Imam mnogo prijatelja među španskim igračima i kad god sam otišao tamo, fenomenalno sam se proveo. Imaju blagu klimu, prelep je grad, ima milion stvari zbog kojih mi se sviđa.
NN: Da li pratite druge sportove i koji Vam je najdraži?
IKODINOVIĆ: Pratim i obožavam američki fudbal. Takva jednostavnost sporta ne postoji na svetu. Imaju šest sudija i veoma retko se potkrade greška, a ako se kojim slučajem desi, imaju pravo na čelendž. Mislim da je to ubedljivo najčistiji sport. Smatram da bi se tako nešto moglo uvesti i u fudbal, ali to izgleda nije želja svetskih moćnika.
NN: Volite li da izlazite?
IKODINOVIĆ: Pre nego što sam se oženio mnogo sam izlazio. Sa svoje 33 godine proživio sam mnogo toga. Sada sam se smirio, izlazim uglavnom sa suprugom.
NN: Kako ste zaveli Natašu Bekvalac?
IKODINOVIĆ: Nisam nikad nikog zavodio i ne znam kako se to radi. Svestan sam da imam puno šarma i harizme, a zavodnik nikad nisam bio.
NN: Čime bi se bavili da niste bili sportista?
IKODINOVIĆ: Da nisam vaterpolista, bio bih profesionalni vojnik. To mi je padalo na pamet kad sam bio mali i jako sam to želio. Disciplinovan sam, što se možda ne može zaključiti iz nekih mojih poteza, pogotovo ne iz nezgode koju sam imao. Jako sam odgovoran. Kad pogrešim - priznajem i radim sve da svoju grešku ispravim. Disciplina me tada jako privlačila, a sada ne bih mogao da se zamislim kao vojnik u Legiji stranaca, primera radi.
NN: Koji Vam je najdraži uspjeh u karijeri?
IKODINOVIĆ: Titula svetskog prvaka u Montrealu 2005, kada sam u finalu postigao četiri gola iz četiri šuta. Biti svetski prvak nije nimalo lako.
NN: Da li žalite za nečim?
IKODINOVIĆ: Ne, ali ima stvari koje bih promenio. Ne okrećem se iza sebe, nikad nisam rekao "žao mi je ovog ili onog".
NN: Vaše ambicije u budućnosti?
IKODINOVIĆ: Moje ambicije su vezane samo za Vojvodinu. Opredelio sam se da živim u Novom Sadu i ne vidim se nigde drugde, pa čak ni u Partizanu. Ali, opet ću reći "nikad ne reci nikad". Ukoliko dođe neka nepristojna ponuda, možda i promenim mišljenje. Ponikao sam u Partizanu i taj klub mi puno znači. U Partizanu sam postao igrač. Navijam za Partizan i uvek će biti u mom srcu. Sa svima sam ostao u korektnom odnosu i, što je najvažnije, niko nikome nije ostao ništa dužan.
NN: Kako teče oporavak nakon nezgode?
IKODINOVIĆ: Zdravlje je dobro, ide ka boljem. To je dosta spor i dugotrajan proces koji traži dosta upornosti. Meni to ne manjka. Za sledećih godinu-dve ćemo definitivno znati kakvo je moje stanje. Sigurno neću igrati vaterpolo, ali on će biti dio mog života, to je sigurno.
Srbija može u drugi krug
NN: Kako vidite grupu fudbalske reprezentacije Srbije u Južnoj Africi?
IKODINOVIĆ: Moja želja kao navijača Srbije je da budemo svetski prvaci, ali to je malo moguće. Imamo dosta tešku grupu, ali mislim da možemo u drugi krug. Ne treba biti nezadovoljan i sa plasmanom na SP. Pa mi smo među najbolje 32 države sveta, zar je to mala stvar? Apetiti naroda su često veći nego što je to realno.