SARAJEVO, BANJALUKA - Ukupni krediti domaćim sektorima u BiH dostigli su 26,46 milijardi KM na kraju marta 2025. godine, što je za 10 odsto više nego godinu ranije. Najveći nominalni doprinos godišnjem rastu imali su stanovništvo i privatna preduzeća, dok ekonomisti različito naglašavaju značaj i očekivanost takvog kretanja.
Šta treba da znate:
- Krediti u BiH dostigli su 26,46 milijardi KM, uz godišnji rast od 10 odsto.
- Stanovništvo se zadužilo za dodatnih 1,17 milijardi KM, a privatna preduzeća za 887,1 milion KM.
- Krediti vladinim institucijama porasli su za 23,6 odsto.
- Ekonomisti objašnjavaju šta stoji iza rasta i zašto ga ne smatraju neočekivanim.
Koliko su ukupni krediti u BiH porasli za godinu dana?
Kako se navodi u podacima Centralne banke BiH, u odnosu na prethodni mjesec zabilježeno je povećanje kredita za 396,6 miliona KM ili 1,5 odsto.
"Kreditni rast je registrovan kod sektora stanovništva za 176,3 miliona KM (1,4%), kod privatnih preduzeća za 193,6 miliona KM (1,8%) i kod vladinih institucija za 39,6 miliona KM (3,0%)", istakli su iz Centralne banke BiH.
Dodali su da su krediti na mjesečnom nivou smanjeni kod nefinansijskih javnih preduzeća za 12,2 miliona KM (1,9%) i kod ostalih domaćih sektora za 0,8 miliona KM (0,3%).
Ko se najviše zaduživao u proteklih godinu dana?
"Godišnja stopa rasta ukupnih kredita u martu 2025. godine iznosila je 10%, nominalno 2,41 milijardu KM. Godišnji rast kredita registrovan je kod sektora stanovništva za 1,17 milijardi KM (9,8%), kod privatnih preduzeća za 887,1 milion KM (8,8%), kod vladinih institucija za 263 miliona KM (23,6%), kod nefinansijskih javnih preduzeća za 35,9 miliona KM (6,0%) i kod ostalih domaćih sektora za 54,9 miliona KM (21,6%)", naveli su iz Centralne banke BiH.
Šta ekonomisti kažu o rastu kreditne aktivnosti?
Ekonomista Saša Stevanović rekao je za "Nezavisne novine" da je kreditna aktivnost pokazatelj aktivne ekonomije.
"Privatna preduzeća i stanovništvo imaju intenzivniju kreditnu aktivnost nego što je to prosjek prethodnih deset godina. Dva do tri puta je intenzivniji rast. Ovo ne treba da zabrinjava. Osnovni razlog kojim ovo možemo objasniti je intenzivniji rast plata i penzija. To je jedan dobar pokazatelj jer kada imate rast kreditiranja, onda je posljedica rast novčane mase u ekonomiji, rast likvidnosti, aktivnosti i profitabilnosti učesnika u privrednom životu", kazao je Stevanović.
Dodao je da država može biti zadovoljna većim porezom, banke većim profitom, a stanovništvo većom količinom novca na raspolaganju, koji, ako je pametno upotrijebljen, podiže sadašnji, ali i budući životni standard.
"Ipak, treba da razumijemo da privatni dugovi koji su zbir kredita stanovništvu i privredi imaju nisko učešće u ekonomiji u odnosu na razvijene zemlje, tako da ako je pravilno usmjerena ekonomska politika, benefite mogu uživati svi", istakao je Stevanović.
Pročitajte još:
Građani podigli pet milijardi KM više kredita za 10 godina
Da li je rast kreditiranja očekivan?
Slaviša Raković, ekonomski analitičar, istakao je da se prema ovim podacima ne događa ništa izvan očekivanog, te da prvi kvartal obično traži dopunsko finansiranje i za privredu i za vladu.
"Rast depozita je takođe zabilježen, tako da su ove pojave redovne", zaključio je Raković.