Finansijsko tržište kapitala u BiH je zaista dobra podloga za proučavanje kako mogu dve berze, na maloj teritoriji, sa malo stanovnika, malom plateženom moći građana, nejakom ekonomijom privrednih subjekata i puno nivoa vlasti da funkcionišu. I ne samo da funkcionišu, nego da, po rečima ljudi koji vode berze i onih koji prate njihovu regularnost, da budu "najbolji ekonomski dio BiH". Ali pokazatelji su drugačiji, kao i samo stanje berzanskih indeksa koji su mnogo lošiji od situacije kako je drugi prezentuju.
Bili smo svedoci nastanka prvo Banjalučke berze, a zatim i Sarajevske berze pre nekoliko godina. Bili su to pionirski koraci malog broja entuzijasta sa slabom podrškom entiteskih vlada u to vreme.
Nije bilo lako ubediti tadašnje akcionare da formiraju Banjalučku berzu, ali uz podršku donatora i tadašnjih akcionara berza je formirana i uvek je želja tih ljudi bila da Banjalučka berza bude pokazatelj ekonomske snage države.
Dugo je trebalo da se građani nauče šta je to akcija, šta je to berza, kako se trguje... Baš kada su to savladali dešava se bum na berzi. Dolaze strani investitori da ulažu na berzu. Dolazi novac iz inostranstva, cela priča ide u pozitivnom smeru, kako je naša berza sigurna za ulaganje, kako se ulaže da bi se novac zadržao u BiH i kako investitori nemaju zle namere.
Cene akcija toliko rastu, da čak i najveći stručnjaci koji rade na berzi (a ima onih kojima je to prvi posao) i oni koji prate regularnost rada berze, iznenađeno, ali sa velikim osmehom daju izjave kako je ovo normalno, i kako su investitori (najvećim delom strani) prepoznali svoj interes.
Naši građani koji vole da čitaju i prate medije, veruju slepo tim izjavama, jure u banke po kredite i tope svoju ušteđevinu kako bi i oni preko noći došli do zarade i do 100 odsto, jer tako pokazuju analize "stručnjaka".
Akcije velikih kompanija rastu svakim danom, cena akcija propalih kompanija raste još brže, ali opet narod ko narod veruje da je to normalno. Veruju da je kompanija koja posluje deset godina sa gubitkom i koja nema ugovorenih poslova i ne plaća poreze i obaveze radnicima uspešna, jer ako cena njenih akcija na berzi raste, to je pokazatelj da je ta kompanija uspešna.
Sve je to trajalo dovoljno dugo za nekoga, ili dovoljno kratko za običan narod. Preko noći pod uticajem ekonomskih dešavanja u Evropi (tako kažu stručnjaci) naša berza počinje da pada. Indeksi i cijene akcija toliko padaju da svakodnevni prometi na berzi sa nekoliko miliona dolaze na dnevni nivo od 200.000 KM.
Ali to nas opet nije uzdrmalo, jer stručnjaci tvrde da je to normalan trend, da građani ne smiju da veruju šta novine pišu, i da građani moraju da čitaju finansijske izveštaje u kojima sve piše. Jer ako pravilno čitaju, pročitaće da ne treba ulagati u kompanije koje posluju negativno već samo u one koje su pozitivne. Gle čuda, kakvo otkriće napraviše naši stručnjaci.
Pored silne muke koja zadesi obične investitore (jer oni pravi i veliki nisu propali, već su samo na vreme prodali akcije, i sav svoj profit iznjeli odakle je i došao, znači nije ostao kod nas), počinju da ih teše da je to normalno, jer i velike berze u Evropi i svetu prolaze isto. Obrazloženje da je naše tržište pod uticajem velikih evropskih i svjetskih berzi palo, je tako loš alibi.
Pa u Hrvatskoj i Sloveniji je bio isti trend i nije tajna da su upravo ulagači sa tih područja, naučeni na svojim greškama, došli na naše tržište kapitala, i za kratko vreme napravili ekspanziju rasta cena, ubacili ogroman kapital i onda izašli sa još većim profitom.
Da bi ipak narod shvatio da naši stručnjaci pričaju istinu počinju da pišu knjige kako treba ulagati, a ne propasti na berzi i to baš kada je većina propala na berzi. Svaki posao je rizik, svako ulaganje je rizik i prosto je nemoguće da svi ulažemo i da svi zarađujemo.
Jer da je drugačije, da je kako u tim knjigama piše, svi bi zaradili, ali samo treba da znamo da čitamo finansijske izveštaje.
Pa ako je to tako, nešto mi je nelogično da je "Telekom Srpske" u prvoj polovini 2008. godine povećao svoj profit za 48%, da je zaradio 58 miliona KM, da cena njegovih akcija na berzi pada i da je veća ponuda za prodaju nego tražnja za kupovinom. Jer ako čitam knjigu koju su izdali ti stručnjaci, a koju mnogi koji rade na ovim poslovima hvale, trebalo bi da sa akcijama "Telekoma Srpske" bude obrnutno.
Ono što je nepobitna činjenica je da je tržište kapitala imalo svoj vrhunac i da se puno toga dešavalo na tržištu kapitala ali, nažalost, oni koji su došli da zarade su to i uspeli da urade.
Sada je došlo vreme da na berzi imamo 200 kompanija koje posluju sa gubitkom, da imamo puno kompanija koje nemaju svoje vlasnike, da imamo toliko kompanija koje su otišle u stečaj (preko 170 po podacima Banjalučke berze) i da je pitanje šta će sa njima biti. Pitanje je kako su prošli građani koji su ulagali u zlatno doba berze. Mali dio dobro, a veći dio je izgubio. Ali to je berza i to je trgovina.
Ako želimo da održimo tržite kapitala, moramo da imamo manje zloupotreba i malverzacija, da osvežimo ovaj sektor novim ljudima, jer kod nas se sada tržište kapitala svodi na lični stav, što je pogrešno.
Naše tržište kapitala mora da imamo strategiju o tome šta i kako dalje i sa kim ići u integracije, jer je iluzorno živjeti sa ubjeđenjem da ovako mala BiH može da ima dva tržišta kapitala u vrijeme kada je najveća regionalna berza Ljubljanska berza prodata i našla svoju poslednju šansu za opstanak sa velikim igračem i kada je Zagrebačka berza pripojila Varaždinsku berzu.
Pitanje je šta mi čekamo, ali je još važnije pitanje da li mi to znamo i da li zaista želimo da uradimo, kao što to rade pravi i veliki igrači.