Smatram da će veoma teško doći do realizacije kreditnih linija za otkup potraživanja iz inostranstva, koji je najavila Investiciono-razvojna banka RS, jer ne vidim instrumente koji nekoga u svijetu mogu natjerati da plati nešto što proizvođači nisu bili u stanju.
Branša tekstila, kože i obuće nije se uspjela organizovati da nam takva vrsta pomoći bude pružena, jer u suštini postoji veći broj firmi iz ove djelatnosti čija potraživanja nisu beznačajna. Dogovori u vezi s intervencijama na inostranim tržištima trebalo bi da budu stvoreni na nivou trgovinskih predstavništava i ambasada.
Mislim da nije realno očekivati da Vlada RS isplaćuje naša potraživanja, a da ona sa druge stane očekuje njihovu naplatu. Privrednici u sektoru tekstila, kože i obuće na početku rada IRB-a mislili su da će ona biti direktno okrenuta ka privrednim subjektima i da će pratiti firme kojima je potreban svjež novac.
Pokazalo se, međutim, da se do novca IRB-a, ipak, dolazi preko komercijalnih banaka, dok su uslovi kreditiranja i dalje nepovoljni. Krediti za preduzetnike i preduzeća imaju izuzetno povoljan grejs period, ali se kamate kreću od pet odsto pa nadalje, uz nepovoljnu okolnost vezivanja kredita za Euribor, koji sačinjava do tri odsto udjela u ukupnoj kamati.
Privrednici su ranije mislili da će imati direktan odnos s IRB-om i da komercijalne banke neće biti posrednici, ali se pokazalo drugačije, što nepovoljno utiče na visinu kamatne stope, koje su za nas i dalje visoke, posebno ako znamo da u zemljama zapadne Evrope iznose do najviše dva-tri odsto.