Analize

Njemačka postepeno izlazi iz krize

Njemačka postepeno izlazi iz krize
Foto: Tanjug/AP | Njemačka postepeno izlazi iz krize
Tanjug

Pandemija i dalje oblikuje ekonomsku situaciju u Njemačkoj, zbog čega su instituti za ekonomska istraživanja IFO iz Minhena i IWH iz Halea smanjili prognozu privrednog rasta zemlje za ovu godinu sa 3,7 na 2,4 posto, a za narednu predviđaju rast od 4,8 procenata.

Ne treba očekivati u kratkom roku potpunu normalizaciju aktivnosti koje zavise od intenzivnih kontakata, a pored toga, uska grla u snabdijevanju još uvijek ometaju proizvodnju, konstatuje se u danas objavljenom jesenjem izvještaju tih instituta.

Njemačka ekonomija će dostići normalnu iskorišćenost kapaciteta tokom 2022. godine, navodi IFO u saopštenju dostavljenom Tanjugu.

"Nakon što su novi talasi infekcija odložili oporavak tokom 2020/21. godine, bruto domaći proizvod je počeo da bilježi znatan rast proljetos poslije smirivanja epidemije. Međutim, uska grla u snabdijevanju intermedijarnim proizvodima sputavaju aktivnost u proizvodnom sektoru", dodaje se dalje.

Kao rezultat toga, kako se napominje, raste samo industrija usluga fokusirana na privatne potrošače.

Prema procjeni Instituta, usporavanje oporavaka će se nastaviti tokom zime 2021/22, jer će aktivnosti u sektoru usluga i dalje biti ispod nivoa koji je uobičajen u zimskom periodu, čak i ako nivo infekcija bude nizak. Uz to, aktuelni poremećaji u lancima snabdijevanja nastaviće da opterećuju proizvodnu industriju.

Za narednu godinu, instituti pretpostavljaju da će se negativni efekti pandemije i uskih grla u snabdijevanju postepeno prevazići, te da će se, shodno tome, ponovo uspostaviti normalno korišćenje kapaciteta.

"Sve u svemu, predviđa se da će BDP porasti za 2,4 posto 2021. godine i za 4,8 odsto 2022", kaže Oliver Holtemoler, potpredsjednik Instituta za ekonomska istraživanja u Haleu.

Instituti procjenjuju da će inflacija u Njemačkoj porasti za tri procenta u tekućoj godini i za 2,5 posto u 2022. Deficit budžeta će se, smatraju, vjerovatno smanjiti sa 4,9 posto BDP-a u ovoj godini na 2,1 procenta narednoj.

S obzirom na snažno povećanje nominalnog BDP-a, očekuju da će udio državnog duga u BDP-u pasti sa 71 odsto u 2021. na 67 procenata dogodine.

Ekonomske posljedice korona krize će se postepeno prevazići s povratkom na normalan nivo korišćenja kapaciteta.

"Međutim, izazovi klimatskih promjena i nazirući niži ekonomski rast u budućnosti zbog smanjenja radne snage redukovaće mogućnosti potrošnje", rekao je Holtemoler.

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije Nezavisnih novina.

Najčitanije