Javni dug evrozone porastao je na 88,8 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na kraju drugog kvartala 2026. godine, sa 88,4 odsto na kraju prvog tromjesečja, dok je u Evropskoj uniji povećan sa 82,5 na 82,9 odsto, objavio je danas Evrostat.
U poređenju sa drugim kvartalom 2025. godine, udio javnog duga u BDP-u porastao je sa 87,3 na 88,8 odsto u evrozoni, a u EU sa 81,4 na 82,9 odsto.
Koje zemlje imaju najveći, a koje najmanji javni dug?
Najveći odnos javnog duga i BDP-a među članicama Evropske unije na kraju drugog kvartala 2026. imala je Grčka, 140,8 odsto, ispred Italije sa 139,9 odsto, Francuske 119,1 odsto, Belgije 110,2 odsto i Španije sa 101,4 odsto, prenosi Tanjug.
Nasuprot tome, najniži udio javnog duga zabilježen je u Estoniji, 26,1 odsto BDP-a, Danskoj, 27,1 odsto, Luksemburgu 28,2 odsto, i Bugarskoj 28,7 odsto.
U kojim članicama je zaduženost najviše porasla, a gdje je smanjena?
Na godišnjem nivou, udio javnog duga porastao je u 18 članica Evropske unije, a smanjen u devet.
Najveći rast zaduženja u odnosu na BDP imala je Poljska, 6,7 procentnih poena, zatim Litvanija, 4,9 odsto, Belgija, 3,8 odsto, i Francuska, za 3,7 odsto.
Najveći pad duga u odnosu na bruto domaći proizvod zabilježen je u Grčkoj, za 11,2 procentna poena, i na Kipru, za 9,5 odsto, navodi Evrostat na svojoj veb stranici.