Nekoliko desetina hiljada ljudi u FBiH nema penziono osiguranje, a većina njih zaposleno je u firmama koje su od interesa za Vladu FBiH.
Ne treba ni objašnjavati kako se to desilo. Jednostavno na desetine firmi radnicima nisu uplaćivale doprinose po osnovu penzionog osiguranja. Isplaćivale su im samo plate. A ljudima, koji su bili zadovoljni mjesečnom "crkavicom", nije padalo na pamet da traže prava koja im po zakonu i pripadaju.
Dugovi prema Zavodu za penziono i invalidsko osiguranje FBiH prešli su cifru od 310 miliona KM. I najveći dužnici su već spomenute "federalne" firme. Rijetko će se tu naći privatnik koji ne izmiruje obaveze, duguje i plaća kazne.
Situacija je, u najmanju ruku, kontradiktorna. Najveći dužnici su firme na čijem čelu se nalaze upravni i nadzorni odbori koje je imenovala Vlada FBiH. A federalna vlada je upravo ta koja je osim imenovanja nadležnih tijela ujedno i predlagala zakone iz ove oblasti. U ovakvoj situaciji očigledno važi pravilo da se zakoni ne odnose na one koji ih i kreiraju.
To potvrđuje i činjenica da se u skorijoj prošlosti nije desilo da je Vlada FBiH smijenila upravni ili nadzorni odbor određene firme. Još je katastrofalnije da ne postoji mehanizam na osnovu kojeg bi rukovodioci ovih firmi bili natjerani da poštuju zakon i izmiruju obaveze.
Bez obzira na zakone, pravila, obaveze i sve ostalo, jedino su radnici ti koji ispaštaju i ispaštat će. Neće svi doživotno moći da rade i zarađuju plate. A s obzirom na ovakvu situaciju teško da će ostvariti pravo na penziju.