Na stotine preduzeća u BiH otišlo je pod stečaj zbog nemogućnosti nastavka poslovanja i redovnog servisiranja obaveza, što na ulici ostavlja radnike koji su ih često decenijama izgrađivali.
Kada preduzeće zbog gubitka poslova, zastarjele tehnologije i(ili) nemogućnosti prilagođavanja okolnostima na tržištu, zapadne u hroničnu nelikvidnost, onda se to smatra opravdanim razlozima za pokretanje stečaja. Međutim, kada firma nesmetano posluje i izmiruje tekuće obaveze, a neko zbog naplate nagomilanih zateznih kamata na stari dug podnese zahtjev za stečaj i zaprijeti egzistenciji njegovih radnika, onda u rješavanje problema treba da se uključe sve nadležne institucije.
Takav slučaj desio se u Fabrici za proizvodnju žice iz Novog Goražda, jednom od rijetkih proizvodnih kapaciteta u toj regiji, koja bi mogla ugasiti mašine i otpustiti 55 radnika zbog prinudne naplate potraživanja Privredne banke Srpsko Sarajevo, koja je i sama u postupku likvidacije.
U Fabrici tvrde da je likvidacioni upravnik banke odbio da se utvrdi sporazum o realnom roku otplate duga, već je zahtijevao hitnu naplatu, što nisu mogli ispoštovati. Nadležni sudovi nisu uvažili njihov prigovor i krajem novembra je otvoren stečaj koji prijeti zatvaranjem pogona preduzeća koje radi u tri smjene i ima poslovne ugovore sa striktno zacrtanim rokovima isporuke. Ukoliko bi samo na trenutak bila obustavljena proizvodnja, preduzeće bi izgubilo kupce i bilo prinuđeno plaćati kaznene penale.
Zbog toga se pod hitno mora pronaći najbezbolniji model rješavanja ovog problema koji bi išao u pravcu omogućavanja nastavka proizvodnog procesa uz istovremeno propisivanje realnih rokova otplate duga.