U regiji jugoistočne Evrope, koja će u ovoj recesijskoj godini potonuti u minus od prosječno 4,2 posto, Albanija je jedina zemlja koja će zabilježiti pozitivan ekonomski rast - evropski prognozeri kažu 0,7 posto.
Dogodiće se to zbog toga što ova zemlja snažno ulaže u infrastrukturu - izgradnju cesta, dalekovoda, vodovoda...
U albanskom budžetu prvo se raspoređuju sredstva za ove namjene, a ona iznose čak oko polovinu raspoloživog novca, a onda za ostale troškove. Vodstvo ove u socijalizmu zapuštene države, a s kojom sada držimo fenjer na listi razvijenosti u Evropi, jasno je opredijeljeno za razvoj.
Politike domaćih vlada potpuno su suprotne kursu albanske vlade i stoga je jasno zašto izgledi za oporavak bh. ekonomije nisu previše optimistični. Deviza da je kriza istovremeno šansa u našem slučaju ne doživljava ovaploćenje. Godinu ekonomskih teškoća s kojima kuburimo nismo iskoristili da bismo za naredne godine obezbijedili uposlenost građevinskog sektora kao jednog od najznačajnijih generatora rasta. Potrošili smo je na političke svađe i krpljenja budžeta te ubjeđivanja s MMF-om u ispunjavanju uslova iz kreditnog aranžmana. Milioni neiskorištenih sredstava međunarodnih kreditora i dalje stoje neutrošeni, a projekti izgradnje cesta i novih elektrana tapkaju u mjestu.
Nije stoga čudno što ovogodišnji ekonomski pad od tri posto nećemo u narednoj godini okrenuti u značajniji rast. Sve pozitivno što će se dogoditi bh. ekonomiji biće prelijevanje pozitivnih uticaja sa Zapada.